BEOGRAD – U politici mačevi nisu drveni, krv nije paradajz sok, mrtvi ne ustaju posle aplauza da se poklone! Vlast različito utiče na ljude i svakoje doživljava drugačije. Najopasniji su oni koji vlast doživljavaju kao proteze za lične komplekse. Ti su strašno opasni likovi. Kada se njima uzme vlast, oni osećaju kao da ste im odsekli ruke, noge ili neki organ. Odmah su hendikepitani i iz toga počinju užasne frustracije. Ovim rečima Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, opisuje nekontrolisanu potrebu za vlašću pojedinih političara, ai i to kako se osećaju kada im se ta privilegija i moć oduzmu. 

On u interjuu za Kurir govori o protestima, Kosovu, opštoj političkoj situaicji u zemlji, svojim privatnim aktivnostima, kao i o nedavnom sukobu s predsednikom PSG Sergejem Trifunovićem, koji ga je na protestu u Novom Sadu nazvao „debelim pokrvarenim krmkom“.

Prethodnih dana je glavna tema bio žestok govor Sergeja Trifunovića u kom vas je brutalno izvređao. Otiši ste u prostorije njegovog pokreta. Kako je to proteklo?

- Sergej Trifunović je nesumnjivo veoma talentovan glumac. Međutim, upao je u životnu grešku, a to je da je pomešao stvarnost i svoj posao. Tako je, glumeći razne herojske uloge, pomislio da je to stvarno tako, da je heroj. Što je još gore, i jedan broj ljudi u Srbiji je pomislio to. Kada sam čuo šta je govorio, prosto nisam mogao da verujem d je neko toliko naivan da uđe u politiku, da krene s takvim tipom govora i misli da to prolazi nekažnjeno. 

Da li će proći nekažnjeno?

- Pa to je već kažnjeno.

Kako?

- Pošto nisam verovao da je on to izgovorio, čekao sam četiri dana da to ponovi. A kada se to nije desilo, odlučio sam da odem u prostorije PSG. Moji saradnici su se sat vremena ranije najavili. Sa mnom je bio pratilac koji mi je pomogao jer se malo teže krećem, a to je na trećem spratu. Zvonili smo, jedna prijatna devojka nam je otvorila vrata. „Jel' slobodno?“ „Jeste.“ Ukazim kod njega u kancelariju.

Ko je još bio s njim unutra?

- U prvom delu njih četvoro, petoro, a u toj kancelariji u kojoj je bio Sergej sa njim je bilo još deetak. Ušli smo nas trojica. Prvo je rekao: „Ja se s vama neću rukovati.“ Ja mu kažem da nisam zbog toga ni došao, nego da mi kaže u lice šta je to govorio o meni i zašto. Na to je on rekao: „Pa ja se ne sećam dobro, rekao sam svašta.“ Počeo je da uznemireno šeta po toj prostoriji. Rekao sam mu: „Ja imam četvoro dece i petoro unuka. Vi ste uvredili moju porodicu, a to košta. Okrenuo sam se i otišao.“

Šta to znači? Kako košta?

- On je ispred svojih 15 ljudi napravio kukavički postupak. Pokazao je ogroman strah i neintegritet. Čovek, s velikim „č“, drži do svoje reči i svoju reč je spreman da ponovi pred svakim i svakome u lice, pa koliko košta da košta. A onog momenta kada čovek ne drži do svoje reči, onda to nisu reči, nego je to lajanje. I onda to nije čovek, nego je pseto. Kada su me pitali da i ću ga tužiti, rekao sam da ne mogu da tužim pseto.

Kako ste se vi posle tih uvreda osetili kao čovek?

- Najiskrenije sam se rastužio. Najpre, jer zaista mislim da, ako nešto ovoj zemlji ne treba, to je taj vid komunikacije. Preživeo sam devedesete i odlično se sećam kako je izgledalo Miloševićevo vreme i mi smo se svim silama borili da se ono završi. I tužno je to što sad gledam, to vraćanje niza stvari, uključujući ta isprazna junačenja. To nije dobro.

Šta mislite o protestima?

- Kada dođete do toga da građanski protesti počnu da se pretvaraju u jednu amorfnu grupu ljudi koja okuplja samo te što su nezadovoljni i kada to nezadovoljstvo krene da se fokusira na Aleksandra Vučića, ali bez konstruktivnih poruka i ponuda, e onda počinje pakao. Poruka „Vučiću, podnesi ostavku“ je odlična. Ali pitanje je šta onda. Ko će da bude predsednički kandidat? Taj odgovor „Bilo ko drugi je bolji“ čista je laž! Nije tačno.

Možete li to da definišete još malo?

- Na tim izborima bi se kandidovao i Vojislav Šešelj i Boško Obradović i Milan Staamtović i Sergej Trifunović. E, oni nisu bolji Još gore, u takvim situacijama vrlo lako može nekakvo pseto, kao što je Trifunović, da se dočepa vlasti. E, onda počinje ozbiljan problem. Jer glumac kao što je on, glumac kao karakterna osobina ne kao zanimanje, ne razume da u politici mačevi nisu drveni, krv nije pradajz-sok, mrtvi ne ustaju posle aplauza da se poklone. To je razlika između života i teatra. Ako ćete od toga da pravite alternativu Vučiću, Vučić će da vlada do četvrtog milenijuma ili dok ga Rusi ne ubiju.

Kada Vas je Trifunović izvređao, da li se neko od lidera opozicije ogradio od njegovog postupka, Dragan Đilas, Nebojša Zelenović, Boško Obradović, Borko Stefanović?

