Lider LSV Nenad Čanak upozorio je da će odluka Ustavnog suda Srbije, kojom su osporene brojne ingerencije Vojvodine, neminovno dovesti do zaoštravanja političke situacije u državi. Podsetimo, na temelju inicijative DSS-a, koji je još krajem 2009. zatražio ocenu ustavnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, Ustavni sud je sredinom sedmice zauzeo stav da Pokrajina ne može mnogo šta, od toga da ima glavni grad i predstavništvo u Briselu, do toga da nije na njoj da brine o vodoprivredi, šumarstvu, lovu, ribolovu, zaštiti životne sredine...



– Nakon ovakve odluke Ustavnog suda, svaki pokušaj da se progovori o Vojvodini proglašavaće se pozivanjem na podrivanje ustavnog poretka i izdaju. Ali neće to za mene biti ništa novo. Proveo sam u toj poziciji 12 strašnih godina pod Miloševićem. A slične, pa čak i gore intencije, kasnije je pokazivao i Koštunica dr Vojislav. U svakom slučaju, vraćamo se u devedesete, jer čitave mračne strukture sada trljaju ruke svesne da ponovo dolazi njihovo vreme – kaže Čanak za „Dnevnik”.

Uveliko se govori o tome da je odluka Ustavnog suda Srbije pobeda Vojislava Koštunice i njegovog DSS-a?
– Ne bih ja to nazvao njihovom pobedom, nego porazom onih snaga koje su pravile kompromise sa politikom Koštunice dr Vojislava. Pristajanje na njegova mračna, antievropska i anticivilizacijska razmišljanja ozvaničeno je falsifikovanim Ustavom iz 2006, donetim na prevaru, protivno volji građana Vojvodine, uz referendum koji je trajao dva dana i jednu noć i gde su se listići brojali kao u najbolja Slobina vremena. Veštačka je to i lažna tvorevina, koja nema nikakve veze sa stvarnošću, nego služi samo zato da bi se primenjivala stara pašićevska filozofema „zakoni su za protivnici”. Zbog toga se i ne primećuje kada se zapale pokrajinska znamenja, iako su ona ustavna kategorija, a grakne se zbog želje Vojvodine da brine o svojoj deci, o socijalno ugroženim, o svojoj nauci, vodama, šumama, o životnoj sredini... Ali to beskrajno licemerje Koštunice dr Vojislava, njegovih nadri-naučnika i kvazi-intelektualaca mene zaista ne dotiče, već me interesuje da li će sunovrat Srbije, koji je posledica činjenice da dobri ljudi nisu uradili dovoljno da spreče oživljavanje koncepcije proizašle iz zločinačke politike Slobodana Miloševića, barem nekoga u ovoj zemlji otrezniti.

Hoće li nova pokrajinska administracija sada morati da se priprema i za gotovo izvesno oglašavanje neustavnim dobrog dela Statuta APV?
– To nije pitanje za mene, nego za čelnike vojvođanske administracije Ištvana Pastora i Bojana Pajtića. Ali moram da podsetim na nešto drugo: Liga je u startu bila protiv ovog statuta, jer je on tek utešan ogrizak bačen sa vlastodržačkog stola u Beogradu kako bi se „glupi Vojvođani” nečim zabavljali. Jednostavno, Vojvodina dok god ne bude imala ustavom definisanu punu autonomiju i prava koja iz toga proističu, dotle je sve priča za malu decu. To sve može neko vreme. A onda više ne može. I sada je valjda svakome jasno da bez ustavnih promena i garantovanja Vojvodini autonomije, ovde neće biti političkog mira. Naprotiv, situacija će se samo komplikovati i zaoštravati, a unutrašnje tenzije će biti sve veće.

Znači li to da će Skupština Vojvodine sada i zvanično inicirati izmenu Ustava Srbije?
– Liga socijaldemokrata Vojvodine će učiniti sve što je u njenoj moći da se to desi. Ali moram podsetiti na to da se u proteklom periodu praktično niti jedan zakonski predlog koji je pokrajinski parlament podneo Skupštini Srbije - osim omnibusa - nije našao pred narodnim poslanicima. Da i ne govorim o tome što nužnu promenu Ustava zapravo nikada neće biti moguće izdejstvovati, jer ćemo uvek biti preglasani. A za sve to su odgovorni oni koji, kada spomenemo naša prava, počnu da zapomažu o nekakvom raspadu države i separatizmu u Vojvodini. Nema ovde separatizma, to su budalaštine, ali ja kao Srbin iz Vojvodine osećam svoju posebnost. Srbi iz Krajine su tražili da imaju državu zato što su se osećali posebno. A mi tražimo samo jednu elementarnu civilizacijsku tekovinu: pravo da odlučujemo o svojim resursima, a ne da Beograd proda vojvođanski Naftagas za tepsiju ribe Rusima kako bi obezbedio „podršku za Kosovo”. Rezultat tog „patriotskog čina” je da nama sada padaju kuće po Banatu zbog bestijalnog isisavanja nafte i gasa, dok je u isto vreme „najskuplju srpsku reč” kao nezavisnu državu priznalo pola planete.

