NOVI SAD – Sadašnje stanje po pitanju finansiranja Pokrajine je neusaglašeno s potrebama Vojvodine – kaže u intervjuu za „Dnevnik” predsednik Političkog saveta Lige socijaldemokrata Vojvodine i potpredsednik Skupštine Vojvodine Dušan Jakovljev. – Pre svega je neusaglašeno s potrebama ljudi koji ovde žive i stvaraju novac i potpuno je neusaglašeno s količinom tog novca kojim Vojvodina puni budžet, a da ne pominjem da je to stanje neustavno.
On ističe da je krajnji rok da se donese zakon o finansiranju Vojvodine istekao pre 6,5 godina i da se Pokrajina našla u pravnom vakuumu različitih tumačenja o tome šta podrazumeva sedam odsto koji su navedeni u Ustavu Srbije kao najmanji procenat izdvajanja za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu.
– Sad smo u situaciji da se sporimo oko toga šta je sedam odsto, da li je strana prihoda budžeta ili rashoda, da li je samo poreski deo prihoda. Spor je otvoren i traje, a u njemu su ekstremi, gde jedna strana tvrdi da Vojvodina dobija mnogo više od tih sedam odsto, a druga tvrdi da je u pitanju brutalna pljačka Vojvodine. Nije dobro što buja tendencija, koja nije od pre tri godine već je mnogo starija, ekonomsko-finansijske centralizacije države, koja je potpuno neprimerena jednoj složenoj državi kakva Srbija mora da bude. Dakle, ovakvo stanje je neodrživo.
Zbog čega je šest i po godina probijen rok za donošenje zakona? Šta je tu osnovni problem – nerazumevanje između centralne i pokrajinske vlasti, ili je nešto drugo u pitanju?
– Ekonomsko-finansijska centralizacija je samo jedan od oblika onoga što se dešava u otvorenoj težnji da Srbija postane visokocentralizovana država. Ako se setimo stanovišta koje je Ustavni sud Srbije zauzeo u odnosu na Statut AP Vojvodine, jasno je da se ono zasnivalo na viđenju Srbije kao unitarne države, što nikako ne odgovara stvarnom stanju. Najteže je centralistima da prihvate činjenicu da je Vojvodina istorijski određen prostor i da je vojvođanska autonomija istorijska i, da bi de odložilo prihvatanje te činjenice, oni su se dosetili pa ne donose taj zakon nego se drže ustavnih određenja koja su načelna, i tumače ih po svome jer imaju dovoljno ruku u Narodnoj skupštini. I to tako traje šest i po godina, nezavisno od toga ko čini većinu.
Da li i LSV snosi odgovornost za to što od tog zakona još nema ništa?
– Pa tu bi se moglo odgovoriti i s da i s ne. Da, jer u javnom, političkom životu šest i po godina u neustavnom stanju, nismo imali dovoljno snage da svoje koalicione partnere od 2008. do 2012. godine ubedimo u to da se taj zakon donese. A s druge strane, apsolutno nemamo odgovornost. Jer, prvo, nismo bili u izvršnoj vlasti u Srbiji nikada, a istovremeno, dnevno smo pominjali potrebu i insistirali na tome da se taj zakon donese, ali nisu nas slušali. U vreme dok je Skupština AP Vojvodine na čelu imala nekog iz Lige, pedesetak zakonskih predloga – jer je Skupština Vojvodine ovlašćeni predlagač zakona – upućeno je Skupštini Srbije. Da smo mi posle 2008. godine imali predsednika Skupštine Vojvodine, taj predlog zakona o finansiranju bi otišao pred Narodnu skupštinu 2009. godine, ali, kao što znate – nismo.
S obzirom na te izražene težnje, kako se rekli, za centralizmom, šta očekujete od tih razgovora o novom zakonu?
– Prvo očekujem da se dese jer se najavljuju već vrlo dugo. A onda, ako ništa drugo, očekujem razumno ponašanje svih učesnika. Očekujem s republičke strane da Ministarstvo finansija, koje će, pretpostavljam, biti sagovornik, uvaži činjenično stanje da je Ustavom određenih sedam procenata samo zaštitna mera, jer Ustav kaže „najmanje sedam odsto”, i da Ministarstvo bude svesno nadležnosti Vojvodine koje moraju da se finansiraju, ne čarobnom cifrom sedam, već potrebnom količinom novca. S druge strane, od sagovornika koji budu iz pokrajinske administracije, očekujem da se pridržavaju Platforme za izradu zakona o finansiranju Pokrajine koju je usvojila Skupština Vojvodine.
Pregovori podrazumevaju neki vid kompromisa. Šta je ono ispod čega LSV neće ići u pregovorima?
– Kada je finansiranje Vojvodine u pitanju, što se tiče Lige tu nema nikakvih problema. To su izvorni prihodi koji podrazumevaju nekonkurentnu zakonodavnu vlast Vojvodine, jer izvorni prihodi su samo oni koje pokrajinski parlament donese. To su prihodi po osnovu imovine Vojvodine, to je proporcionalni deo učešća Vojvodine u indirektnim porezima kroz PDV i akcize. Do dan-danas ne znamo koliko se poreza prikupi na teritoriji Vojvodine i tu je neophodno formiranje pokrajinske poreske uprave koja bi ubirala sve vrste poreza i dažbina na teritoriji Vojvodine i ispunjavala sve svoje obaveze prema centralnim vlastima. Ako se pak taj zakon donosi kao prelazno rešenje do promene Ustava, onda bi LSV insistirao na tome da se utvrdi sedam odsto u odnosu na rashodnu stranu budžeta i da se iz tih sedam odsto izbace transferna sredstva koja su u stvari plate koje stižu na račun Pokrajine i koje se prosleđuju školama i drugim isntitucijama pod ingerencijama Republike, a ulaze u ustavnih sedam odsto. To bi bilo elegantno rešenje kako da Vojvodina funkcioniše do promene Ustava.
Vi smatrate da je neophodna promena Ustava i da donošenje zakona o finansiranju Vojvodine neće rešiti to pitanje na odgovarajući način?
– Pravog rešenja bez promene Ustava nema. Promena Ustava će biti u interesu Srbije da definiše tu Vojvodinu i da bude primer za stvaranje drugih autonomija, koje su i ovim Ustavom predviđene, da bi se proširila baza odgovornosti, da bi srednji nivo vlasti postao napokon u Srbiji nešto od čega se ne beži, čega se ne boji i od čega se ima izražena korist. Ne samo za građane Vojvodine u ovom slučaju i ne samo za građane sutra neke novoosnovane pokrajine nego za državu koja se zove Srbija. Kada se promeni Ustav. onda će se tražiti ili novi zakoni ili promene seta zakona počev od onog o poreskom sistemu pa nadalje, ali sve to treba da bude na bazi Ustava i da sve to na kraju bude jasno, razumljivo i jednoznačno jer, ako ste u prilici da tumačite Ustav ili zakone na razne načine, onda živimo u zemlji kojoj se budućnost baši ne smeši.
(BILSV, 03.08.2015)