SARAJEVO - Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i poslanik u Skupštini Srbije Nenad Čanak, komentarišući "objašnjenje" bošnjačkog člana Predsjedništva BiH Bakira Izetbegovića da se spoljna politika mora voditi u Sarajevu, za Radiosarajevo.ba je kazao da uopšte ne razume šta je tu skandal, a analizirao je odnose BiH i Srbije, poziciju RS i Milorada Dodika, ulogu Rusije i drugih sila, kao i da li traba da se plašimo novih sukoba.

Kako komentarišete događaje na konferenciji za novinare u Plati Srbije tokom susreta predsednika Srbije i članova Predsjedništva BiH? Zbog pojašnjenja Bakira Izetbegovića, da se BiH politika mora voditi u Sarajevu, usledile su brojne reakcije.

- Potpuno je logično da se politika jedne suverene zemlje vodi u njenom državnom vrhu, uvek bilo i uvek će biti. Ne shvatam zašto bi BiH bila izuzetak. Mislim da je sve to bura u čaši vode. Razumem potrebu da se na određen način naprave bolji, stoput bolji odnosi između Srbije i BiH, i to je u interesu svih građana, i BiH i Srbije. Pitanje priznavanja ili ne priznavanja suvereniteta Kosova je pitanje koje je principijelno pitanje i koje u Srbiji ima veliku specifičnu težinu, čak daleko veću nego što je to realno. Ali, zamislile, kada niko ne bi priznao Kosovo i Kosovo se vratilo u sastav Srbije, ne postoji nijedan plan kako da se to uradi, niti postoji plan kako u politički život Srbije inkorporirati dva miliona ljudi koji žive na Kosovu – rekao je Čanak.

Prema njegovim rečima, upravo zato je pitanje retoričko i u nivou političkog bontona i arhitekture odnosa s drugima, ali za bilo kakve  konkretne  poteze tu nema nikakvog prostora. 

- Tako da u tom svemu, ja ne razumem zašto bi odnosi prema Kosovu opterećivali odnose BiH i Srbije, gde imamo mnogo prostora za poboljšanje na dobrobit jedne i druge države.  Ne vidim zašto od toga praviti toliku halabuku. S druge strane, moram primijetiti nešto drugo. Na ovim prostorima su svi stalno u izbornoj kampanji. Svi se stalno obraćaju svom biračkom tijelu, previđajući da je posao političara ne samo da slijedi volju naroda, već i da kreira svijet po potrebama. Tu mislim da se podbacuje na svim stranama. Mislim da se zbog toga trebaju zamisliti svi koji se bave javnom djelatnošću na ovim prostorima šta je stvarno njihova uloga.

Vidite li i neke druge motive?

- Ovakvi nesporazumi poput ovog na konferenciji za štampu su apsolutno posledica jednog dubokog miljea i uticaja međunarodnog faktora i unutrašnjih nerešenih odnosa. Ja sam još pre mnogo godina tvrdio i ostajem pri tome da je rat ukinut Dejtnskim sporazumom, ali nije završen. I to je cela priča. Ne možete završiti rat na mestu gde su prestala ubijanja. Ne možete ga završiti tako da se ne zna ko je pobednik, a ko pobijeđen, ko je u pravu, ko nije, šta se desilo.

BiH je kao Černobil. Bila katastrofa, zalili je u betonski sarkofag i nikom ništa. To kljuje i kljuje i daje sve nesretne rezultate. Bez suočavanja s istinom, prošlošću, kompletnom štetnošću etnizacije kompletne politike na ovim prostor neće bit moguće napraviti stabilno društvo. Ni u Srbiji ni u BiH. Tim pre, jer mnogo ljudi lijepo živi od toga što se radilo i svađalo.

Kako gledate na to stalno dizanje tenzija u regionu? Vrlo često iz Srbije, a putem tamošnjih tabloida dolaze optužbe prema BiH građanima, Bošnjacima, da pripremaju rat, o obukama hiljada ljudi, protiv Bakira Izetbegovića kojeg vide kao nekakvog gospodara rata. Potom najavljuje se deklaracija o zaštiti Srbija itd. Cela ta stvara podseća na devedesete. Šta je cilj svega toga?

- Stvar je jednostavna. Postoji kategorija, koja se zove ratni profiteri. Da bi postojali ratni profiteri, potreban je rat. Da li je taj rat oružani sukob, prijetnja rata, ili je hladni rat, u krajnoj instanci je svejedno. Jer je kod nas stvorena svest, i ne samo kod nas, kada je neko branilac, njemu je sve dozvoljeno. Ne postoji ništa što je zabranjeno braniocima. Upravo zbog toga svi žele da se uguraju da su branioci nečega da bi onda bili amnestirani od svake druge odgovornosti.

