SUBOTICA – Pokrajinski poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Aleksandar Marton poručio je u intervjuu za „Hrvatske novine“ da je zadovoljan onim što je Pokrajinska vlada učinila u protekle četiri godine, ali da bi i Vlada i Skupština morale biti mnogo aktivnije u borbi za njen bolji položaj, ocenivši da je više agilnosti bilo u vreme Nenada Čanka i Bojana Kostreša. On je istakao da hrvatska zajednica i njeni predstavnici moraju više da čine u borbi za svoja prava i poručio vojvođanskim Hrvatima: „Ostajte ovde!“

Za početak razgovora se predstavite našim čitateljima.

- Za sebe volim da kažem da sam čovek koji je u političku arenu ušao da bi se borio za bolji život mog Zrenjanina, moje Vojvodine i države Srbije. Sredinom devedesetih godina, u dobi mlađeg punoletstva sam odlučio da moram aktivno da se borim protiv ideja nacionalizme i ideja mržnja. Tako sam se i učlanio u Ligu socijaldemokrata Vojvodine, partiju koja je nudila jasnu alternativu 

postojećoj matrici političkog promišljanja. Samo se aktivizmom mogao srušiti sistem koji je Srbiju i Vojvodinu vukao ka dnu. Posle dvehiljadite godine sam i praktično imao mogućnost nešto da učinim za moj rodni kraj. Bio sam odbornik, poslanik u Skupštini Srbije, te predsednik gradske Skupštine u Zrenjaninu. Danas sam predstavnik LSV i građana Zrenjanina i u pokrajinskoj Skupštini. Smatram da je politika prostor u kojem svako pokazuje ono što ume. Po mom skromnom mišljenju smatram da se dobro snalazim u pitanjima zaštite ljudskih i manjinskih prava, kao i u oblastima vezanim za lokalnu samoupravu.

Ovo su teme koje moraju igrati važnu ulogu u našem društvu, jer po mnogo čemu predstavljaju osnovna pitanja.

Vlada Vojvodine je u četvrtoj godini svog mandata. Kako bi ocijenili taj period?

- Poslanik sam LSV, a samim tim i vladajuće koalicije u pokrajinskoj Skupštini. Prošla su 42 meseca od konstitusanja ovog saziva i mogu da kažem da sam delimično zadovoljan učinjenim. Status AP Vojvodine u Srbiji nije dobar, a smatram da bi Vlada i Skupština morale biti mnogo aktivnije u borbi za njen bolji položaj. Skupština je bilo mnogo agilnija u periodu kada su je vodili Nenad Čanak i Bojan Kostreš. 

Malo je aktivnosti iz pokrajinske Vlade prema institucijama Republike u Beogradu. Čak i kada ih je bilo, uvek je to samo na inicijativu LSV. Centralizacija u državi Srbiji je veoma rigidna. Ona jako loše utiče na sve segmente života u pokrajini i lokalnim samoupravama. Samo naporan rad institucija Vojvodine može dovesti do promena na bolje. 

LSV je pre godinu dana preuzela veću odgovornost u Vladi Vojvodine. Mogu da kažem da sam veoma zadovoljan kako resori koje vode sekretari predloženi od strane LSV funkcionišu. Nisu slučajno baš resori poljoprivrede, energetike, sporta i omladine, te kulture pokazali odlične rezultate. Naravno, u okolnostima besparice i finansijske nesamouprave Vojvodine, ti rezultati nas samo delimično mogu zadovoljiti, ali je pomak veoma vidljiv.

Dakle, mogu da kažem da se očekivalo više, ali se ipak može izraziti zadovoljstvo.

Koliko će budžet AP Vojvodine za 2016. bi manji u odnosu na 2015.? I koliko je to u procentima u odnosu na republički budžet?

- Vojvodina je već više od dve ipo decenije žrtva centralističkog načina promišljanja. Sve se vidi kroz prizmu Beograda i ostatak države kao da i ne postoji. Govori se o Beogradu na vodi, a Vojvodina postaje pustinja. I Šumadija. I južna Srbija. Sve sem Beograda. To se jasno vidi i po projekcijama Budžeta.

