NOVI SAD – Svaki izbori za Narodnu skupštinu su važni jer je ona, sticajem okolnosti, jedino zakonodavno telo u Srbiji. Međutim, izbori 16. marta će biti od posebnog značaja zbog toga što će se u mandatu tog novog saziva parlamenta menjati i Ustav Srbije, kaže za „Dnevnik” predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.



Lider LSV taj stav zasniva na tvrdnji da Srbija, ako želi da ubrza proces evrointegracija, pod hitno morati da menja najviši pravni akt.

– Nemoguće je sa Ustavom koji je toliko udaljen od stvarnosti i političke realnosti ući u Evropsku uniju. Ne može se govoriti o Ustavu koji se ne poštuje u nizu svojih delova, a istovremeno očekivati da se poštuju vrlo striktna pravila EU – objašnjava Čanak. – U svakom slučaju, upravo zbog činjenice da će se Ustav menjati i da će novi Ustav na dugi rok odrediti položaj Vojvodine, od presudnog je značaja da ideja vojvođanske autonomije i njenog ustavnog definisanja budu adekvatno zastupljeni u Skupštini Srbije, odnosno da u parlamentu bude što više ligašica i ligaša koji će se boriti za to.

Ali da bi okviri autonomije Vojvodine, kako ih vidi LSV, postali deo buduće ustavne reforme, trebalo bi da ih prihvate i najjače političke grupacije u Srbiji. Da li je to realno?

– Ne očekujem da će ustavni položaj Vojvodine biti prepisan iz programa LSV. Ali smo uvereni u to da bez podrške Lige ni neće biti moguće ostvariti dvotrećinsku većinu u Skupštini, neophodnu za donošenje novog ustava. I u tom smislu verujemo da ćemo uspeti da se izborimo za određene ustupke kada je reč o položaju Vojvodine.

Liga je na listi koju predvodi Boris Tadić. Zbog čega bi Vojvođani glasali za Tadića, kada se za njega tvrdi da je bio glavni kočničar svih provojvođanskih ideja?

– Nije to baš tako. Recimo, da nije bilo Borisa Tadića, aktuelni Statut APV ne bi mogao da prođe u Skupštini Srbije. Nemam šta da pravdam one koji su 2006. donosili aktuelni Ustav, pa tako ni Tadića, ali on je svojim ponašanjem posle toga pokazao da je razumeo da položaj Vojvodine nije zadovoljavajući. I to je pokušao da u nekoj meri izmeni, možda nedovoljno, slabo, ali je bar pokušao, omogućavajući da se donese Statut kojim su Vojvodini date mnoge nadležnosti koje ona do tada nije imala. I koje je su sada poslužile Ustavnom sudu da, u čisto dnevnopolitičke svrhe, mlati po protivnicima centralizma.

Da li je Tadić pri sklapanju koalicionog sporazuma dodatno pojasnio svoj stav o Vojvodini?

– Za sada je jasno da Srbija mora dobiti novi ustav u kojem će se niz stvari menjati, pa tako i odnos prema Vojvodini. Ali mi o tome nemamo detaljan dogovor iz prostog razloga što Nova demokratska stranka i LSV neće imati dve trećine poslanika u novom sazivu parlamenta pa da rešenje tog pitanja samo od nas zavisi. Međutim, ja sam istovremeno uveren u to da ćemo, kada je reč o autonomiji Vojvodine, sada imati mnogo otvorenija vrata kod Tadića no što smo imali 2006. Uostalom, ako je od 2006. Aleksandar Vučić uspeo da od zagriženog radikala postane proevropski orijentisan političar, zašto odbaciti mogućnost Borisu Tadiću da je u međuvremenu uvideo nepravdu nanetu Vojvodini?

Vidi li sebe LSV u vladi s Vučićem i narednjacima?

– Ne vidimo sebe a priori ni u kakvoj vladi niti uopšte u kakvoj vezi sa Srpskom naprednom strankom. Ali Liga vidi sebe kao nekog ko će otvoriti vrata za saradnju sa svakim ko je spreman da radi na decentralizaciji i demokratizaciji zemlje i podizanju životnog standarda građana, ko je spreman na to da Vojvodini da šansu da se razvija kao prostor prepun posebnosti i specifičnosti.

Međusobno prepucavanje na opozicionoj sceni jedan analitičar je ocenio kao lemanje oko ogrizaka koje će SNS ostaviti na stolu?

- U pitanju je velika zamena teza. Ispalo je da je, eto, preko noći SNS pobedio, a da su svi oni koji su do juče bili vlast sada neka sirotinja koja se otima za mrvice jer im je jedino bitna ta vlast bez koje su ostali. To jednostavno nije tačno. Svesno se predviđa da je SNS došao u poziciju da zauzme tako dominantno mesto na političkoj sceni zahvaljujući tome što je u celosti preuzeo program protiv kojeg se žestoko borio sve ove godine: i evropsku agendu, i saradnju sa Hagom, i normalizaciju odnosa sa Prištinom... I kako sada da se demokratske opozicione stranke okrenu protiv sopstvenih ubeđenja za koja su se zalagale sve ove godine i decenije?
Dakle, sada se jasno pokazalo da se uopšte nije radilo o tome da li su naše ideje ispravne ili ne, već o tome da se po svaku cenu dođe na vlast, pa makar i sa programom političkih protivnika kada se već ne može s vlastitim. Lako je sada zaboraviti sve to, i praviti se kao da je sve što danas valja u Srbiji zasluga samo i isključivo SNS, a sve što nije dobro posledica je duboke korumpiranosti dojučerašnjih vladajućih stranaka. Ne branim nikoga, korupcije je bilo i protiv nje se treba najoštrije boriti. Problem je u tome što se ovde pokušava prikazati da je jedino važno da li si na vlasti ili u opoziciji, dok o suštini ideja koje se zagovaraju nema smisla razgovarati. A to jednostavnonije tačno!

Hoće li rezultati 16. marta biti podloga za raspisivanje vanrednih izbora u Vojvodini?

- Ti rezultati mogu biti dobar pokazatelj političkog raspoloženja građana, stanja u društvu... Ali da budu neposredan okidač za raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora, u to ne verujem. Postoje jasna pravila za raspisivanje izbora u Vojvodini. I nijedan od predviđenih uslovanije ispunjen. Samim tim ne vidim zašto bi do njih dolazilo.

A ako se do 6. juna, što je rok koji je dao Ustavni sud, stranke ne usaglase o novom statutu APV?

- E, u tom slučaju deo ustavnog poretka države prestaće da postoji i Srbija će se suočiti sa ozbiljnom ustavnom krizom. I to uopšte nije pitanje odgovornosti aktuelne pokrajinske administracije. Naime, kao još jedna karika u lancu zamena teza, tvrdi se da je za osporavanje ustavnosti Statuta APV isključivo kriva vojvođanska administracija. To uopšte nije tačno! Pomenuta ustavna kriza proisteći će iz činjenice da je Skupština Srbije izglasala Statut Vojvodine. I samim tim, pošto mu je Skupština Srbije dala legitimitet, taj je akt postao sastavni deo pravnog sistema države. Zato Skupština Srbije snosi neuporedivo veću odgovornost od Skupštine APV. Ipak, ključni krivac je naopako i nakaradno postavljen ustavni sistem i zato Ustav Srbije što pre mora biti promenjen.