NOVI SAD - Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić u intervjuu za Radio-televiziju Vojvodine najavio veća ulaganja u kulturu u ovoj godini.


 
Budžet za kulturu u Vojvodini je sa 2,6 odsto blizu evropskog proseka. Pošto je nešto veći nego prošle godine – šta je plan?
 
- Imamo ideju da se bez kulture i razvoja javnog informisanja ne može ići dalje. Srbija ne može sebe da zamisli bez kulture. Ako govorimo o evropskim integracijama, bez ozbiljnije podrške kulturi neće biti prihvatljivo.., ali to neće biti prihvatljivo ni za nas građane, zato što živimo u tabloidiziranom svetu, u nekim realiti šou programima... Moramo da imamo svest o kulturi, makar onaj deo stanovništva koji to želi. Ova 2014-ta biće u skladu sa mogućnostima, biće bolja jer imamo više novca za konkurse, nije spektakularno, iako je većina umetnika zainteresovana za to, ali biće više. Imamo povećanja i za kapitalne investicije, neki projekti su prihvaćeni i institucije kojima smo osnivači (Skupština Vojvodine, prim. aut), takođe su dobili podršku za projekte mimo redovnih programa. Činjenica je da može i trebalo bi bolje, ali, prošle godine završili smo neke projekte, uspeli smo da se povežemo i u inostranstvu, sve što smo počeli smo i završili.
 
Na šta će se fokusirati mere kulturne politike?
 
- Vojvodinu posmatramo onakvu kakva jeste, u celosti, bez obzira na političke odnose. Podržavamo projekte koji se uklapaju u ono za šta se zalaže naš sekretarijat a to je negovanje i razvijanje multukulturalnosti i interkulturalnosti, dobri odnosi, multilingvalnost, multikonfesionalnost, da imamo odnos prema našoj prošlosti, prema dobrim stranama naše prošlosti, da se borimo protiv svake vrste diskriminacije, za ljudska prava, protiv veličanja nacizma, što se takođe, s vremena na vreme, dešava čak i u Novom Sadu kod nekih koji misle da je to mera demokratije a ja mislim da je to mera nečeg drugog. Kada je o infrastrukturnim ulaganjima reč, Srpsko narodno pozorište će nastaviti projekat restauracije i sređivanja - protivpožarna zaštita a obnova rasvete i ozvučenja će trajati narednih nekoliko godina. Ono što jeste ozbiljan posao, jeste završetak izgradnje zgrade pozorišta u Subotici. Za naredne tri godine smo planirali novac za koji smatramo da je više nego dovoljan, grad Subotica je takođe partner i ja pretpostavljam da će Republika učestvovati. Muzej savremene umetnosti Vojvodine dobio je novac za rekonstrukciju i dogradnju krova suterenskog dela zgrade. Muzeju Vojvodine sledi ulaganje u protivpožarnu zaštitu i obnovu električnih instalacija. I u Arhivu Vojvodine biće popravki, Galerija „Pavle Beljanski“ će takođe ući u dogradnju. Galerija „Sava Šumanović“ u Šidu dobiće pomoć za dogradnju i osposoboljavanje dodatnog kvalitetnog izlagačkog prostora. U Tomaševcu ćemo raditi Muzej banatskih militara, jer je uz veliki jubilej -100 godina I sv.rata, ovo i 250-ta godišnjica banatske vojne granice. Pomoći ćemo Muzej Batinske bitke jer je civilizacijski nedopustivo i sramotno za ovu zemlju u kakvom je stanju. Krajnje je vreme da prevaziđemo politikansko-ideološke sukobe i istorijska mesta počnemo da posmatramo sa pijetetom prema palim žrtvama. Pomoći ćemo i adaptaciju kasarne u Senti, koja je prva rezultat dogovora Vojske Srbije i lokalne samouprave o preuzimanju i tamo će biti osposobljen prostor za kulturne sadržaje.
 
Prošle godine ostvaren je veliki zamah u saradnji sa stranim partnerima i ozbiljna promocija vojvođanske kulture. Šta se planira u ovoj godini?
 
- Ove godine treba očekivati veliku izložbu retrospektivu vojvođanskog slikarstva u Kunsterhausu u Beču, u jednoj od najznačajnijih svetskih galerija. Ideja je i da slike Save Šumanovića, kao što je to bilo sa Milanom Konjovićem, „pošaljemo u svet“ ne bi li dostojno reprezentovale našu kulturu. Razgovarali smo i u Italiji i u Briselu da zajedno predstavimo Konjovića i Šumanovića i nije nemoguće da se obe stvari realizuju. Sa Akvilejom nastavljamo dobre projekte u vezi sa Sirmiumom. Nameću se projekti.
 
Rekli ste da je više novca izdvojeno i za savremenu produkciju. Ministar Ivan Tasovac kaže da u kulturi nije problem novca već nedostatak ideja. Kakvi su projekti pristigli na konkurse? Kakve ideje imaju vojvođanski umetnici?
 
- Dobar deo projekata je puko preživljavanje. Na konkurse je stiglo 2600 projekata i sada treba napraviti selekciju šta i u kojoj meri podržati. Imamo previše likovnih kolonija, previše festivala. Svi se sada vrtimo oko ideje kreativne ekonomije, kako se tu snaći, pronaći ono što jeste deo te priče i tu je možda uloga Zavoda za kulturu Vojvodine da vidimo kako ćemo to da kanališemo, koji su to projekti koje vredi podržati jer to su sredstva koja će se vratiti na ovaj ili onaj način. Ne slažem se sa onima koji kažu da je kreativna ekonomija glupost da treba podržati isključivo umetničke sadržaje. Treba naći meru. Imamo autore sa izuzetnim projektima. Nikita Milivojević nudi Šekspira na proleće, Aleksandra Vrebalov nudi iz Njujorka predstavu koju vredi pogledati, NOMUS vredi podržati, Sinema siti, EXIT. Ima ideja, ima novih stvari ali moramo videti sa koliko novca ih možemo podržati - sigurno ne u onim iznosima koje oni očekuju jer naprosto, novca toliko nema.