Budžet Vojvodine za 2016.godinu se teško projektuje, jer je sam finansijski okvir problematičan. Dok iz pokrajinske administracije stižu jedne tvrdnje, beogradska administracija negira bilo kakve dugove i bilo kakve obaveze. Takav odnos prema Vojvodini nije dobar. Brojevi u pokrajinskom proračunu zavise od centralne Vlade, a iznad svega tu je Ustav Republike Srbije. Da, taj loš Ustav koji je iznedrio onih famiznih 7%. koliko u odnosu na državni Budžet treba da iznosi pokrajinski.

Uvek se zapitamo u kakvoj to državi živimo, kada nekada bogata Vojvodina, sa ovom našom divnom, plodnom zemljom, sa naftom, gasom i industrijom mora da se upakuje u taj nekakav ostatak od 7%. Jako loše!

Stariji se sećaju bogate Vojvodine.Sećaju se da je Vojvodina bila u rangu Slovenije i zapadne Hrvatske. Da je pokrajinski Budžet bio prepun, kao i socijalni i penzioni fondovi. Od tih para se gradilo. Pogledajmo period autonomne Vojvodine. Izgređeno je hiljade kilometara puteva, započet auto put, stotine fabrika, bolnica, škola... Vojvodina je nekada mnogo toga imala, a danas joj se daju samo ostaci.

LSV smatra da tako više ne može! Vojvodina mora imati više sredstava u Budžetu i na taj način lakše rešaviti brojne probleme svojih građana.

Koliki je trenutni dug Republike Srbije prema budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine na osnovu Ustavne odredbe od sedam posto? Da li će LSV podnijeti Ustavnom sudu tužbu zbog nepoštovanja te odredbe?

- Nažalost, kada govorimo o dugu centralne vlasti prema Vojvodini ja bih otišao malo više u prošlost. Hajde da se podsetimo odnosa prema Vojvodini devedesetih godina. Vojvodina je tih ratnih devedesetih bila špajz za kupovanje socijalnog mira u Beogradu. Vojvodina je tih godina devastirana. Hajde da govorimo o uništavanju pokrajinskih institucija. O njihovom ukidanju. Posledice toga su nemerljive..

Kada govorimo o dugu prema Vojvodini, koji se odnosi na onu famoznu odredbu od 7% koja je propisana Ustavom, on po procenama stručnjaka iznosi oko 40 milijardi dinara godišnje. Pazite, radi se o kršenju Ustava Srbije. 

Čak i tih 7% se ne poštuje. Zaista je po sredi sramotan odnos prema Vojvodini, a naša pokrajina učestvuje sa preko 40% u ukupnom Bruto društvenom proizovodu Srbije. LSV često postavlja pitanje šta sve u AP Vojvodini može da se uradi za 40 milijardi dinara godišnje? Koliko puteva sa rupama može da se popravi, koliko škola izgradi, subvencija poljoprivrednicima podeli? To su vrlo bitna pitanja i moraju se rešiti. Sada je sasvim jasno da će Pokrajina biti zakinuta za veliki deo sredstava koja joj pripadaju.

Baš zato LSV i piše žalbu Ustavnom sudu Srbije. Želimo da se institucija koja štiti Ustav zemlje izjasni o ovom očitom primeru kršenja Ustava.

Da li je od donošenja Ustava 2006. neka od Vlada Srbije bila poštena prema Vojvodini?

Sasvim je jasno da je loš odnos prema Vojvodini konstanta. Naravno, najlošije je bilo u periodu Miloševića i Šešelja devedesetih godina, ali i posle 2000. godine nije mnogo bolje. Uvek se provlači ta centralistička ideja koja nikako da bude pobeđena. Čak i u periodu demokratskih vlasti posle 2000. godine taj odnos nije bio sjajan. 

Od Vojvodine se samo uzima a malo toga se vraća. Kao da u ovoj zemlji postoji samo jedan grada, Beograd, u koji treba ulagati, u kome se trebaju dizati neboderi...

