NOVI SAD - Pomeranje održavanja 7. Sportske olimpijade školske omladine Vojvodine za dve sedmice, zbog vanredne situacije u našoj zemlji izazvane katastrofalnim poplavama, neće imati uticaj na samu organizaciju SOŠOV-a, ukazuje za Dnevnik pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić.



Možda će, dodaje, samo biti promenjena mesta održavanja pojedinih takmičenja zbog tradicionalnih proslava „male mature”, koje će biti organizovane u nekim školskim salama, ali nema dileme da u Somboru, koji će od 30. maja do 1. juna biti domaćin obnovljenog SOŠOV-a, potpuno pripremljeni očekuju više od 1.600 učenica i učenika iz 150 osnovnih škola sa teritorije čitave Vojvodine.

– Očekujem da se na uspešno održavanje SOŠOV-a neće reflektovati ni činjenica da je u Somboru došlo do smene lokalne vlasti. Jer, sve su političke partije, koje deluju u Skupštini APV, pa tako i one koje čine novu somborsku vlast, glasale za Strategiju razvoja školskog sporta u Vojvodini. To nam je ujedno dokaz, a rekla bih i garant, da su i Strategija i SOŠOV, kao jedan od njenih ciljeva, interes i model koji su svi u Vojvodini prepoznali za prioritet u obrazovanju i razvoju naše dece – kaže Marinika Tepić.

 

Strahuje li se od otkaza pojedinih škola ili takmičara, između ostalog i zbog činjenice da se mali maturanti raspuštaju 30. maja?

– Možda zbog toga pojedini učenici neće moći da budu deo svojih školskih ekipa u ovom odloženom terminu, ali ne očekujemo odustajanje škola, s obzirom na to da se članovi ekipa mogu zameniti. Moram, međutim, napomenuti i to da, iako samo odlaganje SOŠOV-a i moguće izmene učesnika ne komplikuju situaciju nama, organizatorima, verovatno komplikuju priču školama, budući da novi učesnici moraju dodatno obaviti lekarske preglede.

A da je Ministarstvo zdravlja uvažilo predlog našeg sekretarijata od pre više od godinu dana, te da je u okviru redovnih sistematskih pregleda đaka uvelo još samo dodatni EKG pregled kako bi se zadovoljili kriterijumi lekarskih pregleda iz Zakona o sportu, tih problema ne bi bilo. Ne samo u ovom slučaju nego i inače, za svu decu koja se bave sportom, bilo u okviru školskih nastavnih i vannastavnih aktivnosti, bilo u okviru sportskih klubova.

Uostalom, mogli smo čuti i da je resorni ministar Udovičić sa istim zaključkom izašao u javnost pre nekoliko dana, te se nadam da će Ministarstvo za omladinu i sport zajedno sa Ministarstvom zdravlja u tom pravcu što pre pripremiti izmene neophodnih propisa. Na taj način bi se sa najvišeg nivoa podržala sportska aktivnost kao osnovno pravo svakog deteta na zdravlje, a ne kao ekskluziva samo za one koji imaju novca da plaćaju dodatne lekarske preglede i mesečne članarine.

 

I tokom izrade same Strategije puno se govorilo o značaju sportske medicine. Međutim, koliko su toga svesni i oni koji najdirektnije rade s decom?

– Verujem da jesu, profesori fizičke kulture naročito. Pa upravo smo od profesora iz škola i sa fakulteta čuli koliko se puno dece oslobađa nastave fizičkog iz neopravdanih razloga. I koliko, s druge strane, ti mladi ljudi, a naročito njihovi roditelji koji im to dopuštaju, nisu svesni značaja fizičke aktivnosti ne samo u korist fizičkog zdravlja i preveniranja raznih bolesti, već i u korist mentalnog zdravlja i razvoja inteligencije, na koju fizička aktivnost dodatno pozitivno utiče. O korisno provedenom vremenu da i ne govorim. Ovo govorim u kontekstu školskog sporta i profesora koji su ipak najstručniji za rad sa decom u toj oblasti.

Problem, međutim, imate u brojnim udruženjima građana, klubovima, u kojima rade neobučeni i nedovoljno obučeni kadrovi. No, nama su, moram reći, tu ruke skoro vezane, jer je problem zapravo u Agenciji za privredne registre, koja registruje sve i svašta kao klub, bez ikakvog ulaženja u to ima li taj „klub” stručna lica ili ih nema. Stoga pokušavamo da uredimo i taj segment, kroz rad naših sportskih inspektora koji obavljaju inspekcijski nadzor, i inspektora iz pokrajinskog Zavoda za sport i medicinu sporta, koji obavljaju stručni nadzor i škola, ali i klubova.

