NOVI SAD – Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI Aleksandar Marton vodio je dnevnik prošle nedelje i u njega zapisivao svoja zapažanja, razmišljanja i aktivnosti. Te dnevničke beleše objavio je „Danas“. Tekst prenosimo u celosti.

Petak, 16. avgust

Odlazim na razgovor sa novinarkom televizije N1 Ksenijom Pavkov. Tema je bolna za nas u Zrenjaninu. Kineska fabrika guma „Linglong“ najavila je da će povećati proizvodnju svih vrsta guma za 1,1 milion jedinica.

Sa pravom se pitamo hoće li Zrenjanin, posle vode, izgubiti i vazduh.

A vlast ćuti. Niko ne zna da li „Linglong“ već radi, koliko guma dnevno proizvede, kako to utiče na vazduh.

Nekako mi se čini da „Linglong“ nije fabrika pored Zrenjanina, nego eksteritorijalni posed Narodne Republike Kine u kom važe pravila koja se određuju u Pekingu i Šangaju.

Od početka je projekat izgradnje fabrike guma praćen potpunim izostankom transparentnosti. 

„Čađari“ iz Kine je u ruke predato preko 100 hektara najplodnije vojvođanske zemlje. Zakon se kršio kao na traci. Svaki segment ovog posla obilovao je kršenjem propisa naše države.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) nedavno je saopštio da je Gradska uprava u Zrenjaninu izdala nezakonitu građevinsku dozvolu kompaniji „Linglong“ za izgradnju skladišta otpada.

Građani Zrenjanina traže odgovore i poručuju: „Nećemo ekološku bombu u gradu!“

Subota, 17. avgust

Pre nekoliko dana sam nedaleko od gradske bolnice prisustvovao nezgodi jednog starijeg sugrađanina, koji je prelazeći biciklom železničku prugu, koja se nalazi na samom putu, pao i udario glavu. Pomogli smo starijem gospodinu, zaustavili krvarenje i pozvali Hitnu pomoć. On je sada dobro. O opasnosti kretanja ovim putem pisao sam i na svom Facebook profilu. 

Javilo mi se nekoliko sugrađana i subotu prepodne koristim da porazgovaram sa njima. Slušam o problemu i mogućim rešenjima. Radi se o imovini jedne slovenačke firme, koja je za svoje potrebe kupila i prugu. Rešenje se mora naći. Ali se o rešenjima mora razgovarati.

Na razgovoru sa građanima sam bio nedaleko od glavne železničke stanice. Baš u tom trenutku pored nas je prošao voz koji je stigao iz Subotice. Išao je sporo i tromo. Ja ne verujem da on na većem delu trase saobraća brže od 50km/h.

I onda mi kroz glavu prođu Vučićeva obećanja o prebrzim vozovima u Vojvodini. U istoj toj Vojvodini u kojoj je ova vlast iščupala 425 kilometara železničkih pruga i zauvek ukinula mnoge železničke linije.

A možda Vučić misli i na neke leteće vozove, jer ako ima letećih automobila, mora da bude i vozova.

Nedelja, 18. avgust

Na putu sam za Novi Kneževac, varošicu na Tisi, uz samu granicu sa Mađarskom.

Volim Vojvodinu i znam napamet svaki njen kutak. Ipak, uvek volim da dobro pogledam na šta nam liče putevi, sela, njive, kako žive naši ljudi u selima.

Naravno, ono što sam i sada video, nije nimalo dobro.

Po izgledu mnogih domaćinstava u Melencima, Bašaidu, ali još više u Iđošu, Ostojićevu ili Sanadu, jasno se vidi da su sela sve praznija. Ona veća se smanjuju, a mala praktično postaju salaši.

U nekima je život gotovo neprimetan. Selo dugo 1,5 kilometar, a u njemu vidiš jednu staru osobu. I nikoga više.

Naravno, posledica je to stroge centralizacije ove države.

Nema više ravnomernog razvoja. Devedeset odsto javnih finansija je u rukama centralne vlasti, a sela ili male opštine nestaju.

Pametna država mora da krene drugim putem. Život uz Tisu, poljoprivreda, zdrava životna sredina, dobra hrana... Pa nije li to potencijal?

Nije život samo u Beogradu na vodi, imamo ga na mnogim mestima u ovoj zemlji. 

Ponedeljak, 19. avgust

Ponedeljak je dan za sastanke. Novu nedelju započinjem u Sekretarijatu za informisanje Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI, koji kao portparol vodim. Dogovaramo aktivnosti u ovoj nedelji. Teme se nameću jedna za drugom. Živimo u nesređenoj državi koju je vlast uhvatila u svoje kandže i iživljava se nad njom i njenim građanima.

Čitam agencijske vesti o privođenjima aktivista. Često samo zbog Facebook statusa. Pa gde mi živimo?

LSV je uvek bila tu kada je nekome bilo teško. Još od ranih devedesetih kada se glava gubila čak i ako imaš pogrešno ime i prezime. Dok su drugi udarali u ratničke bubnjeve, mi smo želeli mir. Već 1991. smo poručili „Ne diraj mog komšiju“. To kažemo i danas.