Naravno, pokrajinska administracija je, pre svega zbog snažnih inicijativa LSV, dobila na značaju. Vojvodina više nije tabu tema, ali sve je to malo. Želimo da Vojvodina opet bude jaka, da njena autonomija bude osnažena. LSV će na tome uvek insistirati. Bez promene političkog sistema, bez novog, modernog Ustava zemlje, naravno i pratećih Zakona, u ovoj zemlji će centralizam nadvaladati zdrav razum. Naravno, zdrav razum nalaže snažnu decentralizaciju i jačanje Vojvodine, ali i lokalnih samouprava u Republici Srbiji. To Vlada, odnosno vlade u Beogradu moraju da shvate

Što je sporno u prijedlogu Zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu? LSV prikuplja potpise da se raspiše referendum zbog prijedloga Zakona. Kako bi ocijenili tijek prikupljanja potpisa?

- Mi u Ligi smatramo da Predlog izmena i dopuna zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je sačinilo Ministarstvo poljoprivrede predviđa da to ministarstvo ima diskreciono pravo da donese odluku da pravnim licima, bez ikakvog kriterijuma da u zakup 30 odsto državnog zemljišta na rok od 30 godina. Smatramo da evropske integracije ne mogu biti izgovor za donošenje zakona kojima se naši poljoprivrednici guše, jer država nije učinila ništa da domaći agrar učini konkurentnim. Važno je reći da pregovarački proces sa Evropskom unijom nikako ne isključuje pravo zemlje­kandidata da štiti svoje strateške interese u poljoprivredi, te zahteva da to učine i državni organi Srbije. Poznato je da polovina poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini upućena na državno poljoprivredno zemljište.

Ovaj tekst Zakona može dovesti do daljeg propadanja sela. Zato i pokušavamo da zaustavimo ovaj proces. Pokušaćemo na sve moguće insitucijalne načine da sprečimo donošenje ovog Zakona. Ako nikako drugačije, onda i referendumom na kom bi građani jasno rekli šta misle o otuđivanju vojvođanske zemlje.

Zakonski uslov je prikupljanje 100.000 potpisa i taj posao ide veoma dobro. U svim mestima Vojvodine, selima i gradovima, dugi su redovi za potpis. Moramo pokazati jasan stav, inače će Vojvodina, posle nafte i gasa, ostatii bez svoje zemlje.

Kako vidite razvoj političke i gospodarske situacije u Srbiji i Vojvodini u 2016?

- Naravno, nada uvek postoji i za Srbiju i za Vojvodinu. Ekonomski pokazatelji nisu sjajni. Srbija je na evropskom dnu po prosečnim platama. Ne vidim priliv investicija i to zabrinjava. Bez otvaranja proizvodnih radnih mesta, nema ni podizanja bruto društvenog proizvoda, a bez toga nema ni boljeg života.

Potrebno je da svi politički akteri rade na stvaranju dobrog ambijenta za privlačenje investitora. Moraju se otvarati nova radna mesta i sačuvati stara. Potrebno je pomoći i domaćim privrednicima, koji su često žrtve lošeg birokratskog sistema. Na tome puno treba raditi u 2016.godini.

Što se politike tiče, naredna godina je izborna. Bar na lokalnom i pokrajinskom nivou. Možda i na državnom. Vreme će pokazati. Nadam se smirivanju političkih strasti i omogućavanju održavanja fer izbora. Očekujem da će LSV biti nagrađena zbog političke doslednosti i jasnih programskih opredeljenja. Birači u Vojvodini imaće priliku da izaberu između onih koji Vojvodinu baš nešto i ne vole i onih koji žele da Vojvodina ponovo bude snažna i autonomna. U toj istrajnosti je i prava snaga LSV.

Zato sam i siguran da će 2016.godina biti godina Ligine pobede u Vojvoidni i ta pobednička atomsfera se već polako rađa u selima i gradovima Vojvodine.

Kada će Vojvođani bolje živeti?