To vam je u pozadina svega ovoga. Smirivanje tenzija, normalizacija odnosa na ovim prostorima će kad-tad dovesti do pitanja zašto su uopšte vođeni ratovi u bivšoj Jugoslaviji. Kada se dođe do tih pitanja, onda će se suštinski doći do toga da iza svega ne stoji velikosrpski ili velikohrvatski i drugi projekti već lični interesi grupa ljudi, koji su, krijući se iza tih ideja iz 19. veka, jednostavno od toga lepo živeli i danas lepo žive pa neće da im propadne porodični biznis.

Onda treba potpaliti malo vatru, pa niko ne gleda kolike su plate i penzije, koliko se daje u zdravstvo i kulturu, nego se gleda otprilike šta oni tamo s druge strane rade i hoćemo li morati u zbegove. Đavolov najveći uspeh je bio to da uveri ljude da ne postoji. Najveći uspeh ratnih huškača je to da uvere sve da su oni ustvari mirotvorci. To je cela priča.

Kako komentarišete odnose Srbije i BiH etniteta Republika Srpska. Vučić igra ulogu dobrog policajca i nastoji graditi odnose s BiH i Bošnjacima, kao voli reći, ali se primećuje dvostruka politika i dvostruki aršini. S druge strane, Dodik diže tenzije i dovodi postojanost  Bosne, što Srbija to toleriše. Ljudi stalno postavljaju pitanje, kada će to prestati i gde idemo?

- Ja bih se osvrnuo tu na Crnu Goru. Ulaskom Crne Gore Ruska Federacija je izgubila mogućnost da ima tvrdo uporište na Balkanu i izlaz na Jadransko more. Njoj je u zemljama regiona ostalo, kao jedina šansa za njen "nosač aviona", što veći uticaj u Srbiji i entitetu zvanom RS. Vladimir Putin prima Dodika na najvišem nivou, što je neverovatno. Jedan od najmoćnijih ljudi sveta prima predsednika jednog entiteta, jedne, nažalost, male i siromašne države BiH.

Jasno da je to politička poruka, a ne neki interes Ruske Federacije za ekonomskom i drugom saradnjom. Ne bi Dodik mogao da bude toliko samouveren da ne misli da mu leđa čuva "ruski medved".

Što se tiče Vučića on se trudi napraviti kako zna i umije jedan tip balansa između Istoka i Zapada, da se ne dođe u direktnu konfrontaciju s Rusijom zbog te energetske zavisnosti i ozbiljnog političkog utjecaja u Srbiji. S druge strane ima on ima, prema mom mišljenju dobro mišljenje i sjećanje prema EU i posebno Njemačkoj. To je baš onako pipav posao. I zato se mora voditi računa o svakoj zapeti.

Nemojmo se dijeliti po stranim interesima

Gde je onda izlaz za nas, pogotovo s uplitanjem stranih sila. Hoćemo li se, kako bi otprilike rekao Krleža, ponovo braća ubijati jurišajući pod tuđim zastavama?

 - Ja se toplo nadam da to toga neće doći. Tim pre, jer najveći prijatelj devedesetih bio osećaj da do rata ne može da dođe. Zbog opuštenosti građana, ljudi, pred svim tim, kad je krenula mašinerija, građanski protesti i reakcije Zapad nisu mogli ništa. Danas je druga situacija, svesni smo da svakog trenutka može izbiti oružani sukob svuda.

Dok smo oprezni na tu stranu, imamo prednost da možemo preseći pre nego počne. Treba to imati na umu i držati se zajedno na istom zadatku, a to je mir na ovim prostorima i dobar život svih građana bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. Neka to bude platforma na kojoj ćemo raditi. Svi zajedno nešto možemo uraditi. Ako se budemo delili po interesima Rusije, Turske i koga sve ne, onda ćemo biti moneta za potkusurivanje.

Volja naroda

- Ako će samo slediti volju naroda, to je populizam i to se uvek završi na krivom putu i u ćorsokaku. Zbog toga i ova potpuno nepotrebna demonstracija činjenice da u Bosni ne postoji jedno biračko telo već tri biračka tela. Kada imate tri biračka tela, koja hoće da čuju tri različite istine i tri različita stava, nemate integriran stav države u celini, osim po socijalnim pitanjima ili kakvim pitanima vezanim za ekonomski razvoj. A segmentacija isključivo po nacionalnom osnovu, to je koješta, ne vodi nigdje dobru – rekao je Čanak.

(BILSV, 08.12.2017)