ZRENJANIN – Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i kandidat za gradonačelnika Zrenjanina Bojan Kostreš dao je predizborni intervju za list „Zrenjanin“ u kojem govori o planovima nakon izbora, ali i svojim korenima i životu u Tomaševcu. U nastavku pročitajte kompletan intervju:

Pre funkcije predsednika Skupštine Vojvodine (2004 - 2008), Bojan Kostreš bio je odbornik u Skupštini opštine Zrenjanina (1996 - 2000) i poslanik u Skupštini Srbije (2000 - 2003). Ponovo je izabran za narodnog poslanika u republičkom parlamentu 2008. godine. Rođen 1974. u Zrenjaninu. Kostreš je prvi na listi Lige socijaldemokrata Vojvodine na predstojećim lokalnim izborima. Po zanimanju ekonomista, naš sagovornik uveren je da će LSV osvojiti dovoljno mandata da bi imenovala novog gradonačelnika Zrenjanina.

Kao dosledni protivnik autokratije Slobodana Miloševića, sa 22 godine bio je među odbornicima koji su se zabarikadirali u zrenjaninskoj Gradskoj kući, štiteći izbornu volju građana. Uoči narodnog revolta 5. oktobra 2000. godine, bio je privođen u policiju više od dvadeset puta.

Neobičan je i po tome što je sa suprugom Biljanom svio gnezdo u Tomaševcu, gde je preuredio pradedinu kuću.

U vreme kada se svi grabe makar za garsonjeru u gradu, odlučiti ste se na neobičan potez. Tome je prethodilo ozbiljno vaganje?

- Opredelio sam se više prema srcu nego prema proračunu. Mislim da mnogi greše zato što izbegavaju život na selu. Grad nesumnjivo ima svoje prednosti, ali život na selu je najpre dosta jeftiniji, a s druge strane mnogo opušteniji. Otkako sam se preselio, osim kada sam na putu, svaki put sam spavao u Tomaševcu. Volim da odlazim na Tamiš. Biti pored reke je nešto posebno. Žao mi je što je Begej ovakav kakav jeste, ali uveren sam da će se Zrenjanin vratiti na Begej i na Tisu.

Porodica Kostreš poreklom je sa Banije?

- Moj deda sa očeve strane došao je sa službom iz Banije u Banat. Bio je notar. Oženio se Banaćankom iz Tomaševca. U Baniji postoji mesto Kostreši, ali stanovnici su postradali za vreme Drugog svetskog rata - dobar deo je skončao u Jasenovcu, a ostali su se priključili partizanima.

Zanimljivo je da i preci Nenada Čanka potiču iz tog kraja...

- Njegovi preci došli su iz Like u Banat još pre Prvog svetskog rata. Posedovali su imanje Karakaš kod Konaka. Tako da i on i ja imamo delove porodice koji potiču iz današnje Hrvatske i delove koji potiču iz Vojvodine, što samo govori o tome da svi mi ovde ravnopravno živimo i imamo jednake probleme, bez obzira na to koje smo vere, nacije ili porekla.

Tipično vojvođansko zamešateljstvo...

- Jedini nauk koji može iz toga da se izvuče jeste da zajedničkim snagama svi treba da se potrudimo da danas živimo bolje. Ne smemo dozvoliti da razlike koje postoje među nama kao ljudima budu prepreke za saradnju. To treba da bude naša prednost. Svako je iz svog kraja doneo neko iskustvo i ugradio ga u zajednički život, bez obzira da li je došao sa Čarnojevićem, iz kasnije iz Pomorišja, ili iz drugih krajeva Austrougarske, bez obzira da li je došao posle Prvog ili Drugog svetskog rata, ili 1990. godine.

U Ligi ima dosta uticajnih Zrenjaninaca. Postoji li među vama svest o potrebi "lokalpatriotskog" delovanja u politici?

- Meni kao Zrenjanincu potpuno je svejedno da li novac ide u Beograd ili Novi Sad, ako ne ostaje u Zrenjaninu. Biti autonomaš, biti regionalista, znači da prvo moraš da voliš svoju porodicu, svoju ulicu, svoje mesto,svoj grad, pa onda Banat i Vojvodinu, i naravno Srbiju. Te stvari se međusobno ne isključuju. Mislim da su upravo zrenjaninski ligaši garancija da se beogradizacija neće zameniti novosadizacijom kada LSV pobedi na pokrajinskim izborima.

Da li je Banat zapostavljen kad je reč o kapitalnim ulaganjima?

- Mi nažalost imamo takav sistem u kojem mnogo toga zavisi odakle je neki ministar ili pokrajinski sekretar ili gradonačelnik. Onda odjednom to mesto procveta. Ne postoji sistem koji omogućava da se stvari rešavaju tako da novac ostane tamo gde je zarađen. Ali garantujem da je ipak više novca u ovaj grad došlo iz Pokrajine nego iz Republike. Najvažnije je promeniti sistem, jer kada je Zrenjanin odlučivao o svojim resursima, onda se u ovom regionu mnogo bolje živelo.

