Jedina veća greška od bojkota bila bi novi bojkot

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Iz medija | Nedelja, 18. 04. 2021. | Komentara: 0

Jedina veća greška od bojkota bila bi novi bojkot

BEOGRAD - Srbija danas prolazi kroz period u kojem je svako poređenje s poznatim društvenim okolnostima nemoguće. Samim tim, i politički život se odvija u formi koja do sada nije viđena - kaže u intervjuu za „Blic“ Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine. On tako počinje odgovor na molbu lista da oceni politički trenutak koji živimo. 

LSV

- Kako govoriti o političkim pitanjima, dilemama, da li je prioritetno građansko ili nacionalno, liberalna ekonomija ili socijalna pravda, ekonomski razvoj ili ekologija, kada je pandemija kovida 19 i njegovih mutanata skoro upotpunosti uništila normalan život? Tu ne mislim samo na radno vreme ugostiteljskih objekata ili otežano funkcionisanje proizvodnih pogona, nego na ukupno stanje svesti u društvu. Primetno je da se ogroman broj Ijudi oseća anksiozno, depresivno i gnevno. I da se posledice tih osećanja ispoljavaju na najčudnovatije moguće načine, uglavnom iracionalne. Jer, kako drugačije tumačiti poplavu antivakserstva, antimodernizma, ostrašćenu borbu protiv medicinske nauke i nauke uopšte, nego potpuno posebnim kolektivnim stanjem duha. Upravo zato, ovo društvo je trenutno nesposobno za bilo kakvo dublje promišljanje tema koje ne spadaju u večito dnevno pitanje većine građana koje glasi: Kako preživeti i psihički i fizički i ekonomski? Pod takvim okolnostima, „civilne“ teme kao demokratija, decentralizacija, Ijudska prava i slično izgledaju suviše nevažnim za ovaj trenutak. Pa u prvi plan izbijaju uglavnom iracionalne, emotivne i jakim osećanjima nabijene stvari koje u nekom drugom vremenu ne bi ni izdaleka privlačile toliku pažnju. 

Ko i kako može da pobedi Aleksandra Vučića na izborima? 
- Već se u samom vašem pitanju može primetiti paradoks ovog vremena. U normalnim okolnostima, vaše pitanje bi moralo glasiti kako da ljudi žive bolje. A ne kako da se jedna personalna vlast zameni drugom. 

Ja bih, ipak, volela da mi odgovorite? 
- Evo, ako bih prihvatio Vaše pitanje kao legitimno, odgovor bi bio: za pobedu Vučića na izborima potrebno je najpre da se na izbore izađe, a može da ga pobedi onaj ko bude ponudio jasne odgovore na pitanja na koja ih on nema. Ovo traganje za „kandidatima opozicije“ samo pokazuje jednu duboku bedu dela organizovane opozicije u Srbiji, koja bez ikakvih svežih ideja pokušava da pobedi nacionalizam sa više nacionalizma, centralizam sa više centralizma, a sve to ukrašava ispraznim i jalovim zapomaganjem nad „izdajom Kosova“. Ne dotičući, pritom, nijedan od stvarnih problema kao što su gušenje malih i srednjih preduzeća nelojalnom konkurencijom velikih koncerna, privlačenje investicija bez zaštite radnika i čovekove sredine, nedosledna spoljna politika, prespora restitucija i slično. Zbog toga se čini da je ljudima koji su decenijama trovani pričom o „višem nacionalnom interesu“, koji je iznad njihovih ličnih sudbina, preostao najtužniji oblik političkog izraza, a to je pasivnost ili odlazak iz zemije. I zato, trenutno ne verujem da bilo ko ima prevelike šanse protiv Vučića, s obzirom na još kompaktnu i dobro organizovanu partijsku vojsku i resurse koje ima, uključujući i medijsko-propagandnu mašineriju. Jedini ko može prividno postići značajniji rezultat u ovom trenutku mogao bi biti neki instrumentalizovani kleronacionalista. antivakser i teoretičar svetske zavere, kojem bi aktuelni ruski režim iz svojih interesa omogućio političko i medijsko eksponiranje, a što bi bilo više nego pogubno za budućnost ove zernlje.

Boris Tadić je izjavio da će on biti kandidat ako se ne pojavi neko bolji, što je podiglo ozbiljnu buru u opoziciji. Šta je problem da se izađe s imenom predsedničkog kandidata? 
- Nije on to tako baš rekao. U svakom slučaju, smatram da je izjava mog prijatelja Borisa Tadića vrlo hrabra, ali da njegova kandidatura ne bi u ovom trenutku dala željene rezultate. Za prihvatljivog kandidata, koji bi imao šanse da pobedi Vučića na izborima, morao bi da se okupi veoma širok front onih koji bi to podržali, a iskustvo do sada govori da bi onda u njemu zaista morali biti svi. Od nacionalnih zajednica i levičara, do konzervativnih tradicionalista. Takvu osobu nemam na vidiku, iako se, eto, beogradske političke kuhinje silno trude da je izmisle reciklirajući čak i Sašu Jankovića, što samo govori o ispošćenosti političke scene. Nema sumnje da je razlog zbog kojeg se čeka zadnji čas s kandidatom i taj da bi se napravio talas podrške u kojem bi glasači mogli da progutaju šarenu bombonu njegovih ili njenih vrlina, a da se prikrije sve ono što čini mane. 

Hoćete li vi biti kandidat? 
- O tome će odlučiti LSV, kada za to dođe vreme. 

Da li razmišljate o koaliciji za naredne izbore? S kim bi LSV mogao? 
- Mi imamo tradicionalne koalicione partnere u Vojvođanskom frontu i pojedincima sa kojima smo izašli na prošle izbore. A na koju će se to stranu širiti, zavisi od okolnosti koje sada još ne mogu da predvidim. 

I opozicija je podeljena. Vi za jedan deo niste prihvatljivi zato što ste izašli na izbore i zato što vas percipiraju kao Vučićeve. 
- Najpre, imate situaciju da je najveći deo aktivnosti koje privlače pažnju po pitanju opozicije u Srbiji suštinski samo ostavinska rasprava nad onim što je nekad bila Demokratska stranka. Dalje, bojkot je bio greška. I to se vidi u tome što je ta takozvana bojkotaška opozicija svojim obeshrabrivanjem građana da izađu na izbore omogućila SNS-u dvotrećinsku većinu u Skupštini Srbije. Drugim rečirna, oni su naneli više štete demokratiji u Srbiji nego što se to moglo zamisliti. A usput su i lagali građane da imaju plan šta će da urade dan posle izbora. Jedina veća greška od bojkota bilo bi insistirati na ponavljanju greške, odnosno novom bojkotu. A to nije isključeno. I sada, ko je bio u pravu? I ko dodaje loplu Vučiću da ničim ograničen vlada? Mi koji negujemo institucije ove zemlje ili oni koji bez borbe predaju u ruke režimu protiv kojeg se navodno bore? I još satanizuju sve koji bi da u tu borbu uđu. Znate kako, nema tu podela u opoziciji. Opozicija si ako se boriš, a ako se ne boriš, odnosno ako bojkotuješ izbore onda si saradnik. 

Zašto je Srbiji potreban zakon o istopolnim zajednicama? 
- Zato što jedan broj naših sugrađana živi u pravno neregulisanim odnosima kojima im se uskraćuju ljudska prava koja ostali imaju. I zaista ne razumem zašto se protiv toga toliko bune oni protiv kojih se taj zakon ne odnosi. U pitanju je čisto administrativno uređivanje odnosa između punoletnih osoba. 

Šta biste poručili onima koji kažu da su za zakon, ali su protiv usvajanja dece? 
- Pitanje usvajanja dece je regulisano Zakonom o braku, a istopolna zajednica to nije. 

Narodna stranka nakon odlaska SNS s vlasli najavljuje revanšizam u odnosu na sve one koji su sa naprednjacima sarađivali ili su sticali korist. Da li strahujete? 
- Molim??? Kakve tačno veze ja imam sa SNS? Sumnjam u multilateralni, kao i polidimenzionalni kapacitet Narodne stranke da bilo šta uradi, a kamoli da se revanširaju. No u slučaju da iznevere moja očekivanja, infinitezimalno približna nuli, onda neka krenu od onih koji su SNS-u bojkotom omogućili dvotrećinsku većinu u parlamentu. Podržaću najstrože kazne.

Buru u regionu podigao je „non pejper“ Janeza Janše, koji je protumačen kao dovršavanje plana Milošević Tuđman. 
- Istina je. EU ima preblag odgovor na nacionalizme i etnocentrizme u državama, naročito Balkana, a SAD su za vrerne predsednikovanja Donalda Trampa usvojile trgovačko-transkacioni oblik spoljne politike koji je u svojoj suštini duboko suprotan ne samo interesima Ijudi na Balkanu, nego i samim principima na kojima su SAD nastale. Stavovi izneti u dokumentu nemaju mogućnost da budu primenjeni. Ali mogu da izazovu nova krvoprolića i nestabilnost regiona. Zato ih treba što pre i što oštrije odbaciti. 

Najavljena je i promena Ustava. Da li je trenutak za tako nešto s obzirom na sastav parlamenta? 
- Od 1990. nikada nije bilo dobro vreme za promenu Ustava. Ni 1990. ni 2006, pa ni danas, jer je uvek parlamentarna većina bila neodgovarajuća ukupnom raspoloženju u društvu. I uvek su se iz toga proizvodili problemi koji su dovodili do potrebe za novim ustavom. Tako da, zbaciti okove Koštuničinog Ustava treba što pre, ali uz oprez da se time ne navuku novi. Mislim da ovaj Ustav ima puno mana i da bi bilo bolje menjati ga u trenutku kada u parlamentu bude bilo više stranaka. LSV bi svakako imala svoje sugestije u pogledu decentralizacije, ljudskih prava, karaktera države. Ali na to trenutno ne možemo ulicati. 

Oštrije prema protivnicima vakcinacije

Kako komentarišete način na koji se država nosila s koronom od početka do danas? 
- Mnogo je bilo lutanja i, što je opasnije, nedoslednosti. Pravila moraju biti jednaka za sve. Ne može neko da pali baklje u vreme policijskog ćasa. Međutim, uspesi postignuti vakcinacijom, a pre svega omogućavanjem vakcinacije svim građanima, kao i solidarnost s okruženjem nameću ukupnu pozitivnu ocenu. Naravno, predložio bih oštriji odnos prema protivnicima vakcinacije i obavezno vakcinisanje zdravstvenih radnika i ostalih koji se nalaze u prvoj liniji odbrane. 

Jeste li se vakcinisali? 
- Da. Čim je bilo moguće. Sticajem okolnosti svi u mojoj porodici primili su različite vakcine i niko nije imao neželjene posledice. Uostalom, još kad sam bio dete, učen sam da je vakcinisanje deo ljudskih civilizacijskih i medicinskih dostignuća. Ne znam kada se to ovde promenilo. 

(SzILSV, 18.04.2021)




Iz medija | Četvrtak, 07. 02. 2019. | Komentara: 0

Kostreš: Ako se pravi novi DOS, valja znati koje su mane

Bojim da, ukoliko se ne budu vrlo jasno i precizno definisali politički stavovi i vrednosno ideološki okviri protesta, oni, nažalost, nemaju budućnost, ocenjuje za Danas Bojan Kostreš, funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine. 
Iz medija | Sreda, 06. 02. 2019. | Komentara: 0

Vlast odgovorna za atmosferu u društvu

Ne postoji ništa što može da se upotrebi, a ne može da se zloupotrebi i suva je šteta što se dozvoljava da se takvo dostignuće, kao što su društvene mreže, pojeftinjuju i zloupotrebljavaju, ocenio je predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, gostujući u emisiji „Upitnik“ Radio – televizije Srbije.
Iz medija | Nedelja, 27. 01. 2019. | Komentara: 0

Bešlin: Putin u Beogradu - Srbija na kolenima

Istoričar dr Milivoj Bešlin ističe da je doček ruskog predsednika Vladimira Putina u Beogradu prevazišao sve do sada viđene lokalne snishodljivosti i provincijalna podaništva u regionu prema velikim silama. U autorskom tekstu za portal Avangarda.ba, Bešlin piše da je osnovana pretpostavka da bi ovakav doček, sa neuporedivim poltronstvom i gubljenjem osećaja za meru, bio moguć možda samo u Severnoj Koreji.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook