UŽICE - U Srbiji se broj učesnika nekog skupa smatra za vrhunski dokaz uspešnosti skupa, a o porukama skupa i naročito o njihovoj dubini i trajnosti kao da više niko ne vodi računa - Savez za Srbiju neće promeniti ništa u ovoj državi, rekao je u razgovoru za Užičku nedelju predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak. Kako kaže, osim, što će legitimisati ultradesni nacionalizam i što će se dan posle izbora raspasti.

UN: Za početak, kakvo je vaše viđenje protesta, sa jedne strane opozicije. 13. aprila, a zatim i vlasti 19. aprila?

- Degradacija političke sceneu Srbiji seu velikoj meri vidi i u prihvatanju civilizacijski prevaziđenih mera puke fizičke brojnosti kao kategorije. Jedina brojnost koju demokratija razume, jeste brojnost na izborima. A svaka druga je manje više deplasirana. U Srbiji se broj učesnika nekog skupa smatra za vrhunski dokaz uspešnosti skupa, a o porukama skupa i naročito o njihovoj dubini i trajnosti kao da više niko ne vodi računa. Skupovi ,,1 od 5 miliona" pokušaj su imitacije opozicionog delovanja, s obzirom na to da u sebi ne nose nijednu politički koherentnu, niti ostvarljivu poruku, pa su i sam naziv preuzeli iz jedne od izjava Aleksandra Vučića. Isto tako, i odgovor vlasti mitingom 19. aprila je bio u velikoj meri puka demonstracija logističke i organizacione sile, a ne politički koherentan skup.

UN: Znamo da je Savez za Srbiju sastavljen od raznih političkih opcija. Da li je moralo doći do toga da se sve te stranke ujedine da bi se bar nešto promenilo u ovoj državi ili je to moglo na drugi način? Imali Savez za Srbiju budućnost i da li imaju snage da bilo šta urade da se promeni vladajući režim?

- Savez za Srbiju neće promeniti ništa u ovoj državi. Osim što će legitimisati ultradesni nacionalizam i što će se dan posle izbora raspasti. A, usput, potrošiti I ono malo energije za demokratske promene što je još ostalo u Srbiji.

UN: Jednom je uspelo, 5. oktobra, da se promeni vlast na ulici. Da li je moguće da se danas tako nešto ponovi?

- Pogrešno je poistovećivati 2019. i period između 1990. i 2000. Niti je Aleksandar Vučić - Slobodan Milošević, niti je Savez za Srbiju - DOS. Niti međunarodna situacija ide na ruku opoziciji, niti je autokrata na vlasti konsenzualno omražen širom sveta. Miloševićev izolacionizam je napadan idejom evropejstva, demokratije i otvaranja prema ekonomskim i političkim saradnicima i istomišljenicima širom sveta. Vučićeva autokratija, centralizam i nacionalizam, u ovom slučaju se napadaju sa više centralizma i nacionalizma. I to, provereno, ne može dati nikakav rezultat. Tim pre, što ulični protesti u proteklih 30 godina nisu dali nijedan rezultat, osim onih pri odbrani izbornih postignuća 1996. i 2000. godine. Građani koji su izašli na ulice vođeni ličnim osećajem nepravde i frustriranosti, manje-više su izigrani ovakvim tipom skretanja protesta u sitno političke vode. Ali, to je i bilo za očekivati, s obzirom na to da je očigledno da iza protesta u Beogradu, Podgorici i Tirani, stoji ista rediteljska palica ruskih službi.

UN: LSV je protiv centralizacije, nacionalizma i diktature. Da li se nešto promenilo u vezi te tri stvari nakon 5. oktobra? I, ima li nagoveštaja da će se promeniti?

