NOVI SAD - Kao i prethodnih godina, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu vredno je radio na poboljšanju stanja sporta i mladih u AP Vojvodini, ali smo 2013. godine kao prioritete sebi pretpostavili brigu o zdravlju mladih, kako u sportskom, tako i u omladinskom sektoru, rekla je u intervjuu za „Danas“ pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić.



Koji su najbitniji projekti Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu u godini na izmaku?

- Uz pomoć dve sektorske stručne radne grupe godinu dana smo pripremali „Strategiju razvoja školskog sporta u AP Vojvodini“, koja je 5. decembra jednoglasno usvojena u Skupštini APV, a nešto ranije, u septembru mesecu, postali smo ponosni inicijatori i nosioci jedinstvenog projekta „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“, jedinstvenog ne samo u Vojvodini već i u celoj Srbiji, u okviru kojeg 1.200 srednjoškolaca u 40 odeljenja 10 vojvođanskih škola uči o svom reproduktivnom zdravlju, ali i psihološkim i socijalnim aspektima njihovog odrastanja.

Izdvojila bih i dva nova konkursa, takođe jedinstvena - „Aktivni raspust“, koji je namenjen školama i njihovim kreativnim, naučnim i zdravim aktivnostima i tokom letnjeg raspusta, kao i Konkurs za prevenciju nasilja i diskriminacije, koji je bio fokusiran na vršnjačko i internet nasilje među mladima do 18 godina. Ove godine smo kroz naš godišnji konkurs opremili i sanirali preko trideset fiskulturnih sala u Vojvodini, a kroz realizaciju Akcionog plana politike za mlade podržali 67 projekata udruženja mladih.

Istakla bih i da smo drugu godinu zaredom opredelili i 50 novčanih stipendija za mlade vojvođanske sportiste u okviru našeg programa „Olimpijske nade za Rio 2016“ i na taj način smo jedini državni organ koji stipendira juniore i kadete. Takođe smo jedini državni organ koji ima svoju godišnju nagradu za vrhunske sportske rezultate - „Vihor“, koju smo protekle nedelje dodelili najuspešnijima na međunarodnim takmičenjima i to u iznosu od po šest prosečnih plata u individualnim kategorijama u kojima su pobedili atletičarka Ivana Španović i kajakaš Marko Dragosavljević, odnosno po 400.000 dinara za ekipe stonoteniserki iz Sente i rukometaša „Vojvodine“.

Da li ste zadovoljni razvojem školskog sporta u Vojvodini i koliko je značajna Strategija o razvoju?

- Izradi Strategije razvoja školskog sporta u AP Vojvodini smo i pristupili nakon poražavajućih rezultata koje smo dobili putem više prethodno obavljenih analiza i istraživanja. Suočili smo se s tim da je komercijalizacija školskih fiskulturnih sala veća nego ikada, da su školske sportske sekcije ili potpuno potisnute ili zloupotrebljene radi lakše zarade u komercijalnim klubovima, da je svako peto dete gojazno zbog toga što nema dovoljno fizičke aktivnosti, da na školskim takmičenjima učestvuju gotovo uvek ista deca, da se često iz javnih budžeta finansiraju paralelni programi raznih udruženja koji se već finansiraju kroz zakonom predviđene obaveze, da je sport za školsku decu postao pitanje ličnog statusa, a ne javnog zdravlja, ali i da je sport, nažalost, postao socijalna kategorija i da, usled prelakog registrovanja klubova u APR-u, imamo invaziju klubova, imamo situaciju da mnogi ljudi koji su ostali bez posla, a nešto su u životu trenirali, pribegavaju osnivanju klubova ... Upravo zato smo rešili da pripremimo jedan program i plan sistemskog rešavanja svih ovih problema, tačnije da sistem vratimo na svoje mesto. „Strategija razvoja školskog sporta u AP Vojvodini“ je značajna jer ona pre svega ima za cilj da poboljša stanje fizičkog vaspitanja u osnovnoškolskim ustanovama, jer za nas bavljenje fizičkom kulturom ne znači stvaranje vrhunskih sportista, već pravilan razvoj i dobro zdravlje naše dece.
Stoga smo ovu strategiju podigli na najviši nivo, na nivo javnog zdravlja, jer držimo da je naš zadatak da pomognemo razvoju danas đaka, a sutra radno sposobnog i psihički stabilnog stanovništva, a to se može samo kroz unapređenje same nastave fizičkog vaspitanja i školskih sportskih sekcija, gde svako dete, besplatno i uz jednake šanse, može naći svoje mesto u sportu, dakle ne mora biti takmičar, ali može biti pomoćnik sudiji, treneru, može biti u školskom navijačkom timu i učiti o fer-pleju... I naravno, još jedan od bitnih razloga za ovu strategiju jeste i naša namera da u maju 2014. godina vratimo među naše školarce SOŠOV - nekada prvu i najveću školsku sportsku olimpijadu, a koja se približila neslavnom jubileju od 25 godina nepostojanja, odnosno ukidanja. Želimo da ponovo imamo školske vojvođanske olimpijske takmičare i prvake, jer je školski sport i sama nastava fizičkog vaspitanja svoje korene imala upravo u Vojvodini, gde je ovaj predmet, zahvaljujući poznatom pedagogu Đorđu Natoševiću, bio uveden kao obavezan još sredinom 60-ih godina 19. veka.

Zašto je sport kao jedan od najboljih ambasadora Srbije u svetu zapostavljen u smislu finansiranja u Republici, ali i u Pokrajini?

- Ne mislimo da je sport baš zapostavljen u pogledu finansiranja, mada uvek može i više i bolje. Kada je reč o vrhunskom sportu, na koji verujem da mislite, država obezbeđuje sredstva za trenažne procese vrhunskih sportista, pripreme, stipendije, ali i učešća na takmičenjima. Sportisti koji ostvare vrhunske rezultate dobijaju nacionalna priznanja, a samim tim i novčane nadoknade i to jednokratne, ali i doživotne od četrdesete godine života. Oni koji su zapostavljeni jesu treneri koji su izuzeti iz ovog sistema nagrađivanja i vrlo često su angažovani volonterski ili sa vrlo skromnim primanjima. Kada je reč o finansiranju sporta uopšte, evidentan je problem klupskog sporta koji bi trebalo svoje funkcionisanje da ostvaruje uz pomoć sponzora i donatora, ali oni tu pomoć ne dobijaju zbog lošeg ekonomskog stanja.

Šta je najveći problem mladih u Vojvodini?

- Problem mladih ne samo u Vojvodini nego u čitavoj zemlji jeste zapošljavanje. Kroz finansiranje projekata koje realizuju upravo mladi, mi se trudimo da im pomognem koliko god možemo. Na nedavno održanom Forumu mladih Vojvodine, čiji je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu inicijator, čuli smo baš od mladih da su problemi kojih muče pored nemogućnosti da nađu posao i nedovoljna informisanost, ali i problem nasilja koji je sve više među njima. Kroz niz konkursa koje ćemo sprovesti naredne godine, potrudićemo se da rešimo ili da bar olakšamo život mladima u Vojvodini i omogućimo im što kvalitetniji položaj u društvu.