BEOGRAD - Predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Marinika Tepić pozvala je u utorak pismom šefove poslaničkih grupa da ne podrže destrukciju parlamenta "neparlamentarnim odnosom prema kolegama, a naročito prema gostima, visokim međunarodnim diplomatama, kakav je Nj. E. ambasador Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Beogradu". Pismo je pokušaj da se zakaže nastavak sednice Odbora na kojem bi Davenport predstavio Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu. To je i pokušaj da se velike političke razlike prema pristupanju Srbije EU svedu na dijalog i prevaziđe opsadno stanje izazvano proterivanjem Davenporta iz parlamenta 10. novembra. Pitanje je, zapravo, šta se tada suštinski dogodilo?
- Argumenti ili kontraargumenti u odnosu na priloženi materijal na engleskom jeziku (originalni izveštaj, prim. J. J.) ne stoje kao opravdavajući. Duboko sam uverena da su poslanici Srpske radikalne stranke po svom, ili ne samo svom scenariju, imali zadatak i nameru da onemoguće šefa Delegacije EU u Beogradu gospodina Majkla Davenporta da se obrati Narodnoj skupštini - kaže Marinika Tepić u intervjuu za Novi magazin.
- Vidim i razliku između jednog dela opozicionih stranaka koje su istisle taj svoj čir gneva, ali pripadaju evroskeptičnim strankama i želele su da čuju Izveštaj, za razliku od radikala koji su bili jasni u nameri da ne dozvole ambasadoru da se obrati poslanicima. Lično cenim da je to samo uvertira u činove koje nameravaju da nastave. Mi smo u privremenom prekidu sednice.
Znači li to, zapravo, da je glavni razlog opstrukdje - sadržina Izveštaja?
- Ja to mogu da naslutim. Moj poziv gospodinu Davenportu usledio je zato što smatram da narodni poslanici kao neko ko vrši nadzor nad izvršnom vlašću treba iz prve ruke da čuju šta se u tom izveštaju nalazi, ne da izvlačimo zaključke iz medijskih napisa i onog što je selektovano iz Izveštaja. Mi nismo Vlada, mi nismo unisoni u stavu, "šareni" smo. Sigurna sam da bi na osnovu priloženih informacija u Izveštaju štošta imali da pitaju i članovi "pozicije” i članovi opozicije. Radikala se najdirektnije i tiču neki zaključci i konstatacije iz Izveštaja i to im je materijal da uđu u diskusiju, možda i da postave nekoliko pitanja gospodinu Davenportu.
Prema reakcijama nakon prekida sednlce, ispada da ste ili vi jedina odgovorna za nerede ili poslanici SRS.
- Tačno je da staranje za primenu Poslovnika pripada predsedavajućem, ali ne može teret da bude samo na predsedavajućem, čiji se mehanizmi svode na izricanje mera, opomene ili eventualno udaljavanje poslanika koji ne poštuju elementarne principe, to je zadatak svih narodnih poslanika, pogotovo pozicionih, koji su u dramatičnoj većini. Staranje o ponašanju, ne samo o redu, jednako je validno za sve narodne poslanike koji su u Odboru i sve koji mogu da prisustvuju sednicama Odbora, ne samo na predsedavajućem.
Jedno od pltanja koje se nameće jeste uloga Odbora, koji bi trebalo da budu kljućno mesto rasprava, pa i odlučivanja.
- Uloga odbora u konkretnom slučaju nije striktno određena našom nadležnošću, ali i kroz parlamentarnu demokratiju treba da lobiramo za sve moguće benefite koje možemo i mi da omogućimo na tom putu evrointegracija. Govorim o članovima Odbora koji su opredeljni za evropske integracije; mi imamo jednog člana koji pripada grupi evroskeptika iz SRS, Dveri nisu ni predložile člana.
Pregovaramo sa evropskim parlamentarcima i kroz kontakte s predstavnicima svih zemalja članica EU raspravljamo o svakom narednom poglavlju koje treba da se otvori i dokumentima koja će im se naći na dnevnom redu. Ponekad možemo da otvorimo vrata koja izvršna vlast ne može jer pripadamo stranakma koje su nastale zagovarajući evropski put. Legitiman je i evroskepticizam, ali kao i kod izražavanja drugih sloboda – do granica kad ne ugrožavate drugog.
Odbor je, ne samo ovaj, mesto gde se raspravlja i o onome o čemu izvršna vlast ne može da raspravlja?
- Da, ali nas od drugih odbora izdvaja uloga u odnosu na pregovarački proces jer Vlada, kao direktan pregovarač sa EU, ne može da pošalje svoj predlog pregovaračke pozicije pre nego što nas pita za mišljenje. Vlada nama pošalje predlog pozicije, mi šaljemo na mišljenje resornim odborima i posle pribavljenih mišljenja izjašnjavamo se kao Koordinacioni odbor. To je poslednji momenat kad se možete izjasniti o predlogu, potom Vlada svoj predlog razmatra zajedno s našim mišljenjem i šalje predlog u Brisel.
Poslanici, praktično, ne mogu čuti Izveštaj pre sednice Odbora?
- Praksa u prethodnih deset godina je da parlament bude prvo mesto posle Vlade gde će Izveštaj biti predstavljen, i ja sam postupala u skladu s tom praksom, želeći da poslanici što pre saznaju detalje. Mogla sam da sačekam prevod na srpski, ali nastao bi vakuum za spekulacije o tome šta se krije.
Dužna sam da kažem i da je Kancelarija za evropske integracije jedino telo koje ovaj spis može da prevede, što je ona i učinila.
Samo je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović reagovala na skandal u Skupštini. Kako tumačite uzdržanost ostalih ministara?
- Verujem da su oni imali zadršku upravo da ne bi mešali grane vlasti. Mi parlamentarci reagovali bismo zašto se oni mešaju, pa čak i kada je povod u korist Skupštine, ali princip je princip. Reakcija je malo zakasnela, ali bilo ju je.
Ostaje nam još ocena Izveštaja?
- Slušala sam ocene ministra kulture koji kaže: „Ja se ne slažem...“. Mi nismo tu da se slažemo ili ne, nego da primimo k znanju. Ima delova, naročito iz akcionog plana koji smo sami sebi zadali, a prekoračeni su rokovi. Diskutabilno je sve što se vrti oko Poglavlja 23, od osnovnih prava, preko pravosuđa, do medija, koji su nam uvek rak-rana. Zato smo mi parlamentarci, kao publika drugačija od izvršne vlasti, tu da postavljamo pitanja.
Da li je gospodin Devenport dovoljno stručan da odgovori na ta pitanja?
- Da, i to je bila neumesna opaska srpskih radikala. Da nije stručan ne bi bio šef Delegacije EU i ko se imalo razume u stepenice koje nekoga dovode do te pozicije, trebalo bi da se posrami nad ocenom da nije stručan.
I to na srpskom?
- Da, na srpskom jeziku.
(BILSV, 17.11. 2016)