NOVI SAD - Očito je da u našem javnom prostoru proruska orijentacija ima u poslednje vreme vrlo izražene pojavne oblike, ocenjuje u razgovoru za Danas Milivoj Bešlin, istoričar i podsekretar Pokrajinskog sekretara za nauku.

Tvrdite da je ruska propaganda u Srbiji u velikoj ekspanziji. Imajući u vidu uvreženo mišljenje da premijer Srbije ima ogroman uticaj na medije, a s druge strane, njegovu navodnu proevropsku politiku, koja iritira zvaničnu Rusiju, kako komentarišete taj fenomen, koji u takvoj postavci izgleda paradoksalno?

- Retki su mediji poput vašeg ili nekolicine nedeljnika i portala koji nemaju tu tendenciju, već prevashodno štite javni interes Srbije. Ovde se u jednom znatnom delu medija poistovetio interes Rusije i njene autokratske vlasti sa našim javnim interesom. To je opasna zamena teze. Ne slažem se sa vama, prorusku orijentaciju imaju brojni provladini, ali i svi opozicioni, desničarski mediji.

Rusija je u srpskoj javnosti prikazana kao alternativa globalističkim tendencijama SAD i EU. Da li i šta se tu, međutim, prećutkuje?

- Prećutkuje se da Srbija ima veći izvoz na Kosovo nego u Rusiju. Prećutkuje se da u bilansima o iznosu stranih donacija nigde nema Rusije. Dakle, ovde hoće zapadne pare, a podrška se daje Rusiji. To je licemerno. S druge strane, i ultradesni i ultralevi su zagledani u Rusiju kao alternativu. Prvi zabrinuti za "identitet" u svom neznanju previđaju da se u EU niko nije pretopio ili denacionalizovao; u Rusiji su čitavi narodi asimilovani, rusifikovani, zabranjivano im je pravo na jezik... Dok levičari previđaju u svom antikapitalizmu, da na Zapadu ipak postoje mehanizmi za izvesna ograničavanja eksploatacije, iako nedovoljna, dok je u Rusiji ona neograničena. Neznanje, neobaveštenost i ideologizovanost od Rusije prave alternativu.

Na primeru Crne Gore vidimo mogućnost izazivanja ozbiljnijih poremećaja u društvu nastalih zbog poziva toj zemlji da postane članica NATO. Šta nam to govori o mogućim scenarijima koji bi se odvili u Srbiji usled sličnih okolnosti?

- U demokratskom društvu sa izgrađenom pravnom državom, vladavinom prava, stabilnim i efikasnim institucijama takvi scenariji nisu mogući. Pravni poredak, procedure i institucije postoje da bi kanalisali protivrečnosti u društvu. A svako društvo je puno protivrečnosti. Bez svega toga ljudi bi kontradikcije rešavali toljagama ili oružanim sukobima. Od toga koliko demokratsko i uređeno društvo gradimo zavisi da li ćemo usled spoljnopolitičke ili neke druge kontroverze skliznuti u nestabilnost. Isto važi i za Crnu Goru. Većinska Crna Gora je, siguran sam, za pristupanje NATO, ali institucije i pravni poredak bi morali da kanališu nezadovoljstvo onih građana koji imaju pravo da mirnim sredstvima iskazuju svoje neslaganje sa činom koji, duboko verujem, doprinosi stabilizaciji evropskog jugoistoka.

Kako biste ocenili Vučićev odnos prema Rusiji, da li je on u prilici, odnosno da li uopšte ima nameru da zaustavi taj uticaj koji je usmeren, kako tvrdite, protiv evropskih integracija?

- Ruski zvaničnici nominalno se drže stava da se ne protive evropskim integracijama Srbije, već samo približavanju NATO. Ipak, reč je o usko povezanim procesima. Dihotomija Zapad - Rusija nije veštački izazvana niti se tiče samo geopolitičkih interesa. Reč je o različitim poimanjima pravne države, pluralnosti društva, institucija, individualizma, ljudskih prava, medijskih sloboda, kritičke misli. Radi se o tipu društva koje želite da gradite. To je težnja da se u Srbiji presadi jedan tip autokratije i prevlasti države nad društvom i pojedincem. S druge strane, sama Rusija već dva veka pokazuje interes za Balkan jer je ovaj prostor bio pogodan da se na njemu, bez rizika po sebe, dokazuje kao velika, a ne samo regionalna sila. Dakle, nijedan političar u Srbiji ne može da deluje izvan pomenutih konteksta, pa ni aktuelni premijer. To su okviri. Unutar njih, on vuče u ovom segmentu racionalne spoljnopolitičke poteze.

Predsednik Srbije najotvorenije izražava stavove koji nedvosmisleno ukazuju na to da, ukoliko bi Srbija trebalo da se opredeli ili ispuni neki zahtev Ruske Federacije koji bi suštinski stajao protiv EU, da bi tome trebalo izaći u susret. Da li bi u tom smislu mogao da nastane neki ozbiljniji sukob između Vučića i Nikolića, odnosno da li on već postoji?

- Laviranje između ove dve spoljnopolitičke orijentacije nije dobro. Time se gubi poverenje obe strane. Ovde je izgrađen mit o tome da je druga Jugoslavija veoma profitirala iz te pozicije, pa se često priziva slična politika. A ne zna se da Jugoslavija nije imala veliki benefit od toga. Šezdesetih godina 20. veka Jugoslavija zapada u velike ekonomske teškoće jer se oba tržišta i SEV i EEZ zatvaraju u svoje okvire, nesvrstani su daleko, oni imaju politički i simbolički značaj, ali minoran ekonomski. Ključni spoljnotrgovinski partneri su i tada, kao i danas nepromenjeni - Italija i Nemačka. Dakle, Zapad. A vi zbog nemogućnosti da se odlučite gubite investicije. Tako je i danas, investicije su male, jer nema poverenja, Srbija nikako da se opredeli. Vlada vodi spoljnu politiku i nije dobro da se stvara utisak kako predsednik često oponira svojim spoljnopolitičkim potezima Vladi. Tako kao država delujemo neuverljivo. Pokušaj sedenja na dve stolice najčešće se završava tako što propadnete između te dve stolice.

(BILSV, 14.12.2015)