Najavili ste obraćanje sudu u Strazburu. Da li je to početak internacionalizacije vojvođanskog pitanja?
– Apsolutno da! Po viđenju SPC, konzervativnih delova vojske i policije, nedemontiranih Miloševićevih tajnih službi, Koštunice, Nikolića, Dačića i njihovih istomišljenika, Srbija mora da bude kao krompir - svugde ista. Pri tome svi Srbi moraju imati u glavi iste ideje o srBskoj naciji koju čine neki srBski nadljudi, dok su svi ostali nevažne ćelijice u tom nadorganizmu. Takvim pristupom se ide u anticivilizacijsko potiranje različitosti, koje u krajnjem vodi hermetizaciji i izolaciji Srbije. E sad, pošto je očigledno da ovde u velikoj većini žive ljudi koji na to ne pristaju, nedvosmisleno nam je poručenom da Vojvodina više ne može da izdaje ni pecaroške dozvole. I mi sad moramo da se branimo, a kako naša prava više ovde nema ko da zaštiti, internacionalizacija pitanja Vojvodine je neminovna. Uzdali smo se u politički sistem u Srbiji, ali se to naše uzdanje očigledno razbilo o bahatost beogradskih vlastodržaca i njihovih poltrona. Posle samo jednog, i to nedovršenog kruga izbora - jer nova vlada još nije formirana - već se demontira sve što je mukotrpno nakapljavano 12 godina. E to neće moći.

Očekujete li i tim povodom i neki pritisak iz Brisela na Beograd?
– Rekcija će svakako biti, ali ne treba gajiti naročite iluzije, jer je hipokrizija međunarodne zajednice velika. Ekipa koja preuzima vlast, baš kao što je obećala Rusima da će im pokloniti EPS i Telekom i obezbediti im vojnu bazu u Nišu, isto tako je obećala Berlinu i Vašingtonu da će demontirati paralelne institucije na severu Kosova i faktički odatle u celini povući Srbiju, navodno zarad nastavka evropskog puta. Da se razumemo, vlada koja se priprema predstavlja direktan šamar svima onima, i živima i mrtvima, koji su mi se 2000. godine smejali kada sam govorio da zbog šteta koje su naneli državi i narodu treba zabraniti SRS, SPS, JUL i Stranku srpskog jedinstva, njihova rukovodstva pohapsiti i procesuirati, a ljude iz stranačkih organa lustrirati. To nije učinjeno, a mene su optužili da sam radikalan. I sada smo došli u poziciju da isti ti, koji nisu pohapšeni ili lustrirani, tvrde da će brže voditi Srbiju u Evropu, istu onu s kojom su pre 12 godina zaratili. E, ja u to najdublje ne verujem.

Nema kohabitacije

Kako će izgledati kohabitacija vlasti u Pokrajini i Republici?
– Nema tu nikakve kohabitacije. Pa kako mislite da se kohabitira sa Dačićem, čija je stranka urnisala vojvođansku autonomiju; sa Nikolićem i Vučićem, koji su tolike godine držali sveću Šešelju i bez ostatka zagovarali ukidanje svake autonomije; ili sa Dinkićem, koji je odvraćao investitore koji su ovde hteli da ulažu. I to su ljudi koji će činiti vladu. Pa šta mi od njih možemo da očekujemo? Dakle, jasno je da tu nikakve kohabitacije biti neće, i da Bojana Pajtića čekaju teška vremena jer je njegova politika nezameranja Beogradu – završena.

Ipak, Liga je u Novom Sadu u koaliciji sa SPS-om?
– Nismo mi u koaliciji sa socijalistima, nego se Demokratska stranka, iz meni nepoznatih razloga, na pregovorima o formiranju gradske vlasti u Novom Sadu pred nama pojavila „u bloku sa SPS-om”. Rekli su: „mi i SPS smo blok i tako ćemo nastupati”. Zašto, kako, to morate da pitate njih. Ali ako se taj njihov „blok” sada raspadne, kako je to otvoreno najavio Dačić, mi sigurno nećemo ići sa SPS-om