NOVI SAD - Stranke koje sada učestvuju u vlasti na lokalnom nivou u Vojvodini, a koje su do te vlasti došle silom, mimo izborne volje građana i takozvanim prekomponovanjem, pokazuju elementarno nepoznavanje demokratije – odgovara Aleksandra Jerkov u intervjuu za Autonomija.info na pitanje preti li opasnost da se gradovi u Vojvodini, načinom prekomponovanja kao u Novom Sadu, potpuno odvoje od pokrajinske vlasti.



– U isto vreme šalju jasnu poruku građanima da u budućnosti ne bismo ni trebali održavati lokalne izbore i birati lokalnu vlast, već je dovoljno da republička vlada postavi u svim opštinama i gradovima poverenike, ili nekakva koordinaciona tela, i tako oslobodi građane iluzije da oni u lokalu odlučuju o bilo čemu – tvrdi, voljom Dačića i naprednjaka smenjena predsednica Skupštine Novog Sada, odbornica u gradskom parlamentu, predsednica poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije i portparolka LSV.

Nije li namera republičke vlasti da pošalje poruku novoustoličenoj vlasti na lokalnim nivoima da sami, odnosno njihove stranačke centrale u Republici, odlučuju o tome hoće li sarađivati sa pokrajinskom vlašću ili ne?

- Generalni problem sa Vojvodinom je taj što u Srbiji ne postoji srednji nivo vlasti u pravom smislu te reči, a to je upravo ono sto Liga toliko dugo zagovara i želi – da Vojvodina u pravnom sistemu i ustavnom poretku Republike Srbije ima onaj tretman koji imaju moderne evropske regije u regionalizovanim zemljama. A to znači da zaista bude srednji nivo vlasti, koja bi stajala između lokalnih samouprava i Republike. Ustavni problem je što je Vojvodina izmeštena i što je prepušteno lokalnim samoupravama da odluče da li će sarađivati sa pokrajinskom vlasti ili ne. Osnovni problem je što nadležnosti APV nisu, a trebalo bi da budu, definisane Ustavom, a ne odlukama nekog gradonačelnika ili predsednika skupštine grada, bilo ko da je u pitanju i bilo ko da je u njima na vlasti. Da su ti koji vode gradove odgovorni prema sopstvenim građanima sarađivali bi sa Vladom APV bez obzira na to koje stranke čine tu vlast, zbog toga što regionalni nivo vlasti može samo da koristi lokalnim samoupravama. Novi Sad je najbolji primer za to. Da bi se to ostvarilo mora se gledati i videti malo iznad stranačke pripadnosti, a nisam sigurna da li su ovi na vlasti u glavnom gradu Vojvodine to i u stanju.
Do sada smo imali samo dve sednice Skupštine grada na kojima smo uglavnom razmatrali izveštaje o radu javnih preduzeća u vreme odgovornosti prethodne vlasti… Ono što će biti prvi test za novajlije je budžet Grada i godišnji planovi rada javnih preduzeća, i tada ćemo videti čemu se Novosađani mogu nadati. To će se znati već za nedelju-dve na narednoj sednici gradskog parlamenta.
Tek tada ćemo moći da damo konkretniju ocenu vizije kako će grad funkcionisati po zamisli naprednjaka i njihovih partnera. Ono što su do sada pokazali nije sjajno, ali je ipak rano za temeljne ocene – nije još prošlo sto dana od kada je formirana nova vlast. Do sada smo bili svedoci pokušaja nasilnog uvođenja novog dana Grada, smena ljudi zbog latiničnih naziva institucija na čijem su čelu bili, podizanja cena komunalnih usluga,  prekonoćnih stranačkih zapošljavanja u javnim preduzećima, postavljanja čelnih ljudi u nekim institucijama bez kvalifikacija za ta mesta… Znam da su dve frizerke zaposlene u Urbanizmu, u GSP-u je čovek koji je godinama radio kao protivpožarac pa potom završio jedan sada “na glasu” privatni fakultet. On je postavljen za savetnika za ekonomske poslove i to u firmi sa 2.000 ljudi…U Vodovodu su zaposleni silni savetnici i pomoćnici… U ZIG-u je došlo više od 30 ljudi samo nekoliko dana posle ustoličenja nove vlasti…Potpuni je haos, nikad nije bilo ovolikog i ovakvog zapošljavanja po stranačkoj odluci… Mislim da će, ako ova vlast bude potrajala četiri godine, Novosađani posledice iskijavati još dugo… Upitan je i način na koji će nastaviti privlačenje investicija, rešiti problem davanja građevinskog zemljišta u zakup, zatim kako će rešiti sudbinu mnogobrojnih novosadskih firmi koje su pred stečajem… Plašim se da će poseći za najgorim mogućim “rešenjem, a to je zaduživanje grada!