U nedavnim izjavama naglašavali ste da postizborna koalicija sa Srpskom naprednom strankom ne bi bila moguća. Međutim, rekli ste i da bi saradnja bila moguća ako bi SNS "nekim čudom" pristao na sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast za Vojvodinu...

- Mi svoje političke stavove nismo menjali od osnivanja stranke pre 26 godina. Naravno da je dobrodošao svako onaj ko je spreman da sarađuje sa nama, na temama koje su nama bliske. Da je neko 2012. godine rekao da će se naprednjaci zalagati za Briselski sporazum, za pomirenje u regionu, verujem da bi većina nas rekla da je to naučna fantastika. Ali oni su to ipak uradili. Postavlja se jedno vrlo jasno pitanje: ako bi sada naprednjaci - iako ja u to ne verujem - rekli da su za Vojvodinu koja ima zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast i izvorne prihode, da li bi to trebalo da znači da mi ligaši treba da počnemo da se zalažemo za granice Karlobag- Ogulin - Virovitica? Dakle, mi ćemo ostati na našim pozicijama. A svako ko prilazi našoj političkoj ideji, dobrodošao je.

Kažete da imamo vrlo jasne ideološke okvire, koje nećemo napustiti?

- Mi idemo na to da ćemo pobediti na izborima u Pokrajini. Uvereni smo da ćemo imati dovoljno poslanika da formiramo skupštinsku većinu. Razgovaraćemo sa svima onima koji prihvataju naše pozicije. Ako naš rezultat bude manji, moraćemo da razgovaramo u onim okvirima koje nalaže naš rezultat. Politika je veština mogućeg, a Liga ima crvene linije preko kojih neće preći.

Činjenica je da su mnoge nekada ugledne firme u Zrenjaninu "na brzinu" privatizovane, otišle u pogrešne ruke i na kraju propale. Da li je Liga u dovoljnoj meri dizala svoj glas protiv ovakve prakse, protiv budžetskih prelivanja?

- Samo promenom sistema možemo uticati na to da se bolje upravlja resursima. Da li će sredstva ići u Kragujevac ili u Čačak, ili u Pančevo, to danas zavisi od proizvoljnih odluka aktuelnih vlastodržaca. Da li će se iz pepela podići BIP ili Zrenjaninska pivara, da li će se spasti "Galenika" ili "Jugoremedija", to zavisi od nekog ćate u Beogradu. I normalno, pošto je ćata u Beogradu, onda su državne pare ubrizgavane u BIP i "Galeniku". A da je Grad Zrenjanin imao političke moći da donosi odluke kakve je nekada mogao da donosi, onda bi lokalna vlast mogla da utiče na privredu i da je sačuva. Podsetiću vas da je pre Miloševićevog puča Skupština opštine Zrenjanin birala predsednika suda, šefa policije i direktora Bolnice, da se o mnogim stvarima odlučivalo ovde u gradu. Nekada se porez ubirao tako što se novac prikupljao u Zrenjaninu, pa su se odavde plaćali troškovi Pokrajine i tadašnje Federacije. Liga se zalaže upravo za to - platićemo koliko koštaju Pokrajina i Republika. Tada niko neće imati mogućnost manipulacije. A mi u Vojvodini uvek smo bili dobre platiše i uvek smo poštovali državu.

Sada stvari stoje tako da se sva sredstva centralizuju na jednom mestu?

- Tako je. A onda onaj ko upravlja sistemom preliva i prebacuje tamo gde mu najviše odgovara. Političke odluke se uvek donose tako da bi donele politički profit. I kada vi na jedan tas stavite Vojvodinu a na drugi Beograd i centralnu Srbiju, vaga uvek pretegne na jednu stranu, jer sa jedne strane imate šest, a sa druge dva miliona stanovnika. Zato investicije uvek idu pre u centralnu Srbiju nego u Vojvodinu. To se mora promeniti, a promeniće se tako što će se lokalnim vlastima dati snaga političkog odlučivanja. Ne treba gradonačelnik Zrenjanina, ko god to bio, da ide u čekaonice u Beogradu ili Novom Sadu da bi nešto "dobio”. Nemaju oni nama šta da "daju”.To je naše.    

DVE GRADSKE OPŠTINE

Naša ideja je da Grad Zrenjanin bude podeljen na dve opštine, od kojih bi jedna bila samo mesto Zrenjanin, dok bi druga opšlina bila Zrenjanin - sela. To bi dodatno doprinelo da seoska područja dobiju jednaku šansu kao i grad. Jer neodrživo je to da ljudi masovno beže iz sela u Zrenjanin, a iz Zrenjanina u Beograd ili Novi Sad. Sve su to posledice centralizma koji iznutra urušava državu

BROJ LJUDI ODREĐUJE AUTONOMIJU

Evropski standard je da regionalni entiteti treba da imaju oko dva miliona stanovnika. Dakle, kada bi se Srbija organizovala po pokrajinama, Vojvodina bi mogla biti jedna takva pokrajina, sa istim pravima kao Grad Beograd. I u centralnom delu Srbije mogle bi se uspostaviti dve pokrajine - Šumadijska sa sedištem u Kragujevcu i Moravska sa sedištem u Nišu. Sve više od toga bilo bi neracionalno.

(BILSV, 15. 04. 2016)