Baš to je i bio razlog da se, još kao gotovo dečak, zaljubim u ideje koje promoviše LSV.

Pred nama je još puno posla, ali sam siguran da će konačan rezultat biti jako dobar, a to je onaj snažni ideal Lige, stvaranje moderne, evropske, decentralizovane države Srbije, a u njoj autonomna i opet bogata Vojvodina.

Utorak, 20. avgust

Pre 20 godina, zbog povećanog nivoa arsena, u Zrenjaninu je zabranjena upotreba pijaće vode. Naš grad nije usamljen u ovom problemu. Gotovo 800.000 građana Vojvodine nema ispravnu pijaću vodu. Nažalost, problem se ne rešava. Vlast separatno, od opštine do opštine, gradi nekakva postrojenja za prečišćavanje vode, ali se ti projekti pokazuju kao neuspešni. Voda i dalje nije ispravna.

Rešenje je u izgradnji sistema regionalnih vodovoda. Mi imamo kvalitetnih voda, najviše na Fruškoj gori, ali ih treba dovesti do potrošača u opštinama Banate i Bačke. Za ovaj veliki projekat bi čak postojao i finansijer. Fond za vodosnabdevanje Evropske unije. Vlast, za sada, odbija da na ovaj način reši probem. Zašto? Na to pitanje će uskoro morati da odgovore.

Muke Zrenjaninaca sa vodom ovih vrelih nedelja su još izraženije. Svako malo stiže informacija da neki deo grada nema vodu. I moja Duvanika je barem u četiri navrata ostajala bez vode u poslednjih desetak dana. Kažu, loše cevi, a potrošnja velika. Pa cev pukne.

I tako svaki dan ponegde. A baš u mom delu grada u isto vreme se održava turnir u 3x3 basketu. I umesto sportskih poruka, neko je okačio transparent sa tekstom „Kad se vojska na Kosovo vrati“. Jasno je da bi prikladnije bilo da na transparentu piše „Kad se voda u Zrenjanin vrati“.

Sreda, 21. avgust

Odlazim sa mojim dobrim prijateljem Milanom u atare nedaleko od zrenjaninske Gradnulice. 

Video sam ovih dana da je kukuruz, zbog posledica suše, u veoma lošem stanju, pa sam želeo da čujem malo više o ovom problemu.

I stanje je stvarno katastrofalno. I ko se ne razume, shvatiće da će prinos biti desetkovan. Od sredine maja je počeo veoma topao i sušan period sa visokim temperaturama bez padavina. Njive koje nisu navodnjavane imaće znatno niže prinose.

Dakle, rešenje za problem suše postoji. To je navodnjavanje. Nažalost, taj sistem se kod nas već godinama zapušta, pa štete od suše na godišnjem nivou odnesu više od 500 miliona evra.

Ratari redovno plaćaju taksu vodoprivrednom preduzeću, ali očito je da se taj dinar ne ulaže onako kako bi trebao.

Srbija je prošle godine izvezla poljoprovrednih proizvoda u vrednosti od 2,2 milijarde evra.

Postoji potencijal za još veću proizvodnju, ali su nemar i nebriga države glavna smetnja tome.

Četvrtak, 22. avgust

Sa novinarkom Vanjom Đurić dogovaram mesto snimanja izjave koju danas dajem za Al Džaziru Balkans. Biram divan gradski park Čokliget. Nekako se sva istorija grada može jasno videti u ovoj velikoj bašti i naselju Mala Amerika.

A istorija nam je prebogata. Na svakom je koraku. Posebno je bogata istorija dobrih međuetničkih odnosa.  Već danima razmišljam o nastupu koji imam u septembru u Temišvaru, a u sklopu prekograničnog projekta  o međuetničkim odnosima u Srbiji i Rumuniji. 

Bojim se da ne koristimo dovoljno ovo naše bogatstvo različitosti. Večito se hvalimo činjenicom da u Vojvodini zajedno živi preko 20 nacionalnih zajednica. Nažalost, ispod površine te priče stoje brojni problemi. Šta je sa obrazovanjem na jezicima nacionalnih zajednica? Šta je sa informisanjem? U Zrenjaninu, u kom su u službenoj upotrebi, pored srpskog, i mađarski, slovački i rumunski jezik, nema ni sekunde programa na manjinskim jezicima na bilo kom elektronskom mediju. Pravo na upotrebu jezika često je samo mrtvo slovo na papiru. 

Slično je i u mnogim drugim mestima Vojvodine.

Vojvodina je bila oaza tolerancije.

Naš odgovor nacionalistima, nažalost, nije snažan. Oni svojom politikom netolerancije potiskuju politiku dobrosusedskih odnosa. 

Na nama je da je odbranimo. Bez multikulturne i tolerantne Vojvodine, evropske i moderne Srbije će biti još manje. 

Autor je portparol LSV – VOJVOĐANI i odbornik u Skupštini grada Zrenjanina

(SzILSV – VOJVOĐANI, 24.08.2024)