Osim parade mantija i uniformi pred Gradskom kućom i srdačnih poljubaca sa bačkim vladikom Irinejom, čime se još bavi nova vlast?

- Volela bih da sadašnja gradska vlast počne da poštuje Ustav Srbije i u tom delu koji govori o svetovnosti države. A koje su konkretne stvari koje rade, ne znam. Ono što me brine je to da su, očigledno, svi do sada započeti projekti u fazi mirovanja i ne znamo jesu li i prekinuti. Problematičan je čitav put kandidovanja Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture: taj posao upada u ozbiljnu krizu, a prethodna vlast je učinila sve da uopšte, u ozbiljnoj konkurenciji gde nismo bili favoriti, dođe do kandidature. Novi Sad bi morao da iskoristi sve prilike, veze i evropske kontakte da bi se povezao sa svim ljudima koji mogu da mu pomognu da dobije tu važnu titulu. Ja nisam sigurna koliko Dveri, koje sad vode resor kulture, imaju kontakata, a posebno želje da se povezuju sa Evropom. Njihova jasna poruka u toku predizborne kampanje bila je upravo prekid saradnje sa Evropom i svim gradovima kojima Novi Sad po svojim kulturnim referencama i pripada!
Podjednako je važna i saradnja sa Pokrajinom, jer APV može da pomogne tamo gde Grad sam ne može da se pozicionira. Ali izostanak volje za saradnjom sa vojvođanskom vladom ne daje nade da je to tako i shvaćeno. Novi Sad decenijama sarađuje sa bratskim i ostalim gradovima u Evropi što bi svakako trebalo iskoristiti, baš kao i Kancelariju Vojvodine u Briselu. A, sve to je, na žalost, upravo ono protiv čega se nova gradska vlast bori!

Umesto toga, naprednjaci i njihovi koalicioni partneri uspostavljaju veze i potpisuju povelje o saradnji sa Štrpcem. Ko je dao Borku Iliću mandat da to sprovodi?

To je rezultat i oličenje ideološke platforme onih koji čine sadašnju vlast, to su potezi onih koji ne umeju da ih ostave po strani i procene ko Novom Sadu može nešto da pruži, a i mi njima zauzvrat. Pomoći treba ako se proceni da Grad to može, ali ne i da se bratimimo. Vojvodina je uvek pomagala onima koji su bili u goroj socijalnoj, finansijskoj ili komunalnoj situaciji. Novi Sad je kao glavni grad u tome prednjačio i to je, razume se, za svaku pohvalu. Međutim ne vidim kakvo bi strateško partnerstvo moglo da se ostvari između Novog Sada i Štrpca, niti se ono može nametati voljom vlasti ako od toga oba grada ne bi imala koristi. Na žalost, Skupština grada je postala upravo ono što sam se svojevremeno trudila da ne postane: mesto gde se isključivo verifikuju odluke izvršne vlasti bez učešča odborničkih mozgova. Mislim da bi tu predsednik parlamenta trebalo da bude aktivniji i podseti odbornike da su ih u skupštinu birali građani. One koji sede u Gradskom veću su birali odbornici, a ne građani.
Predstavnici LSV će učiniti sve da ukoliko takav dokument bude stavljan na dnevni red ukažu na sve nelogičnosti i nepremostive razlike između Novog Sada i Štrpca u svakom smislu. Mogu samo da se nadam da to neće naići na saglasnost odbornika vladajuće koalicije i da će pokazati dovoljno političke odgovornosti da ne prihvate takav nelogičan predlog. Ja ne sporim njihovo pravo da budu patriote i braća, ali kese nam nisu sestre.
Novi Sad, pre svega, mora da vodi računa o svojim građanima. Podsećam kako je upravo sadašnja vlast bila glasna u kampanji isticanja svega što Novom Sadu nedostaje. Ukoliko se tako dogovore, neka Novi Sad pomogne Štrpce, ali prvo da olakša život svojim građanima, neka prvo, na primer, bude mesta u vrtićima za svu decu pa ćemo onda lako videti kome i kako da pomognemo. Ja sam za to da se sklapa partnerstvo sa onima koji mogu nama da pomognu, našim narodnim kuhinjama ili domovima za nezbrinuta lica i decu ulice… Ako to bude inicijativa koja će građane Novog Sada da košta, onda o tome treba konsultovati i Novosađane, jer ne verujem da su na izborima, ma kojeg političkog opredeljenja bili, glasali da Novi Sad gradi, na primer, vrtiće po drugim opštinama ma gde se te opštine nalazile – na Kosovu, na severu Vojvodine ili u centralnoj Srbiji.
Nesporno je da je 1. februar, dan koji je najznačajniji za istoriju Novog Sada, jer je zapravo tada postao, voljom, trudom i novcem svojih građana, Slobodan grad. Odrasla sam u gradu gde je 23. oktobar bio priznat i poštovan i koji smo obeležavali kao Dan oslobođenja Novog Sada od fašizma. Skandalozno bi bilo ako upodobljena vlast pokuša ove praznike da ukine ili omalovaži. Umesto toga Novom Sadu se nameće kao najznačajniji datum obeležavanje ulaska srpske vojske, između ostalog i da bi se bacila senka na antifašistički Novi Sad i tekovine antifašističke borbe, a sve zbog toga što neko sve to vidi isključivo u tesnoj vezi sa komunističkim nasleđem.

