BEOGRAD – Nekoliko dana pre nego što je otputovao na Kosovo, na Vidovdan, 28. jula, lidera LSV-a Nenada Čanka je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, vidno uzrujan, pomenuo odmah nakon prvog susreta sa Aljbinom Kurtijem u Briselu. Uveravajući novinare i javnost o tome koliko premijer Kosova nema argumente za ono štoje izneo tokom razgovora u vezi sa neotkrivenim grobnicama sa telima kosovskih Albanaca, civila, Vučić je rekao da se Kurti pozivao na izjave Nenada Čanka o tome, pri čemu je predsednik Srbije hteo da poentira ukazujući na navodnu netačnost, neutemeljenost i neozbiljnost izjava lidera LSV.

Nenad Čanak u razgovoru za Danas kaže da od 2004. godine često spominje sastanak nekadašnjeg DOS-a na kojem je bivši ministar policije Dušan Mihajlović izneo podatak o 16 masovnih grobnica.

- I od tada pa do danas sam zastupao i zastupam stav da ne sme da postoji nijedan razlog za to da se zataškavaju i prikrivaju bilo čiji zločini prema bilo kome. A, naročito da se prikrivaju zločini režima Slobodana Miloševića protiv kojeg sam se beskompromisno borio duže od jedne decenije.

Šta mislite o tome što je Veljko Odalović, načelnik za kosovski okrug u vreme kada su počinjeni najteži zločini prema kosovskim Albanacima, odnosno kada su kopane grobnice po Srbiji, unazad već 15 godina, na čelu Komisije za nestale?

- Ne znam zašto je Veljko Odalović na čelu te komisije, to morate pitati one koji su ga tu postavili. Ali, znam da on tu verovatno ne bi bio, da je usvojen predlog LSV iz 2000. godine o lustraciji SPS, JUL, SRS i SSJ. Da je to učinjeno sve bi izgledalo mnogo drugačije.

Kako ste doživeli javne nastupe predsednika Srbije nakon prvog susreta sa Aljbinom Kurtijem u Briselu? Vučić se “hvalio” time da je bio neprijatan, da je vređao Kurtija, naglašavajući da mu nije žao i da bi se srpski narod ponosio načinom na koji je srpska delegacija branila nacionalne interese.

- Generalno mislim da je za uspeh svakog dijaloga važno kloniti se krupnih i teških reči.

Kurti želi da obrne situaciju i da, kako kaže Škeljzen Malići, zaključak pretvori u premisu, odnosno da dijalog Beograda i Prištine krene nakon uzajamnog priznanja nezavisnosti.

- Aljbin Kurti uživa izrazitu popularnost na Kosovu, naročito među mladim ljudima koji su umorni od beskonačnih i jalovih pregovora koji su, u najvećem delu uz to i neiskreni. Međutim, ta naizgled brza i svakom razumljiva rešenja koja premijer Kurti plasira jednostavno nisu moguća, a neće olakšati ni život običnih građana niti relaksirati tenzije u svakodnevnom životu. Politika je matematika mogućeg, a uzajamno priznanje to trenutno nije. Mora se krenuti od onoga što jeste moguće, a to je zajednički napor na pronalaženju 1632 nestale osobe i otkrivanju masovnih grobnica i rasvetljavanju okolnosti koje su do njih dovele. Verujem da bi mnoge stvari počele bivati jednostavnije kada bi više ljudi dolazilo u, recimo Prištinu da vide koliko je taj grad napredovao u proteklih par decenija i kada bi se razbio strah od kontakta, naročito među mladim ljudima koji se savršeno razumeju između sebe kada govore engleski.

Kurti je takođe govorio o tome da ne želi da primenjuje loše sporazume koje su Srbija i Kosovo dosada postigli i potpisali kao i da trpi pritiske SAD i EU zbog toga. Verujete li da njegova misija ima ikakvog izgleda da uspe?

- Ne shvatam iskreno govoreći koja bi to misija uopšte bila, ali je sasvim sigurno da se na silu i pokušajem zavrtanja ruke neće postići ništa ni trajno ni dobro. Treba biti svestan da se na Kosovu radi o slojevima problema koji su nagomilavani dugi niz godina i koji se nijednim čarobnim štapićem ne mogu ukloniti. Jedini put ka trajnom miru i stabilnosti jeste strpljenje, upornost i spremnost na neuspeh. Uz odlučnost da se pokuša ponovo i ponovo.

