Posebna uloga Vojvodine

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Iz medija | Nedelja, 10. 04. 2011. | Komentara: 0

Posebna uloga Vojvodine

Piše: Maja Sedlarević

Evropske integracije Republike Srbije svakim svojim korakom unapred otvaraju nove mogućnosti saradnje i postupnog uvođenja evropskih standarda u našu zemlju. Mnogo puta do sada naglašavano je da AP Vojvodina, zbog svog geografskog položaja, tradicije i načina prihvatanja savremenih vrednosti Evrope, ima posebno mesto, ulogu, ali i odgovornost u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Zbog svog bogatstva različitosti koje se ogleda kroz multikulturalnost, multietničnost, multikonfesionalnost, ali i višejezičnost i postojanje interkulturalnosti, Vojvodina ima sve elemente modernog evropskrg regiona. Takođe, ukoliko se proces proširenja Evropske unije bude odvijao očekivanim tokom u sledećih nekoliko godina, stvoriće se nove okolnosti u okruženju Vojvodine, tako što će se ona sa severa, istoka i zapada graničiti sa državama članicama Evropske unije. Ovakav položaj neminovno će doneti potrebu što boljeg i bržeg prilagođavanja. Osim toga, neophodno je naglasiti da već sada imamo, putem različitih oblika prekogranične saradnje, veliku šansu za konkurisanje za sredstva iz različntih fondova EU.

Osim tradicionalno dobrih odnosa i velike saradnje sa našim partnerskim regijama, pre svih, Istarskom županijom, pokrajinom Baden-Virtenberg, Štajerskom, Fruli-Venecija-Đulija, sve veća je saradnja sa regionima iz susednih zemalja sa kojima možemo prekogranično da sarađujemo. Na tom fonu, moraju se izdvojiti trilateralni sporazum koji su potpisale Vojvodina, Vukovarsko-srijemska županija i Županija Bač-Kiškun, zatim sprovođenje prvih kontakata sa Županijom Čongrad, pa višestruka saradnja sa Županijom Karaš-Severin, ali i početak saradnje sa Republikom Srpskom. Sve ovo govori u prilog činjenici da dobrosusedski odnosi, saradnja i zajednički interes, bilo za rešavanje nekog zajedničkog problema, bilo za unapređenje kvaliteta života, moraju i treba da budu cilj svih nas. Sve razlike i granice moraju da se premoste. Posebna priča u kojoj i Vojvodina učestvuje jeste i izrada Dunavske strategije i projekat koji povezuje gradove i regione koji su na reci Dunav. Takođe, mnogostruka regionalna saradnja (politika, privreda, saobraćaj, infrastruktura, obrazovanje...) ostvarena je u okviru evro-regije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa. Specifičnost ove saradnje je što se ovde radi o oblasti koja je prirodno i geografski deo jedne celine, međutim razdvojen je državnim granicama. Učešće u radu Skupštine evropskih regiona najbolji je primer koliko nam je članstvo u evropskim institucijama važno. Od 2002. godine, kada je Vojvodina primljena u punopravno članstvo, do danas naše aktivno učešće u radu AER- a ogleda se, pre svega u borbi za veće nadležnosti koje kao region možemo da imamo. Članstvo u Skupštini evropskih regiona, kao najveće asocijacije regiona u Evropi, podrazumeva velike šanse za saradnju sa drugim evropskim regionima, ali i korišćenje svih mogućnosti koje ovakva jedna organizacija pruža. Tako je Vojvodina, novembra 2008. godine, potpisivanjem Pisma o preuzimanju obaveza, zvanično uključena u Program Eurodiseja, međunarodnu organizaciju za podršku mladima. Program Eurodiseja predstavlja program razmene u okviru Skupštine evropskih regiona (AER ) u kojem se mladim ljudima iz regiona članova AER-a pruža prilika da steknu iskustvo u stažiranju u trajanju od tri do šest meseci, koje bi se organizovalo u državnoj instituciji ili preduzeću, sa sedištem u regionu nekog drugog člana AER-a. Naravno, sve ove aktivnosti nisu promocija samo Vojvodine, već predstavljaju iskrenu želju da se celoj Republici pomogne u uključivanju na kolosek koji vodi u Evropsku uniju. Ova ovakva Vojvodina jeste adut Srbije na njenom putu u Evropu. Danas pomoći vojvođanskoj autonomiji znači na najefikasniji način pomoći Srbiji da prevlada opterećenje prošlosti i ubrza put evropskih integracija. Ulaganje u autonomiju Vojvodine jeste ulaganje u evropsku budućnost Srbije. U budućoj Evropi regija Vojvodina može zauzeti mesto koje joj pripada i koje će njenim građankama i građanima omogućiti da ostvare svoje potencijale, a, pre svega, život u skladu sa evropskim standardima. Za ostvarenje tog cilja Vojvodini su potrebne nadležnosti koje će omogućiti efikasno funkcionisanje u okviru njenih realnih potreba. Savremena Evropa ima dobre načine da se izraze specifičnosti i potrebe regija i iskoriste njihove mogućnosti. Iskreno se nadam da će Srbija u budućnosti konačno prihvatiti ideju regionalizacije i da ćemo imati ne jedan, već celi niz regiona.

(autorka je potpredsednica
Skupštine APV i predsednica
Odbora za evropske integracije
i međuregionalnu saradnju)

(Dnevnik/BILSV, 11.04.2011.)




Iz medija | Ponedeljak, 17. 06. 2019. | Komentara: 0

Čanak: Crnoj Gori vratiti imovinu otetu 1918. godine

Činjenica je da je poslije 1918. godine praktično kompletna imovina Crnogorske pravoslavne crkve postala imovina SPC. Upravo iz tog razloga, ne vratiti Crnoj Gori imovinu iz 1918. godine bila bi istorijska nepravda", kaže u razgovoru za Dnevne novine Nenad Čanak, predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Iz medija | Nedelja, 16. 06. 2019. | Komentara: 0

Intervju Milivoj Bešlin: Istorijsku istinu ne bi trebalo da utvrđuje sud

"Svedočim pred Višim sudom u Valjevu. Tužiteljka se žalila na rešenje o rehabilitaciji. Sudija je korektan i profesionalan. Iako me satima ispituje, često i na okolnosti koje nisu relevantne ili se meni tako čini, trudi se da pokaže širinu. Advokat predlagača Kalabićeve rehabilitacije u jednom trenutku me pita mislim li zaista da su svedoci 1945. pred Državnom komisijom mogli da se sećaju šta se dogodilo dve ili tri godine ranije", počinje priču o svom svedočenju u procesu za rehabilitaciju Nikole Kalabića istoričar Milivoj Bešlin.
Iz medija | Nedelja, 02. 06. 2019. | Komentara: 0

Skuplje je snimiti Igru prestola nego izazvati rat na Balkanu

Kosovo je 1912. ušlo u sastav Srbije ratom i voljom velikih sila. Izašlo je iz Srbije 1999., takođe ratom i voljom velikih sila. Zato ne vidim neki veliki manevarski prostor. Kraj priče će biti proglašenje pobede pre nego što se pobegne, a potom i priznanje Kosova. Gde Srbija jedino neće priznati da je priznala Kosovo



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook