NOVI SAD - Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je da se četiri godine nakon usvajanja Ustava Srbije definitivno potvrdilo da su zagovornici bojkota tadašnjeg ustavnog referenduma, među kojima su bili i on i njegova stranka, bili u pravu.

U intervjuu za "Dnevnik" Kostreš, koji je u to vreme bio predsednik Skupštine Vojvodine a danas je republički poslanik, napominje da više gotovo da nema političke stranke koja ne zagovara ustavne promene, i to, pre svega, zbog otvaranja procesa decentralizacije i regionalizacije Srbije. On je ipak skeptičan u pogledu iskrenosti političkih namera "novih regionalista", pre svega iz G17 plus, ali je ipak uveren u to da je proces decentralizacije, pa i promene važećeg Ustava, neminovan.

"Važeći Ustav je rezultat jednog nakaradnog političkog kompromisa. Ali, važno je da budemo svesni toga da taj ustav nije dobar i da to uviđa sve više političkih aktera, zato se nadam da ćemo relativno brzo doći do šireg društvenog konsenzusa o rekonstrukciji ustavnih rešenja, nakon čega će se ući u njegovu promenu. Nemam iluzija o tome da će to ići glatko i brzo, ali mislim da je u narednih nekoliko godina taj proces realan " smatra Kostreš.
 
Zbog čega je pitanje regionalizacije postalo tako popularno na političkoj sceni, posebno kad je reč o vladajućim strankama, koje, inače, imaju mehanizme da u tom pogledu učine i konkretan pomak?

"Najveći problem na političkoj sceni Srbije je to što mnoge stranke neke teme iznose samo zbog toga što misle da je to politički profitabilno, a ne zbog toga što u to veruju. Tako odjednom imamo poplavu regionalista, koji nikako da te ideje potkrepe i delom. Naime, paralelno se dešava i zamena teza, koja bi mogla naneti veliku štetu procesu decentralizacije i regionalizacije Srbije. A to je inicijativa za dekoncentarciju vlasti, koja se lažno naziva decentralizacijom. Izmeštanje agencija nema nikave veze sa spuštanjem vlasti i odlučivanja na niže nivoe. Jer, sve odluke i dalje se donose u Beogradu. A dok se ne definiše način finansiranja nižih nivoa vlasti, kao i imovina kojom će moći da raspolažu, te koje odluke mogu samostalno donositi " dotle nećemo imati stvarnu priču o decentralizaciji.
 
Koliko ipak tema regionalizacije, koju danas najviše rabi G17 plus, odnosno Unija regiona Srbije, ali sve više i Srpski pokret obnove, govori da je politička elita svesna toga da u javnom mnjenju postoji nezadovoljstvo zbog centralizovanog državnog aparata?

"To nezadovoljstvo građana je potpuno očigledno i mislim da je to već svima jasno. Ipak, ne bih u istu ravan stavljao G17 plus i SPO, zato što je SPO prva stranka s centralom u Beogradu koja je formirala svoj pokrajinski odbor i definisala program za Vojvodinu još 1996. godine. I SPO već duže zagovara ideje decentralizacije i regionalizacije koje su veoma slične idejama LSV-a. S druge strane, čudi me naprasna medijska briga G17 plus za regione jer ne vidim da tu brigu iskazuju i delovanjem u vlasti. Tako ni danas nije jasno gde su pare iz NIP-a koje je trebalo da budu prebačene Vojvodini i zašto se uopšte insistira na tome da se jedno ministarstvo bavi svim investicijama u zemlji. Ako se želi decentralizacija, zašto se onda po regionima ne formiraju razvojne agencije koje neće biti kontrolisane iz Beograda? Zato me i zabrinjava što se na silu i neiskreno nameće tema regionalizacije. Uz to, onaj ko pokušava da Srbiju regionalizuje simetrično, taj ne razume ni Srbiju ni proces regionalizacije. Uostalom, nisam siguran u to da je bilo ko u Vojvodini spreman na to da se odriče stečenih prava zarad ujednačavanja s drugim regionima u Srbiji, te da pristane na usporavanje razvoja Pokrajine i njene autonomije. Sve to pokazuje da oni nisu iskreno za regionalizaciju i decentralizaciju vlasti, već su samo pronašli "recept" kako da na narednim izborima pređu cenzus. Pa nacionalni Savet za decentralizaciju blokiran je već duže od godinu dana baš zato što određeni politički akteri nisu spremni, niti imaju nameru, da zaista uđu u proces decentralizacije. Očigledno da su određeni politički akteri odlučili samo da prestanu da budu "eksperti" i da postanu "regionalisti".

Važne teme

Da li bi se ustavnim promenama mogla realizovati Platforma Vlade Vojvodine, koja nije prihvaćena 2006. godine a koju su usaglasile sve stranke koje su i danas u vlasti, izuzev SPS-a?

"Tom platformom insistiralo se na zakonodavnoj, izvršnoj i delimično sudskoj autonomiji, te izvornim prihodima i imovini APV. A da bi se ona mogla ostvariti, bilo bi nužno da Vlada Vojvodine počne ponovo da insistira na tom aktu koji se neće realizovati sam od sebe. Liga je u Skupštini APV čak 19 puta tražila raspravu o obeštećenju Pokrajine zbog prodaje NIS-a, ali nismo dobili podršku koalicionih partnera. Još uvek nemamo ni odgovore partnera povodom inicijative za formiranje pokrajinske statističke službe. A to su za Vojvodinu veoma važne teme.
 
Zašto ste onda optimistični kad je reč o zakonima o imovini i prihodima Pokrajine?

Koliko je uopšte realno da do kraja ove godine ti akti, koji su po važećem Ustavu morali da budu doneti do kraja 2008. godine, budu usvojeni?

"Ne znam da li će pitanje imovine i prihoda Vojvodine biti rešeno do kraja godine, ali očekujem da se taj posao vrlo brzo privede kraju. Želimo da budemo konstruktivni u tom procesu i imamo intenzivnu komunikaciju s koalicionim partnerima. Međutim, sigurno je da poverenje i strpljenje LSV-a neće biti neograničen.

(Dnevnik, 28. 10. 2010.)