NOVI SAD - Da li će pokrajinski izbori biti održani u decembru ove ili u aprilu sledeće godine, Ligi socijaldemokrata Vojvodine je potpuno svejedno, izjavio je za „Dnevnik” zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš .

– Odluka o tome kada će biti izbori u Pokrajini zavisi od predsednika Skupštine APV Ištvana Pastora koji na obrazloženi predlog Vlade raspisuje izbore. U svakom slučaju, važno je da lokalni i pokrajinski izbori budu u jednom danu, jer je besmisleno da idemo na birališta sa dva ili tri meseca razmaka – kaže Kostreš.

 

* Uveliko se spekuliše i o vanrednim republičkim izborima. Da li je u pitanju samo medijsko spinovanje ili ipak „gde ima dima ima i vatre”?

– Meni takav scenario izgleda malo verovatan i malo logičan, ali u Srbiji je sve moguće, pa i ovo.

 

* Lideri LSV, DS i SVM poslednjih mesec i kusur dana razgovaraju o tome kako da se izglade nesuglasice u vojvođanskoj koaliciji, ali konkretnih rezultata još uvek nema – ili bar nisu predočeni javnosti. Istovremeno, predsednik pokrajinskog parlamenta Ištvan Pastor ocenjuje da se „SVM u pokrajinskoj vladi doživljava kao unutrašnji neprijatelj”. Znači li to da od toliko najavljivanog dogovora zapravo nema ništa?

– Najpre, za davanje izjava po tom pitanju ovlašćeni su jedino lideri stranaka. Onoliko koliko ja mogu, sa strane, da kažem - moram da primetim da su mnoga sporna pitanja razrešena i da su praktično sve teme otvorene i stavljene na sto za razgovore. Pretpostavljam da se o rezultatima razgovora ne ide u javnost, zato što je tako bolje dok ne bude konačnog zaključka tih sastanaka. Što se tiče osećaja SVM, o tome morate razgovarati sa ljudima iz te stranke, ali koliko sam ja razumeo, Pastor je tu govorio u prošlom vremenu, kao da se to ranije dešavalo, a ne da se to dešava trenutno. Sve zamerke koje je LSV imala na račun SVM do početka razgovora, predsednik Čanak je izneo gospodinu Pastoru na ovim sastancima, tako da se na prevazilaženju tih problema radilo i radi.

 

* Lider LSV je ocenio da pokrajinska vlada bolje funkcioniše od republičke. Ipak, stiče se utisak da je Liga žešći kritičar Banovine i Bojana Pajtića nego Nemanjine i Aleksandra Vučića.

– Ne znam na osnovu čega ste stekli taj utisak? Kada je reč o pokrajinskoj koaliciji i vladi, LSV je jasno pokazala koliko joj je stalo do normalnog i korektnog funkcionisanja koalicije u kojoj učestvujemo i potrošili smo puno energije da program naše koalicije bude usklađen sa ideološkim ciljevima Lige. I to je počelo da dobija rezultate. Doneta je Deklaracija o neophodnosti promene ustavno-pravnog položaja Vojvodine, Deklaracija o obeštećenju Vojvodine vezano za NIS, inteziviran je proces donošenja Zakona o finansiranju Vojvodine, a razgovara se i o vojvođanskoj policiji, vojvođanskoj statistici i nekim drugim temama koje je LSV postavila u prvi plan. Mi mislimo da Pokrajinska vlada sada bolje funkcioniše.

 

A što se tiče republičke administracije, sve što imamo da kažemo o njenom radu mi kažemo vrlo jasno u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I podsetiću vas da je po poslednjoj statistici poslanička grupa LSV najmanje glasova dala za vladine predloge od svih poslaničkih grupa. Mi podržavamo sprovođenje Briselskog sporazuma, evropske integracije i pomirenje u regionu, ali podsetiću vas da je to program LSV za koji se mi zalažemo već 25 godina. I, bilo bi potpuno neprimereno da samo zato što smo opoziciona poslanička grupa budemo protiv onoga što Vlada Srbije radi u sprovođenju našeg programa. S druge strane, mi smo primetili da Vojvodine nije bilo u ekspozeu premijera, pitali da li Vojvodini može da se duguje milijardu evra i uopšte argumentovano kritikovali kada je na redu bilo donošenje budžeta, programa Vlade, Beograda na vodi i brojnih drugih tema koje ne možemo da podržimo.

 

* Premijer Vučić je najavio da će u maju početi razgovori o zakonu o finansiranju APV. Koliko je realno da se „vojvođanski paket” – jer nema finansiranja bez jasnih nadležnosti – usvoji do kraja godine kako bi budžetska 2016. počela po novom modelu?

– Od Miloševićevog puča 1988. godine do danas ni od jedne vlasti, ni od DOS-a, ni od Koštuničine vlade, ni od Tadićeve, a sada ni od Dačićeve i Vučićeve vlade, nismo dobili jasan odgovor na pitanje da li Vojvodina treba da bude autonomna i koji nivo autonomije treba da ima. Kada se dogovorimo oko tog ključnog pitanja, onda možemo da idemo dalje. Ohrabruje nas najava premijera da će u maju biti razgovora o donošenju zakona o finansiranju Vojvodine. Ali, dok se jasno i precizno ne dogovorimo kakva je vojvođanska autonomija, koje nadležnosti ona treba da ima, i to u novom Ustavu Republike Srbije - a mi u LSV zalažemo se za zakonodavnu, izvršnu, sudsku vlast, izvorne prihode imovinu garantovane Ustavom - mislim da će i zakoni o finansiranju i zakoni o nadležnostima koje će eventualno donositi Skupština Srbije, biti privremeni. Jer, suština problema je u tome što svaka sledeća skupštinska većina može da promeni jedan i drugi zakon, što znači da je pitanje vojvođanske autonomije stalno otvoreno dok tako ne postane problem. A ako Vojvodina postane problem onda to nije dobro ni za Vojvodinu, ni za Srbiju.

 

Još će i glave leteti

* Svedoci smo sukoba u Inđiji, prethodno je bilo sličnih tenzija u Mionici i još nekim sredinama. Preti li nam opasnost da na kraju neko i glavu izgubi zbog politike?

– Na žalost, ta vaša konstatacija je vrlo realna. Od Miloševićevog perioda pa do danas imamo situacije u kojima su se potkupljivali i kidnapovali odbornici. Podsetiću da je 2000. kidnapovan odbornik LSV u Zrenjaninu Jan Svetlik i da je kao posledica tog kidnapovanja bila promenjena skupštinska većina i vlast u Gradu Zrenjaninu. Nalogodavci i izvršioci njegovog kidnapovanja nikada za to nisu odgovarali. Posle 2000. godine, takođe je bilo takvih slučajeva. Setite se kako je nastala prva poslanička grupa G17 plus u Skupštini Srbije, kako je nastala Karićeva stranka itd. Setite se i nasilnih promena vlasti u Kovinu, Odžacima i Vrbasu za vreme vladavine DS? Ili šta se sve dešavalo u proteklih nekoliko godina u Zrenjaninu, Kikindi, Beočinu i drugim vojvođanskim mestima. Zbog toga je LSV prošle godine predložila svim strankama da se svi odreknu mandata koji su dobili od prebega i da se ti mandati vrate onim listama za koje su građani glasali, kako bi se na taj način zaustavio ovaj tip političke berze. Na našu žalost i iznenađenje, završilo se bez jasne podrške, samo na deklarativnim izjavama.

(BILSV, 19. 04. 2015)