Posetili ste Kosovo za Vidovdan. Otišli ste tamo, kako ste rekli, zbog sina koji ne zna nikoga od takozvanih patriota da je ikada bio u nekadašnjoj južnoj srpskoj pokrajini. Tom prilikom ste se sreli sa Aljbinom Kurtijem. Vaš višedecenijski, dosledni, antinacionalistički angažman, uprkos tome što nemate trenutnopolitičku težinu u Srbiji, odveo vas je u goste kosovskom premijeru. 

- Moj, kako ga zovete „dosledni politički angažman“, je deo mojih najdubljih, ljudskih, političkih ubeđenja. Trudim se da u tom duhu utičem i na svoju okolinu i naravno porodicu. Susret sa premijerom Kurtijem, a posle toga i sa predsednikom Đukanovićem u Crnoj Gori pomalo govori i o tome da politička težina nije uvek neposredno vezana za broj glasova osvojenih na jednim izborima, a naročito ne za funkciju u izvršnoj vlasti. O tome imate čitav niz živih primera u Srbiji danas. Mislim da je dužnost svakoga ko može da pomogne da pokuša da pomogne da se normalizuju odnosi da bi ljudi mogli žioveti bolje i bezbednije. 

Šta mislite o Kurtiju? Mladi kosovski Albanci imaju dosta simpatija za njega, smatraju ga novim, različitim, u pozitivnom smislu, od onih koji su tokom devedesetih bili na značajnijim pozicijama. 

- Gospodin Kurti je mlad, energičan i nesumjivo sposoban političar sa nesumnjivom podrškom. Međutim, dobiti izbore i biti popularan sa jedne strane i i voditi uspešno državu su dve potpuno različite stvari. Na ovoj drugoj tek treba da se dokaže i da se suoči sa nizom nasleđenih problema. To je čak u najmanjoj meri odnos sa Srbijom. Recimo, mora da se izbori sa „prvoborcima“, sa korupcijom, nepotizmom i svime onime što ga je dočekalo kada je došao na funkciju. Sada bi trebalo i da učvrsti vlast, a to ćemo tek videti sa kojim uspehom i kojom brzinom će ići. Ono što bih mu ja savetoavo jeste da se kloni teških reči, brzih rešenja i da nikada kada je u poziciji većine ne zaboravi kako se osećao u poziciji manjine. Jer, te pozicije se u životu i politici dosta često menjaju.

U regionu možemo da uočimo da nacionalističke, desničarske, korumpirane političke elite polako odlaze… Samo u Srbiji to nije slučaj. Na vlasti su upravo oni koji su direktno huškali na ratove,opterećeni  istim takvim profiterstvom.

Kako objašnjavate takav slučaj?

- U Srbiji osim kratkog i polovično uspešnog prerioda DOS-a postoji političko-ideološki kontinuitet još od vremena pre Slobodana Miloševića pa do današnjeg dana. Nije bilo lustracije. I nije bilo katarze, suočavanja sa prošlošću i promene ideologije. Ona se učvrstila u velikom delu ljudi kao deo nacionalnog identiteta i sveopšta istina. I to u velikoj meri onemogućava kontakt sa razlozima, činjenicama i stvarnošću. Pogledajte na primer Vulina, Koštunicu, Boška Obradovića i da dalje ne nabrajam. Dakle, imate situaciju da se ljudi menjaju a politika ostaje. A svako ko pokuša da postavi pitanje ili misli drugačije se odmah uvlači u ratni narativ:antisrbina izdajnika itd. Suštinski se u Srbiji nije vodila niti se vodi civilna politika, nego zbog interesa vladajućih struktura dominira večito krizno i privremeno stanje.

Smatrate li, bez obzira na opoziciju i njihove kapacitete i ideologije, da vlast Aleksandra Vučića jeste autokratska, nasilna, sveprožimajućekontrolorska i da kao takva uspeva da opstane već deset godina? Ko su, po vama, žrtve takvog režima danas?

- Više puta sam rekao da je Aleksandar Vučić autokrata, nacionalista i centralista i nemam tu šta novo da dodam. A deo odgovornosti za njegovu vladavinu snosi i deo opozicije u ovoj zemlji. Njihovim blaćenjem i razbijanjem građanske opcije, onda tim podelama na to ko je prava opozicija a ko nije, izmišljanjem Saše Jankovića kao nekakvog kandidata iako je odmah bilo jasno da je u pitanju šarlatan, zatim obesmišljavanjem građanskih protesta i zaluđivanjem ljudi da ne idu na izbore, Vučić je dobio puno vremena u tih deset godina koje spominjete. A najveća žrtva koja je podneta zbog toga jeste volja i kapacitet među građanima da izađu na izbore, da glasaju i da se bore za svoja ubeđenja.

(SzILSV, 05.07.2021)