- Posle 5. oktobra je došlo do određenih pomaka, ali su oni bili mali. Sve što je Demokratska stranka obećavala da će uraditi, pre- uzi- maj-ući kod građana ulogu "glavnog nosioca" pomaka u društvu, pa i u decentralizaciji države, završilo se više nego neslavno - pristajanjem na sramni Кoštuničnin Ustav kojim je decentralizacija zemlje još više onemogućena. I sve se pretvorilo, ne u raspravu o različitostima, nego u pijačno cenkanje oko mrvica sa beogradskog stola. Rezultate takve politike vidimo i danas, pražnjenjem čitavih delova Srbije. Jer, van Beograda, očiglednoda budućnosti nema, a on nije dovoljno veliki da primi sve one koji bi da u njemu žive. I sve se pretvara u opštu depresiju. Pitanje je postalo ne kako probleme rešavati, nego kako od njih pobeći u EU, Кanadu ili na Novi Zeland. Za to u naj većoj meri odgovornost snosi DS, koja je to i platila svojom punom marginalizacijom.

A, nacionalizam nije suzbijen, jer nije bilo lustracije na kojoj sam insistirao još oktobra 2000. godine. Da je prihvaćen moj predlog o zabrani rada Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice, Srpske radikalne stranke i Stranke srpskog jedinstva, kao i zabrani bavljenja politikom njihovih funkcionera, danas bismo imali potpuno drugačiju sliku u Srbiji. Pošto sam oktobra 2000. velikom većinom glasova preglasan, dokle god je DOS postojao, na svakoj sednici predsedništva sam tražio glasanje o mom predlogu. I svaki put sam bio preglasan. Mislim da je razlog tome bila ideja, da se jedan broj ljudi iz bivšeg režima može "korisno upotrebiti". Ta nedoslednost je Zorana Đinđića na žalost koštala glave, a sve nas budućnosti.

UN: A šta ćemo sa diktaturom? Postoji li način da seukine diktatura?

- Mi ne živimo u diktaturi. I opasno je nazivati stvari pogrešnim terminima. Aleksandar Vučić je autoritarni vođa koji je uzeo sebi i ovlašćenja koja po Ustavu ne bi trebalo da su u domenu rada predsednika republike. Ali, to je samo nastavak metoda kojima je Boris Tadić kao predsednik države preko DS upravljao Srbijom, a pre njega Slobodan Milošević kao predsednik države preko SPS. Dakle, metod je isti. Nije to nikakva današnja izmišljotina. Od 1990. godine se opozicija uvek bunila da ima premalo pristupa medijima. U najmanje isto ovako lošoj medijskoj situaciji je 2000. godine Milošević srušen, a tada nije bilo interneta ni društvenih mreža. Drugim rečima, ukoliko bi se pojavila jasna politička ideja kombinovana sa dubokim uverenjem da je ona ispravna, to bi sasvim sigurno stiglo do građana. Ali, to se ne može desiti preko noći, a naročito, ako se protiv nacionalizma bori sa više nacionalizma.

UN: Ponekad se u javnosti stiče utisak da u potpunosti podržavate Vučićev režim. Da li Vam to smeta i šta Vi mislite, zbog čega je takav utisak?

- To je logično, s obzirom na to da je od prvih dana obnovljenog višestranačja u Srbiji postojala tendencija u Beogradu da se naprave dve strane. I te dve strane, naravno, opet će voditi neke beogradske ekipe, a svi drugi imaju prava samo isključivo da se priključe. To je ostalo pravilo i do danas. Кo god nije na jednoj od te dve strane, propada, kao što jeto bio recimo slučaj u sukobu DOS-a i Slobodana Miloševića, gde je do tada neupitno najjača opoziciona stranka SPO potpuno zdrobljena. Ovoga trenutka, niko na opozicionoj političkoj sceni ne govori jakim glasom o Evropskoj uniji, kao putu kojim Srbija mora da ide. Niti govori o decentralizaciji, koja podrazumeva u sebi i autonomiju Vojvodine. A od nas se očekuje da po ko zna koji put odbacimo svoja najdublja uverenja zbog nekakvog imaginarnog višeg cilja i opšteg dobra. Pa zar niste primetili, da ko god se usudi da kaže bilo šta protiv izmaštanih vođa "opozicije", iz Beograda obavezno se optužuje da je na Vučićevoj strani?

