NOVI SAD - Akcioni tim koji je formirao republički parlament, nije identičan predlogu, koji je kroz inicijativu za promenu političkog sistema LSV iznela krajem prošle godine.

No, mi pozdravljamo i podržavamo takvu ideju zato što je kroz nju otvoren dijalog o ovim pitanjima i što postoji svest da Srbija treba da se definiše kao moderno društvo, kaže u razgovoru za „Dnevnik“ zamenik predsednika LSV i narodni poslanik Bojan Kostreš. Na pitanje šta je ključno što treba promeniti u ovom domenu ističe da je „Ustav Srbije sigurno najproblematičnija stvar i on njega ćemo morati da menjamo  pre ulaska u EU“.

-  Postoje različite škole mišljenja da li da krenemo od najvećeg problema, što je, po ligašima, Ustav, ili da počnemo da rešavamo neka manje sporna pitanja koja se razrađuju zakonima, poput izbornog sistema, finansiranje političkih partija, nevladinog sektor i neka druga rešenja. To je sad pitanje za predsednika radne grupe Zorana Babića, koji predstavlja SNS kao najveću političku stranku u ovom momentu u parlamentu i on treba da definiše pravce kojima će se kretati ova radna grupa. Ali bez obzira da li krenemo od manjih pitanja, ka većim, ili odmah počnemo da rešavamo najveće pitanje, a to je Ustav, pre ili kasnije moraćemo da dođemo do promene najvišeg pravnog akta.

 

Šta je to što se mora menjati vezano za Vojvodinu?

- Pitanje autonomije Vojvodine je potpuno obesmišljeno Ustavom iz 2006. godine zato što u suštini gotovo da nemate nijednu izvornu nadležnost Pokrajine, sem što ona definiše svoj grb i zastavu. Sve ostale nadležnosti, manje - više se definišu zakonskim rešenjima što znači da svaka nova skupštinska većina u republičkom parlamentu može da ih poveća ili smanjuje, što Vojvodinu čini nestabilnim političkim prostorom i ona nema mogućnosti da se razvija. LSV smatra da Vojvodina mora da ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu garantovanu Ustavom. To je naš politički stav i mi ćemo se za njega boriti. Kako će biti definisana autonomija Vojvodine, to zavisi od dogovora većine u Skupštini Srbije i od glasanja građana na ustavnom referendumu.  Vojvodina je danas pitanje, ali ako se ono ne rešava 30 godina, može da se radikalizuje i postaje problem, što mi iz LSV sigurno ne želimo. Da ne bismo došli u tu situaciju, trebalo bi svi da imaju mnogo više sluha za vojvođansku autonomiju i da treba da je  definišemo sa jedne strane na osnovu stečenih prava koje ima, a sa druge na osnovu evropskih standarda. Kada govorimo o evropskim standardima ne mislim o Švajcarskoj, Nemačkoj koje su konfederacija i federacija, ali tu su Italija, Španija - ima dosta zemalja koje bi mogle biti dobar primer za vojvođansku autonomiju. Mora se imati u vidu autonomija, koja je stečeno pravo Vojvodine, jer Miloševićev puč 1988. godine je incident koji je potpuno bio van zakona i van Ustava i on se ne može smatrati kao neka normalna pozicija. Vojvodina je svoju autonomiju gradila, imala je u različitim oblicima i državama i u 19. i u 20. veku i mi sada  treba da postignemo dogovor kako će autonomija Vojvodine izgledati u 21. veku. Ta vojvođanska autonomija 21. veka treba ustvari da ponovo postane lokomotiva razvoja i most između Srbije i Evrope, a ne da bude pitanje koje prerasta u problem.

 

Šta je bilo sa razgovorom sa ministrom Dušanom Vujovićem oko finansiranja Vojvodine, pošto je krajem aprila rečeno da će biti održan posle prvomajskih praznika?

- Sastanak je bio dogovoren i iz tehničkih razloga nije održan, zato što je ministar uglavnom bio van zemlje. Očekujem da će do kraja meseca biti realizovan. Ne bih da prejudiciram zaključke tog sastanka, ali samim tim što je ministar spreman da razgovara, dobra je poruka i dobra polazna osnova da dođemo do rešenja. Naše elementarno pitanje je da li Vojvodini može da se duguje. Po našim procenama samo po osnovu neispunjavanja ustavne obaveze od sedam posto Vojvodini se duguje više od milijardu i po evra.

 

Smatrate li da u Ustavu treba da ostanu ovakvi procenti izdvajanja za Vojvodinu, ili to treba da bude rešeno drugačije?

- Podsetiću vas da je u predlogu koji je izašao iz Vojvodine, kao platforma Pokrajinskog izvršnog veća, pisalo da Vojvodina treba da ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. A onda su se preko noći naši prijatelji demokrate predomislile i izmišljeno je tih sedam posto da bi se napravila dimna zavesa zbog odustajanja od toga da Vojvodina treba da ima sopstvene izvorne prihode i nadležnosti o kojima sam govorio. Meni nikada nije bilo jasno, pa ni danas, kako su došli do tih sedam posto. Ako Vojvodina, grubo govoreći, ima 25 do 27 posto teritorije i stanovništva, a u BDP učestvuje do 50 odsto, nikako mi nije jasno kako su došli do tih sedam posto. A tih sedam posto je samo dimna zavesa koja je trebala da zabašuri činjenicu da je vojvođanska autonomija obesmišljena pošto  joj Ustavom nisu garantovane nadležnosti.

 

Da pokretanje bilo koje nove nadležnosti sa važećim Ustavom stvara problem, vidi se i kod poslednje inicijative da se formira VANUK, koju stranke koje su vlast u republici to posmatraju kao provokaciju. Kako to tumačite?

- Treba biti oprezan sa definisanjem ko smatra da je to provokacija, u situaciji kada imate tako veliku stranku kao što je to danas SNS, pitanje je da li određeni pojedinci koji iznose svoje stavove govore u ime čitave partije, ili su samo oni najglasniji po tom pitanju. Treba videti kako će se generalno SNS odnositi prema tom pitanju i koji će biti njihov zvaničan partijski stav. Ali znate kako, političari i političke elite u Beogradu, koje se zalažu za centralizovanu državu, moraju da se zapitaju zašto je Srbija došla u ovu poziciju u kojoj je danas, a da to nije ona stara priča o novom svetskom poretku i svetskoj zaveri. Kako je moguće  da su sve članice nekadašnje federacije napustile zajednicu sa Srbijom. Mora da postoji neki problem u tome što niko neće da bude u zajednici sa Srbijom. Taj problem je centralistički stav i nipodoštavanje razlika i nedozvoljavanje da bilo ko može da ima bilo šta drugo, što nije u Beogradu.

Priča da je pravljanje VANUK uvod u separatizam je potuno besmislena. Umesto da idemo za tim da što više ulažemo u nauku i kluturu, nama sad smeta što se formira regionalna akademija. Plasiraju se raznorazne besmislene teze da takvi primeri ne postoje nigde u Evropi, a već u susednoj BiH postoji akademija nauka i umetnosti Republike Srpske. Imate ih u Nemačkoj, Španiji, Italiji... Nacionalistima i centralistima ne smeta akademija RS, ali im smeta akademija Vojvodine, zato što je akademija RS jedan korak ka velikosrpskoj hegemoniji gde bi se akademije RS i SANU mogle ujediniti u svesrpsku akademiju. A kada dođete u situaciju da se formra vojvođanska, koja nema nacionalni predznak, onda to može da predstavlja problem. E, upravo takvi politički stavovi nas dovode u situaciju da polako Vojvodina klizi iz pitanja u problem. To je ono što LSV ne želi da dozvoli i zato insisitramo na razgovorima koji za svoj glavni cilj treba da imaju promenu političkog sistema i njegovo upodobljavanja sa evropskim standardima.

(BILSV, 25.05.2015)