- Niko.

Da li nekome zamerate i kome?

- Svakome. I Đilasu, i Stefanoviću, ma svima.

A kada je Stefanović doživeo povredu u Kruševcu, da li ste se vi njemu javili?

- Istog trenutka sam ga lično zvao telefonom. Borka poznajem lično, znam i Đilasa, sve ih znam, ali mene niko nije pozvao.

Šta mislite, zašto su to uradili?

- Jer najedanput kreće politikantsko pogađanje. Da li se isplati svađati se s Trifunovićem jer će sutra možda PSG biti potreban za neku koaliciju...

Kako mislite da će se protesti završiti? Koji je njihov krajnji rezultat?

- Čim političari počnu da govore na protestima, to će početi da deli ljude. Građanski deo će odustati, a postepeno će se osipati i levičarski deo. Ostaće samo ljuta desnica i fašisti koji će podgrevati protesti toilko da, u trenutku kada se bude napravio obavezujući sporazum Beograda i Prištine, mogu da ih pretvore u proteste „Kosovo je srce Srbije“ i da pokušaju da opstruiraju taj sporazum. A sve da bi destabilizovali region.

Koliko bi to bio realan scenario?

- Primetili ste da Crna Gora ima identični scenario. Destabilizacija celog regiona značila bi da se obori pro-NATO i prozapadna vlast u Crnoj Gori, da se dovede nova proruska vlast i da se traži ujedinjenje sa Srbijom.

To mogu da budu ozbiljne posledice?

- Naravno da će biti ozbiljne posledice. Sve zavisi da li će se na vreme shvatiti. Najgore je to što će ti časni ljudi, koji su iz najbolje namere izašli na ulice, da urade nešto za svoju zemlju i svoju decu, biti izmanipulisani.

U politici ste tri decenije. Viđali ste ljude koji su bili na vlasti, koji su padali s vlasti... Koliko ih vlast menja?

- Vlast različito utiče na ljude i svako je doživljava drugačije. Najopasniji su oni koji vlast doživljavaju kao proteze za lične komplekse. Kad njima uzmete vlast, oni se osećaju kao da ste im odseki ruke, noge ii neki organ. Odmah su hendikepirani i iz toga počinju užasne frustracije. Iz njihi ključa jedan tip nefokusirane mržnje. svi su krivi, sve je to smrdljivo i pokvareno.

Koga biste naveli kao primer?

- Bojan Pajtić je najbolji primer. On ne može da podnese da je njegova politička karijera završena. Za ovih 12 godina vlasti, to su tri mandata, za Bojanom Pajtićem je ostalo samo nekoliko tabli pored raznih objekata na kojima piše: „Ovaj objekat je otvorio Bojan Pajtić“. Ako ostaju samo table da je nešto otvorio, a to je neko drugi napravio i obezbedio da se napravi, onda je potpuno jasno da postoji veliki problem.

Da li bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, bivši predsednik Srbije Boris Tadić, bivši ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, bivši Bojan Pajtić... mogu da postanu budući?

- Ne mogu. Njih ne možete ni staviti u isti koš. Boris Tadić je dva puta na direktnim izborima izabran za predsednika. Bivši ministar inostranih poslova Vuk Jeremić nikada nije biran na izborima. Kada malo zagrebete po tom Savezu za Srbiju, dobićete mozaik komada razbijene Demokratske stranke. Plus Obradović i Stamatović, koji otvoreno promovišu ljutićevske ideje, a to je strašno opasno.

Ivica Dačić treba da bude lustriran

Šta kažete Ivici Dačiću kad ga sretnete? Da li ste očekivali, tih devedesetih, da će on ovoliko potrajati kao bitna politička figura u Srbiji?

- Mi smo u ljudskim, korektnim odnosima. Ali sam tražio da ta stranka bude zabranjena, a da rukovodstvo bude lustrirano. To tražim i sada. Dakle, i za njega kao lidera te stranke. Boris Tadić, moj prijatelj, napravio je strašnu grešku kad je napravio istorijsko pomirenje SPS i DS.

Rijaliti je dno, ali se ne kajem što sam bio u njemu

Učestvovali ste u rijalitiju. Da li ste se nekada pokajali zbog toga?

- Bio sam deset dana u „Velikom bratu“. Razlog zašto sam ušao je sledeći: to je bio „VIP Veliki brat“, koji je za današnje rijalitije bio svečana sednica akademije nauka. Taj naš ulazak u kuću VB je u regionu gledalo 70 procenata populacije od 18 do 30 godina. Tada sam rekao u kameru da je to dno dna. Da je to najgore moguće što može da se desi i da je to bio jedini način da to kažem, jer niko drugi ne bi. To mi je pomoglo da razumem psihologiju ljudi koji su unutra. To je duboka nehumanost, to je otuđenje od ljudskosti i zloupotreba čoveka.

Student filozofije u 60. godini

Kako provodite slobodno vreme?

- Studiram filozofiju. U 2018, u 60. godini, upisao sam Filozofski fakultet u Novom Sadu, smer filozofija. Položio sam već jedan ispit, filozofija politike, i vrlo sam ponosan. Pre pet godina upisao sam i psihologiju, ostalo mi je još šest ispita da diplomiram. Završio sam kuvarsku školu, flautu, diplomirao sam na Ekonomskom fakultetu. Nije poenta završiti, nego shvatiti. Mene diploma ne zanima, samo želim da posložim svoje znanje.

 (SzILSV, 10.03.2019)