- Jasno je da se za bolji život u Vojvodini moramo sam izboriti. Narodski rečeno, niko nas neće vući za rukav. U prošlosti su se vojvođani često povlačili i nisu uspeli da se izbore za bolji život. LSV želi da građani Vojvodine sudbinu uzmu u svoje ruke i pokažu da samo oni mogu da odlučuju o svojoj sudbini. Neće nam biti bolje ako ćutke budemo gledali siromašenje Vojvodine. Priliku imamo 2016.godine. LSV nudi jasne programe koji Vojvodini garantuju bolji status i bolji život. Pozivamo građane Vojvodine da nam se pridruže.

Kako bi ocijenili suradnju između AP Vojvodine i Republike Hrvatske?

- Nedavna razmimoilaženja govere da još postoje problemi, ali ti problemi se moraju rešavati. Kažu da je komšija svetinja,a Srbija i Hrvatska su prvi susedi. Vojvodina je još posle 2000. godine, na inicijativu Nenada Čanka pokrenula prve korake obnavljanja ratom porušenih mostova. Bratimljenje sa Istrom, uspostavljanje saradnje sa Osječko­baranjskom i Vukovarko­sremskom županijom ukazali su na puteve moguće saradnje naše dve države.

AP Vojvodina, kao višenacionalna sredina, mora biti most saradnje Srbije i Hrvatske. Mi nikada nismo širili zlo, nego samo dobro. To dobro mora biti osnova jačanja veze Srbije i Hrvatske. Mnogo više naš vezuje, nego što nas razdvaja.

Vojvodina je poznata kao višenacionalna sredina i kao primjer kako se poštuju prava nacionalnih manjina. Koju bi poruku poslali pripadnicima hrvatske nacionalne manjine?

- Nedavno smo obeležili Međunarodni dan ljudskih prava. To je prilika da se podvuče crta i da se kaže nešto o nivou poštovanja prava građana. Posle 2000.godine se dosta toga učinilo. Ipak, dosta toga je samo ostalo na papiru. Postavlja se pitanje sprovođenja tih prava u praksi. I dalje postoje brojni problemi sa kojima se suočavaju pripadnici nacionalnih zajednica. Mislim na pravo na upotrebu jezika i pisma, na pravo na obrazovanje i pravo na informisanje. Privatizacija lokalnih medija dovela je do gašenja mnogih medija koji informišu na nekom od jezika manjina. Tako je i sa subotičkim radijom i programu na hrvatskom jeziku.

Nedopustivo je ukidati stečena prava! Država u ovoj oblasti mora naći rešenje. Moramo da primetimo da svuda na Balkanu i dalje živi duh devedesetih godina. On nije tako izražen, ali često izađe iz boce. Države moraju raditi na poštovanju prava svih manjinskih i ranjivih grupa. Moraju voditi jasnu politiku i slati pozitivne signale.

Vojvođanska administracija je od 2000.godine načinila puno kvalitetnih koraka u ovoj oblasti i moram da kažem da Vojvodina predstavlja primer dobre prakse, mada i kod nas je moguće još dosta toga afirmativnog učiniti. Valja podsetiti da je da hrvatski jezik uvršten među službene jezike u Vojvodini. To je pozitivan iskorak.

Na kraju, moram da primetim da hrvatska zajednica u Srbiji i Vojvodini igra veoma važnu ulogu. Bilo je teško devedesetih godina, pogotovo u Sremu, ali su Hrvati ovde opstali. Sada je vreme da se zajednica institucionalno ojača. Hrvatsko nacionalno vijeće ne sme biti poligon samo jedne političke stranke, nego se u njemu moraju iskazati svi politički i ideološki pristupi. HNV mora predstavljati sve Hrvate, a ne samo neke.

Moja poruka hrvatskoj zajednici i njenim predstavnicima je da moraju više da čine u borbi za svoja prava. Vojvodina je i srpska i mađarska i slovačka i hrvatska i rusinska... Ona pripada svim njenim građanima. Samo takva Vojvodina je prava Vojvodina.

Na kraju, pošto smo svesni masovnih odlazaka naših sugrađana, pre svega u zemlje EU, želim i vojvođanske Hrvate da podsetim na one sjajne stihove Alekse Šantića: „Ostajte ovde!“.

(BILSV, 26.12.2015)