Beograd - Vuk Jeremić i Saša Janković su kandidati koji su se sami kandidovali što znači da iza njih ne stoje stranke, u smislu – njihove stranačke organizacije. Dakle, oni ne moraju da se objašnjavaju sa ne znam kolikim brojem članova, simpatizera, prilikom odlučivanja o tome da li će jedan odstupiti iz predsedničke trke u korist ovog drugog. Pitanje je, dakle, lično, da li hoće ili neće da se dogovaraju, odnosno da li će da ostave sujete po strani i da dogovorom učine taj značajni korak za Srbiju. Ukoliko bi se to desilo, to bi bio veliki korak napred, jer bismo tada zaista mogli da napravimo referendumsku atmosferu. Ovako smo u poziciji da samo Aleksandar Vučić ima tu koncepciju - sam protiv svih. Jer, on je favorit čitave grupacije stranaka koje su na vlasti - ocenjuje u razgovoru za Danas Nenad Čanak, predsednik LSV u odgovoru na pitanje da li pozivom na dogovor dvojice kandidata zaista izražava uverenje da bi to toga mogli doći.

Ipak, čini se da je očekivati njihov dogovor prilično naivno, obojica kandidata su već uložila sredstva u kampanju i promociju i ne daju nikakav povod za takva uverenja. Zašto insistirate na tom dogovoru?
- Neću da licitiram sa tim. Tu sam da sprovedem odluke Glavnog odbora LSV, a on je odlučio da treba pozvati kandidate da se dogovore dok još nije došlo do formalnog procesa kandidature. Da, pokušaju da prevaziđu razlike i da se proceni, bilo na osnovu istraživanja javnog mnjenja ili na neki drugi način, šta da se radi i ko od njih ima veće šanse, pa da se onda plebiscitarno stane iza njega.

Imajući u vidu realnost, taj vaš poziv može se tumačiti kao najava da ćete i vi, kao i DJB, izaći sa sopstvenim kandidatom na izbore. Da li ćete se kandidovati?
- Ako bi na izborima nastupio jedan demokratski kandidat, mogla bi se napraviti referendumska atmosfera na strani prodemokratskih snaga i onda bi taj jedan kandidat mogao da bude taj koji bi parirao Vučiću. S druge strane, ako bi ostala samo dva kandidata, onda bi, uz ovakav koncept kakav imamo, moglo doći do toga da građani ostanu kod kuće, da možda ne budu dovoljno motivisani, budući da oni za sebe kažu da nisu stranački kandidati. Upravo zato, ako se ne dogovore, zbog opasnosti od smanjene izlaznosti, jedini način da Vučić ne pobedi u prvom krugu jeste da se brojem kandidata poveća izlaznost. Sumnjam da neko može da uzme glasove ljudi koji su čvrsto opredeljeni za Jankovića ili Jeremića. Naprotiv, samo bi se povećala izlaznost demokratske opcije, a to je potrebno da bi se sprečila pobeda Vučića u prvom krugu.

Da li to znači da ćete se kandidovati?
- Ne, to znači tačno ovo što sam rekao. Da li ću se kandidovati ja ili neko drugi iz LSV, ili neko ispred grupe stranaka, ja to sada ne znam.

To bi onda značilo da vi izlazite na izbore, ne verujući u pobedu, već samo da biste povećali izlaznost. Kako ćete to objasniti biračima? Da treba da glasaju za vas, iako sami ne verujete u pobedu?
- Nemojte zaboraviti da ja ovo govorim jer mi je prvenstveni cilj da se na ovim izborima napravi diskontinuitet ove vlasti. SNS ima vlast na svim nivoima. Ta potreba da se ima sva vlast svuda, mora negde da dobije odgovor. Taj odgovor može biti najefikasniji ovako - da imamo jednog predsedničkog kandidata koji može toj situaciji da se suprostavi. Ili, ako je to nemoguće, ako bi se moralo ići na veću izlaznost, onda se to može postići samo ovim putem, sa više kandidata. Uveren sam da to ne bi ugrozilo pobedu bilo kog demokratskog kandidata.

Da li stojite na stanovištu da na ovim izborima politički program, kako ih nazivate, demokratskih kandidata, nije presudan faktor? Cilj je, rekli ste, samo da se pobedi Vučić.
- Dobio sam obavezu od Glavnog odbora LSV da razgovaram i sa Jeremićem i sa Jankovićem, kao i da im dostavim devet pitanja o ključnim stavovima političkog programa. Na osnovu odogovora na tih devet pitanja, Glavni odbor će proceniti šta dalje, odnosno da li će dati podršku jednom ili drugom kandidatu, ili nijednom.

Postoji, dakle, ta mogućnost da ako se ne dogovore, vi ipak date podršku jednom kandidatu?
- Tako je. Zato i hoćemo da razgovaramo sa njima i čujemo njihove odgovore na pitanja koja imamo.