Posebno svečano se u Novom Sadu dočekuje i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, a zanimljiv je i dar koji mu je u ime grada, kao i vladiki Irineju, poklonio gradonačelnik Vučević…

- Prvi potpredsednik očigledno ima poseban status u našem gradu, mnogim Novosađanima, uverena sam, nejasan…A, posebno je iznenađenje i nepoznanica kako je Dušanov zakonik odabran da bude, kao znak Grada, poklonjen gostu. Možda zbog onog dela zakonika gde se posebno utvrđuju obaveze i prava onog sela kroz koji prođu car i carica…!? Ne razumem simboliku poklanjanja Dušanovog zakonika, zar Novi Sad nema nešto iz svoje istorije čime bismo mogli da se podičimo, ili makar bar nešto u naznakama povezano s našim gradom i njegovim građanima? Ili možda oni koji trenutno vode ovaj grad smatraju da u njegovoj istoriji nema ništa naročito značajno? Zašto mu nije poklonjena kopija Povelje o slobodnom kraljevskom gradu?
Uticaj Dveri na vlast u Gradu je sve očigledniji…
- Ne treba zaboraviti da su ti ljudi isključeni iz pokreta Dveri, ali je očigledno da ideološki tu pripadaju. SNS u Novom Sadu vodi udvoričku politiku prema Vladi Srbije, u gradu se dešava samo ono što prvi potpredsednik Vlade smatra da treba da se dogodi. I tu onda dolaze do izražaja te male stranke koje su ideološki profilisane kako odgovara naprednjacima. Dveri nisu bili stranka, već ideološki pokret čiji ogranak je u Novom Sadu izdao tu ideju da su svi drugi isti, a da su oni jedini različiti i vrlo brzo su sebi našli stranu na koju će preći… Njihova ideologija diktira i ostalim vladajućim strankama kako će funkcionisati.

Vrlo su glasne priče vladajuće koalicije da će neki odbornici LSV preći na njihovu stranu…

- Ne znam ko plasira te insinuacije oko prelaska odbornka Lige, ali to su priče koje Ligu prate još od dana izbora, pa nakon istorijskog rezultata LSV na lokalnim izborima, pa su tome dodate priče o kupovini glasova … Posle se ispostavilo da su neki drugi kupovali glasove… Važno je reći da te glasine i laži vređaju odbornike LSV i zato smo i organizovali zajedničku pres-konferenciju da stavimo tačku na te izmišljotine. Odbornici Lige, koji su na izbore izašli sa jasnim programom i sloganom “Novi Sad je nama glavni grad” nisu ljudi koji bi nakon toga ušli u koaliciju sa onima koji smatraju da je to protivustavno, kao ni sa onima koji skidaju zastave Vojvodine.