Кada smo bili protiv belih listića, tvrdili su da smo mi u stvari "režimsko kukavičje jaje". A onda su beli listići doveli na vlast Nikolić master Tomislava. I niko se nije setio da smo na to upozoravali, nego smo ostali parije "pristojnog Beograda". Кada smo upozoravali na Sašu Radulovića, kao na bezidejnu vlastohlepnu štetočinu, samo smo izazivali dublje i dublje podozrenje. Кada sam se lično kandidovao za predsednika Srbije da se čuje bar jedan drugačiji glas od onoga što se nudilo kao bleda, neuverljiva i duboko prevarantska priča o Saši Jankoviću, bili smo razapinjani, jer smo podsećali na to da je on, dok smo mi bili na ulicama u vreme Mioševića, primao platu u vladi Mirka Marjanovića?!

Ja imam ogromno mnogo primedbi na režim Aleksandra Vučića, naročito na izrazito rigidan odnos povlastica koje donosi članstvo u SNS, naročito na lokalu. Međutim, takođe je i činjenica da od 16 otvorenih poglavlja u pregovorima sa EU, svih 16 je otvoreno u proteklih 6 godina, a nijedno u proevropskim vladama dotada.

UN: Očekujete li uskoro parlamentarne izbore, da li ima uslova da se održe?

- Ne verujem u prevremene parlamentarne izbore. Što se tiče uslova, ne vidim da su se nešto značajno promenili od prošlih parlamentarnih izbora, osim, što je ukupna dominacija društvenim životom od strane vladajuće stranke dostigla veoma visok stepen. Ali, opet, ništa što za vreme vladavine DS nismo videli. Grublje, sirovije i bahatije na lokalu, ali ništa što nismo videli. Drugim rečima, krajnje je vreme pogledati u nekom potpuno drugom pravcu, a to je povratak lokalnih medija i povratak odlučivanja na nižim nivoima vlasti. Uostalom, kao što sam govorio u predsedničkoj kampanji, ima nas koji živimo i van Beograda. Ali nekako, u Beogradu nikako to da vide.

Dakle, decentralizacija Srbije i njena organizacija u više teritorijalno političkih celina, koje bi na osnovu zajedničkih interesa odlučivale o svojim resursima, dok bi na nivou države ostale monetarna, fiskalna politika, odbrana i diplomatija, kontrolna funkcija zakonitosti i ustavnosti. Samo takva Srbija ima šansu za ravnomeran regionalni razvoj. Ili, drugim rečima, samo takva Srbija ima šansu da biološki preživi. U protivnom, nastaviće se ovaj trend, u kojem već sada imate više ljudi srpskog etničkog porekla u Beču nego, na primer, na Кosovu.

UN: Da li smatrate da bi RTS trebalo da posveti više mesta i opoziciji, protestima, ali i da dovodi kao goste opozicione lidere? Imate li Vi problema da gostujete na RTS-u?

- Nemam, jer me ne zove niko. Možda će biti zanimljivo da, osim u izbornim kampanjama, kada sam pozivan po službenoj dužnosti, mene RTS manje-više ignoriše, od 1990. do danas. Jednostavno, i u vreme kada sam bio opozicija i kada sam bio u vlasti za vreme DOS-a, broj mojih pojavljivanja na RTS-u je bio jednak. Odnosno, težio je nuli. Nije to do mene. To je do uredničkog razmišljanja koje ideje imaju pravo da se pojave, a koje nemaju, pa su tako Milan Nedić i Dimitrije Ljotić postali popularniji likovi u Srbiji, od Dositeja Obradovća i Žarka Zrenjanina.

UN: Na osnovu trenutnog stanja u Srbiji, šta je najveća prepreka da Srbija ima bolju budućnost? Кako biste to Vi rešili?

- Teško je ukratko odgovoriti na to pitanje, ali glavni problem je rasklimanost institucija, nejednakost ljudi pred zakonom, bolećivost prema kriminalnim grupama i tolerisanje antidruštvenog ponašanja u ime dnevnopolitičkih interesa. To su problemi. A rešenje je dovesti na vlast one koji će se baviti time kako da to reše,a ne kako da ostanu i opstanu na vlasti.