Saša Janković je odbio podršku i razgovor sa vama. Ima li naznaka o promeni takvog njegovog stava pa ga sada opet zovete na razgovor?
- Imao sam jedan neformalan razgovorom sa Sašom Jankovićem, pošto ga nisam poznavao. Razgovarali smo o raznim temama, ali to nije bio nikakav oficijelan razgovor da bismo na osnovu njega donosili nekakve zaključke. U razgovoru se nismo se doticali ključnih političkih tema. Zato smo i spremili tih devet pitanja za kandidate. Doduše, za Jankovića postoji još jedno dodatno pitanje, a to je pitanje podrške koju je prihvatio od bivše poslanice LSV, Marinike Tepić. Ona je odnela svoj mandat sa sobom. To je legalno, ali nije moralno. Čovek koji ispoveda moralnost u politici, mora o tome da povede računa. Za njega imam, znači, deset pitanja. Deseto je, šta misli o tome, da li je to moralno? Jedno je sigurno - LSV ne može nikoga da podrži bezuslovno. U istoriji smo imali samo jedan takav slučaj, a to je bilo 2000. godine kada smo se kao DOS udružili oko Koštunice dr Vojislava da bi pobedili Slobodana Miloševića.

 Janković vas je po drugi put odbio javno, rekavši da neće da odgovara stankama već građanima. Rekao je i da vam je odgovorio na ta pitanja već.
- Žao mi je što se gospodin Jankoviće ne odaziva našim pozivima na razgovor.

Govorili ste malopre o potrebi referendumske atmosfere na ovim izborima. Da li je to onda zaista tako, ako sada tvrdite da LSV neće dati bezuslovnu podršku nijednom kandidatu?
- Kucate na otvorena vrata. Kandidati bi morali da se dogovore. I, ako ih je više, pa ako iza njih stane kompletna demokratska opozicija, onda je to bespredmetno pitanje...

Da li slažete sa navodima o tome da je trenutna izborna situacija ista onoj iz 2000. godine?
- U jednoj meri jeste, u drugoj nije. Postoji čvrsta vlast u vertikali od predsednika države do mesne zajednice. U tom smislu postoji sličnost. S druge strane, ovo je ipak vlast koja, uprkos svemu, nije najgore što može Srbiji da se desi. Ne zaboravite da je predsednički kandidat i Vojislav Šešelj. Meni bi bilo veoma teško da odgovorim na pitanje, a što može biti pitanje za druge predsedničke kandidate - za koga bi oni glasali ako u drugi krug predsedničkih izbora uđu Šešelj i Vučić.

Šta biste vi uradili?
- To nije pitanje za mene, ja nisam predsednički kandidat.

Kako odgovarate onima koji vas nazivaju lažnom opozicijom?
- Ne bavim se time, uočio sam da te gluposti koje vidim na društvenim mrežama dolaze od nekih ljudi koji kriju svoja imena pod pseudonimima jer jedino tako imaju smelosti da ih pišu. Ne zanimaju me uopšte. Ako mi kažete neko ime i prezime -  odgovoriću.

Zanimljiva teza

Kako komentarišete navode da bi vaša kandidatura smanjila šanse Jankoviću jer biste mu uzeli deo glasova u Vojvodini?
- To je dosta čudnovata teza. Ne razumem kako ja mogu njemu da uzmem njegove glasove? Možda bi ti ljudi glasali za Jankovića, ako se ja ne kandidujem? To onda znači da to nisu njegovi glasovi. A možda bi neki glasali za mene, ako bi se ja kandidovao, a on se on ne bi kandidovao?

Teza glasi da je vaš posao da oduzmete glasove Jankoviću kako biste pomogli Vučiću.
- To je vrlo čudan pristup. Zaboravlja se drugi deo priče, da bi eventualnim mojim ulaskom u predsedničku trku bila sasvim sigurno podignuta izlaznost, što bi Vučiću onemogućilo da pobedi u prvom krugu. To bi, dalje, ulaskom demokratskog kandidata u drugi krug pružilo tom kandidatu šansu da pobedi Vučića na izborima i postane predsednik države. Koliko sam ja razumeo istraživanja javnog mnjenja i procene, ni Janković ni Jeremić nemaju šanse da pobede u prvom krugu. I, nijedan od ta dva kandidata ne misli za sebe da može da pobedi u prvom krugu. Dakle, treba doći do drugog kruga. Potrebno je da Vučić ne dobije natpolovičnu većinu. A da je ne bi dobio i da bi se došlo do drugog kruga, potrebno je između ostalog da što veći krug kandidata povuče što više birača i izlaznost bude što veća. Vrlo zanimljiva je ta teza da bi moja eventualna kandidatura uzela nekome glasove. Ona je dosta jednostrana i govori o nečemu drugom - to je ideja da se nekakvim inženjeringom proizvede predsednički kandidat kojem niko ne sme da smeta. Pa nije ovo pitanje smetanja ili nesmetanja, već matematike. Nažalost, izgleda da se u ovim naletima strasti malo ko bavi matematikom.