NOVI SAD – Politika u današnjem broju objavljuje intervju sa Bojanom Kostrešom koji prenosimo u celini:



- Zamerili su premijeru Aleksandru Vučiću to što u svom ekspozeu nije spomenuo Vojvodinu. Ipak, nadaju se da to ne znači da će Vojvodina biti izostavljena i u Vučićevom premijerskom mandatu, kaže za Politiku zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i narodni poslanik Bojan Kostreš. Oni pak podržavaju Vučićevu hrabru nameru da sprovede teške i bolne reforme. Pitamo ga da li to znači da, kada se bude glasalo o paketu reformskih zakona, neće biti opozicija kao prilikom glasanja o izboru Vlade Srbije.

– Kad uđu u skupštinsku proceduru, budite sigurni da se mi nećemo baviti politikantstvom. Nećemo biti među onima koji će vikati: ne damo da se smanje penzije, ne damo da se otpusti višak zaposlenih, ne damo restriktivne mere u javnom sektoru, sve da bi dobili neki jeftin politički poen. Taj tip politike i udvaranja biračkom telu nas je i doveo dovde.

Znači, neće vam biti teško da jedete, pijete, spavate u skupštini dok se ne usvoje ti zakoni?
– Vladajuća koalicija u ovom momentu ima preko 200 poslanika i, ako oni odrade posao kako treba, opozicija tu nije bitna. Znate, stalno se govorilo o tome kako LSV koketira sa SNS-om, ali u prošlom sazivu mi smo podržali najmanji broj vladinih zakona, jer smo smatrali da nisu dobri. Sada ćemo glasati samo u odnosu na to da li je nešto u interesu građanki i građana Vojvodine.

Hoćete li uspeti da se dogovorite oko novog teksta Statuta Vojvodine, jer bi on ubrzo trebalo da stigne u parlament?
– Mi smatramo da je Ustav loš i da se iz njega ne može napraviti dobar statut, ali smo prethodni podržali kao znak dobre volje. Sada postoje crvene linije koje nećemo preći. Između ostalog nećemo dozvoliti da u statutu piše da je Vojvodina osnovana Ustavom iz 2006. godine, što traži opozicija.

Zašto vam to smeta?
– Prvo, to je elementarna neistina. Drugo, Skupština Vojvodine je usvojila deklaraciju kojom je konstatovala da je Vojvodina u ovom savremenom smislu nastala 1945. godine. Ako neko misli da može da menja istorijske činjenice, za to ne može da dobije podršku LSV-a. Dosta je čudno da isti koji se zalažu za to da je Vojvodina osnovana Ustavom iz 2006. u statut pokušavaju da ubace tradicionalni grb Vojvodine iz 1848. godine. Da li će onda, kao kod ukradenih automobila, da prekucaju brojeve na da na tom tradicionalnom grbu umesto 1848. ukucaju 2006. godinu. Uostalom, ako prihvatimo da je Vojvodina formirana po Ustavu iz 2006, to znači da no njemu može da bude i ukinuta.

Da li ste izgladili nesporazume sa DS-om?
– Pajtić i ja smo imali sastanak pre nekoliko dana. Predložio sam mu da posle dve godine mandata probamo da se dogovorimo oko mera koje ćemo imati u naredne dve godine. Po ko zna koji put sam ponovio da su međuljudski odnosi između naših stranaka na najnižem nivou. Rekao sam mu da Dragoslav Petrović, potpredsednik vojvođanske vlade, čini kamen spoticanja između LSV-a i DS-a i da bih, da sam na njegovom mestu, taj kamen uklonio.

I šta vam je odgovorio?
– To morate njega da pitate. Posle praznika čekamo odgovor o tome šta će od naših predloga biti realizovano. Ukoliko ce dogovorimo oko aktivnosti za naredne dve godine, LSV ne beži od mogućnosti rekonstrukcije pokrajinske vlade.

A kako biste je rekonstruisali? Da ne pla-nirate da ubacite naprednjake?
– Ne to. Znate, iza nas je 10 godina rada. Neke velike stvari su urađene, a neke su pale, kao statut. Preostale su nam još dve godine. Okolnosti su se promenile. Vojvođanska administracija treba da kaže šta će raditi u naredne dve godine, da vidimo ko će biti najbolji ljudi za sprovođenje tog programa. Dakle, rekonstrukcija bi bila prilagođavanje vojvođanske vlade propisanom programu.

Planirate li da čujete i glas opozicije?
– Ne možemo da zatvaramo oči pred činjenicom da su naprednjaci u Vojvodini napravili dobar rezultat. Ali to ne znači da SNS može da diktira uslove. Treba ih uvesti u proces, makar konsultacija, kada ce radi o donošenju nekih ključnih odluka u pokrajinu. Isto tako očekujem da, bez obzira na većinu koju imaju, u republičkom parlamentu uključe opoziciju u donošenje nekih ključnih odluka. Nije svejedno da li će, recimo, novi reformski zakoni biti doneti konsenzusom ili silom vladajuće većine.

Naprednjaci hoće vanredne izbore u pokrajini, a ne otvaranje dijaloga sa vladajućim DS-om.
– Ja ih ne vidim u ovom momentu. Građani su u martu glasali za to da Vučić bude premijer Srbije, a ne da neko od naprednjaka bude premijer Vojvodine. Sada je na nama da sarađujemo jer mi imamo dvotrećinsku većinu u Skupštini Vojvodine, a oni u Skupštini Srbije. U redu je to što oni govore, i svaka opoziciona stranka koja je napravila dobar rezultat ima pravo to da radi. Ali pošto mi težimo EU, treba znati da su intervali za izbore na dve godine.

Potpisivanjem koalicionog sporazuma sa naprednjacima, Savez vojvođanskih Mađara (SVM) uradio je veliku stvar za sebe i sigurno će pojačati uticaj u svom biračkom telu jer su dobili velike koncesije, smatra Kostreš.
– Samo, ne znam kako će SNS objasniti svojim biračima u Vojvodini da će ce u sredinama gde naprednjaci uopšte ne dobijaju glasove investirati mnogo više nego u sredinama gde naprednjaci dobijaju više od 50 odsto glasova. Recimo, u Senti, Adi, Kanjiži investicije Vlade Srbije biće daleko veće od investicija u opštinama poput Sečnja, Žitišta, Pećinaca, gde naprednjaci imaju veliki broj glasova. Tu je SNS na gubitku. Sa druge strane, SVM je postigao istorijski sporazum za svoje interese, u materijalnom smislu toliko dobar da su mogli i da zaborave istoriju koja ne bi mogla tako lako da ce zaboravi", objašnjava Kostreš.