BEOGRAD - Srbija ako bi išla ka zamrznutom konfliktu, išla bi ka samoizolaciji. Pregovori između Beograda i Prištine su trenutno u blokadi, jer obe strane žele da time izvrše pritisak na velike sile kako bi im dale odrešene ruke za razmenu teritorija ili "korekciju granica", kako oni to govore. To je uzaludan posao, jer ni Berlin, ni London, ali ni Pariz ni Vašington ne podržavaju promenu granica. A videli smo da takav scenario nema ni podršku Moskve. Zbog toga mi trenutna blokada izgleda kao bespotreban manevar. Međutim, ako je reč o pokušaju da se dugoročno ide ka zamrznutom konfliktu, to je onda vrlo loša vest. To nije i ne može biti interes ni Srbije ni Kosova. To oba društva vodi u izolaciju, to povećava nestabilnost u regionu, to će da otera i ono malo investicija, to će pogoršati ukupnu situaciju i dati impuls sve intenzivnijem iseljavanju mladih ljudi odavde. Besperspektivnost je drugo ime za zamrznuti konflikt, ocenio je u razgovoru za list Danas generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš, u odgovoru na pitanje da li procenjuje da srpske vlasti idu ka zamrznurom konfliktu, kao "rešenju" za kosovski problem.

*Istovremeno dok se zvaničnici EU i SAD napadaju, ruski se hvale i veličaju. Šta to govori u kontekstu opredeljenja Srbije kada je reč o geostrateškom pozicioniranju?

- Od dolaska naprednjaka na vlast antizapadna i proputinovska retorika je norrnalizovana u Srbiji. I pre njih. Tadić i Koštunica su pred izbore podršku umesto u našem društvu, tražili iza zidina Kremlja od Putina. I obojica su za to bili spremni da plate našim resursima. Današnje ni vlast ni opozicija nisu tu nikakav diskontinuitet, več samo nastavak i produbljivanje takve konfuzije i spoljnopolitičke dezorijentacije. U spoljnopolitičkom smislu Srbija u međunarodnim institucijama prati rusku politiku. Odbila je da uskladi svoju politiku sa EU, iako je na to obavezna. U odnosima u regionu Srbija ne sledi svoje interese, a to bi moralo biti dobrosusedstvo i saradnja u regionu, već ruske interese, što znači proizvodnju konflikata, za sada niskog intenziteta, sa susedima. Zbog toga imamo tako česte tenzije i nestabilnost u regionu. S druge strane, Srbija živi od zapadne pomoći i investicija. Rusija ne ulaže ništa, osim što eksploatiše naftna, gasna i druga prirodna bogatstva Srbije. Zaoštrena antizapadna i antiNATO retorika u Srbiji svakako prija zvaničnoj Rusiji i nikako ne koristi Srbiji. Naša spoljnopolitička konfuzija i odsustvo želje da se prave strateška partnerstva nas je dovelo u vrlo tešku situaciju. Sedenje na više stolica se nikad ne isplati.

*Kako vidite opoziciono udruživanje i borbu za fer izbore? Smatrate li da u ovakvim uslovima, onaj ko odnese pobedu, zaista ju je i osvojio?

- Uvek je dobro popravljati izborne uslove i činiti ih demokratskijim. I LSV će svaki put bez rezerve podržavati takve zahteve. Nažalost, propuštene su mnoge prilike da se stvari u ovoj oblasti učine boljima. Za to najveću odgovornost snose upravo oni koji su sada pogođeni ovakvim stanjem.

*Zašto niste pozvani da učestvujele na okruglom stolu opozicije o izbornim uslovima i da li se biste se odazvali da jeste?

- Narodna poslanica LSV Olena Papuga je bila prisutna, iako formalni poziv nismo dobili. Dužnost svih koji se zalažu za demokratske izbore je pritisak na vlast da uslovi budu u skladu sa evropskim slandardima. A to što nismo pozvani nije pitanje za nas već za one kojima su Ljotićevi sledbenici bliži od ligaša .

*Da li LSV vidi sebe u nekoj od formiranih koalicija?

- Krajnje je vreme da se formira Vojvođanski front koji će objediniti sve partije i nevladine organizacije koje su spremne da se akciono i politički ujedine zarad postizanja zajedničkog političkog ciIja, a to je vraćanje pune autonomije Vojvodini koja bi podrazumevala zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu garantovane Ustavom bez obzira na razlike koje među nama postoje, a vezane su za status Vojvodine. Duboko verujem da su ovi zahtevi koje sam naveo najmanji mogući zajednički sadržilac svih nas i da ćemo uspeli da se dogovorimo da ih zajedno sprovedemo. Ti razgovori neći biti laki i ne treba očekivati brzi dogovor, a ja sam ubeđen da je to put kojim svi mi kojima je Vojvodina na prvom mestu moramo ići. Pitanje vojvođanske autonomije ne sme biti skrajnuto sa političke scene Srbije, iako sam siguran da bi mnoge srbijanske partije želele baš to. Važno je reći da tako organizovani Vojvođanski front neće imati problem da sarađuje sa partijama i koalicijama sa sedištem u Beogradu, koje žele isti sistem vrednosti kao i mi i koje su spremne da nas prihvate kao ravnopravne partnere.

Obećanja premijerke nisu ispunjena

*Aktivni se u Zrenjaninu u borbi za čistu vodu i vazduh. Zbog čega se ima utisak o uzaludnostl tih lokalnih borbi koji se tiču osnovnog prava na život čoveka?

- Bahata i nesposobna gradska vlast osim obećanja starih šest godina i intenzivnog pokušavanja da se izbegnu zakonske odredbe nije uradila ništa da reši problem sa snabdevanjem pijaće vode u gradu. Nije problem u tome što kasne, nego što očigledno ne umeju da ga reše, tak ni obećanja premijerke i drugih državnih zvaničnika nisu ispunjena. Kada na to dodamo ignorisanje smrada iz gradske kafilerije koje ugrožava zdravlje ljudi u Zrenjaninu dobijamo tužnu sliku situacije u gradu, koji je pre samo nekoliko godina bio lideru mnogim oblastima. Ali koliko god izgledalo uzaludno boriti se za elementarne uslove i kvalitet života mojih sugrađana, mogu da kažem samo to da će se zrenjaninske ligašice i ligaši kao i svi ostali kojima je normalan život u Zrenjaninu važan, boriti svim dozvoljenim političkim sredstvima, ne samo da se ovi problemi reše, nego i da se aktuelna vladajuća garnitura pošalje, makar, u istoriju.