 

Da li se, nezavisno od SOŠOV-a, već osećaju efekti donošenja Strategije za razvoj školskog sporta u APV i Akcionog plana koje su usvojili Skupština APV i Vlada Vojvodine?

– I te kako. U toku je prva faza, tokom koje je u Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu već pristiglo više od 80 odsto vrlo obimnih upitnika iz svih škola na teritoriji APV. Oni će nam, u prvom redu, pomoći da sačinimo temeljnu bazu podataka o svemu što čini školski sport - od postojanja ili ne školskih sala, stanja u kojem se nalaze, spravarnica i njihovog stanja, obima i kvaliteta rekvizita, otvorenih terena i uopšte uslova za rad, pa do samih sadržaja i programa koji se u dotičnoj školi sprovode u okviru nastave fizičkog vaspitanja kao i školskih sportskih sekcija.

To će, zapravo, biti prva baza podataka ove vrste u zemlji, bez koje smatram da je nemoguće kvalitetno na dalje planirati i programe i buyete bilo kog nivoa vlasti koji je odgovoran za školski sport, od lokalnog, do pokrajinskog i republičkog. Tek nakon toga ćemo znati gde smo, a da bismo znali kuda idemo i u šta treba da ulažemo. Jer, po mom dubokom uverenju, naše javne buyete treba da usmeravamo u izgradnju i održavanje sportske infrastrukture, a ne u to da „hranimo” klubove koji neretko uzurpiraju i oštećuju školske sportske sale i objekte koje su školarcima osnovno sredstvo za rad. Nažalost, nikada do sad nisam čula da je neki od tih klubova sanirao parket, uredio svlačionice, kupio nove koševe i slično.

 

Kakvi su planovi Sekretarijata posle SOŠOV-a? U kojoj je meri sama Olimpijada pomogla da se sagleda situacija u školskom sportu u Vojvodini? Da li je primetno oživljavanje školskih sportskih sekcija?

– Olimpijada je samo jedna od aktivnosti, ali ne kao rezultatska, već kao motivišuća. Sagledavanje i rezultati će uslediti sa novom školskom godinom i uključivanjem dece u školske sportske sekcije, odnosno radom na formiranju školskih timova. Tu očekujemo da škole i profesori uvaže preporuke našeg sekretarijata, pa i u smislu praktikovanja nekih novih sportskih grana koje nisu u sistemu školskih takmičenja, ali ipak postoji veliko interesovanje dece za njih, kao što su mačevanje, tenis, veslanje, karate…

 

Očekujemo, takođe, i da se veća pažnja posveti bazičnim sportovima – atletici, gimnastici i plivanju, koji su pođednako zapostavljeni, pri čemu se najčešće kao razlog navodi neuslovnost. Stoga smo počeli da pomažemo škole uređenjem njihovih dvorišta tako da raspolažu infrastrukturom za atletiku, od tartanskih zaletišta za skok u dalj do staze za trčanje, kao i opremanje gimnastičkim setovima.

Na moju veliku žalost, ove godine nismo uspeli, ali se nadam da sledeće hoćemo, da se izborimo za budžet kojim bismo započeli izgradnju manjih školskih bazena u opštinama i gradovima Vojvodine, bar po jedan u svakoj od njih. Ti bazeni bi služili isključivo za obuku neplivača u uzrastu drugih razreda osnovnih škola, kao i za treniranje školaraca u okviru školskih plivačkih sekcija. 

Kako je Tepićeva potvrdila za Dnevnik, sve SOŠOV-ske lopte i rekviziti biće poklonjeni đacima i školama sa teritorija opština Sremska Mitrovica i Šid, koje su pogođene poplavama, kao i majice, sportske torbe...

– Time želimo da sa SOŠOV-a pošaljemo poruku solidarnosti sa vršnjacima iz ugroženih područja. Ali glavni cilj te poruke biće da je ovakva solidarnost i empatija potrebna i u situacijama koje nisu vanredne, odnosno da ukažemo deci, naročito kada se bave tako plemenitom aktivnošću kao što je sport, da su solidarnost i pomoć uvek nekome potrebne – kaže Marinika Tepić.

(BILSV, 25. 05. 2014)