BEOGRAD – Lider Lige socijademokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je sinoć, gostujući u emisiji „Pravac“ na Pink3 televiziji, da on ne iznosi teorije i ne insinuira ništa u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića, već „slaže“ činjenice. Prema njegovim rečima, mnogo je stvari iza kojih stoji administracija Ruske federacije koje se mogu povezati međusobno.

- Nisam iznosio nikakve teorije. Rekao sam da je strašno što se nasilna smrt jednog čoveka, očito politički inicirana, upotrebljava u dnevno političke svrhe. Drugo, da se ubistvo Olivera Ivanovića doživljava kao nešto oko čega ćemo se sada prepucavati – istakao je Čanak.

Ali, prema njegovim rečima, mora se razmišljati ko ima ili u čiju korist ide to ubistvo. Jer, kako kaže, kada se dođe do tog odgovora, onda će se možda doći i do nalogodavaca.

- Iskreno sumnjam da će istraga koja se vodi pokazati neke velike rezultate. Doći će se najdalje do možda izvršioca, ali dalje od toga, u smislu nalogodavaca ili onih koji stoje iza toga u političkom smislu, iskreno sumnjam – smatra Čanak.

On je podsetio da etiketiranje neistomišljenika na najgrublji moguć način, a što je postao manir još iz vremena režima Slobodana Miloševića, nije samo ružno, već i vrlo opasno u lako zapaljivoj situaciji.

Propaganda

Čanak je rekao i da ruska administracija ulaže veliki novac u ličnu promociju, posebno u državama koje nisu članice Evropske unije ili NATO.

- U Srbiji je u 2017. otvoreno 70 ruskih kulturnih centara. Meni bi bilo drago da se jedna takva velika i moćna kultura ukoreni u Srbiji na jedan pravi način, kao i sve druge velike kulture koje nas okružuju, ali tu postoji jedan mali problem. Očito je da to nije pitanje kulturnog organizovanja, nego je pitanje organizovanja i pravljenja infrastrukture. Kome je išlo u korist? Ko me je išlo u korist prekid razgovora u Briselu, pa administraciji ruske federacije – ocenio je Čanak.

On je upitao zašto se baš u Srbiji otvorio toliki broj tih centara i zašto baš u ovom trenutku. Kako kaže, da li je moguće da Rusija ima para na bacanje.

- Oni nemaju svojih problema? Da li ste čuli da se neko iselio iz Srbije i otišao da radi u Rusiju? Išli su da rade kao vojnici prilikom pucnjave na Krimu, da li ste čuli da u Rusiji postoji potrebe za radnom snagom odavde ili ste čuli da smo došli u situaciju da poklonimo NIS? Jer ta kompanija nije privatizovana, već je poklonjena, a 400 miliona evra, koliko su dali za njega, samo je vrednost nafte koja se za jednu godinu izvuče iz Vojvodine, jer koliko znamo nafte ima samo u Vojvodini – kazao je Čanak.

Na komentar da su to uradili koalicioni partneri LSV, Čanak je podsetio da je lično predvodio demonstracije protiv takvog aranžmana, kao i da je LSV glasala protiv energetskog sporazuma, koji je kako kaže, energetska omča oko vrata Srbije koja će je zadaviti.

- Posle toga se desilo da je NIS postao suštinski za ovaj tip širenja ruskog političkog uticaja. Ko je sačekao Aleksandra Vučića kada se vratio iz posete Kosovu, pa ambasador ruske federacije – Čepurin. A kao poruku možemo čitati da je ruska federacija zaiteresovana da se pronađu ubice Olivera Ivanovića, kao i da treba da se uspostavi mir na Kosovu. A zašto je ruska federacija zainteresovana, pa zbog toga da bi se pitanje Kosova vratilo pred Savet bezbednosti UN gde Rusija ima glas – glas veta, a ne da se ono rešava u Briselu gde EU ima glavnu ili dominantnu ulogu, kao što je to sada slučaj – istakao je Čanak.

Pomoć EU i robni krediti Rusije

Čanak, koji je i predsednik Odbora za evrointegracije Narodne skupštine Republike Srbije, kaže da je u proteklih 10 godina ovu zemlju je EU pomogla sa 4,3 milijarde evra.

- Najveći donator Srbiji je Nemačka, pa Švedska, italija... ali Rusije tu nigde nema. Rusija nije jednu rublju dala u pomoći, nego je davala u robnim kreditima. Što znači da vam daju svoju robu, koju oni odluče i po ceni koju oni odluče, a vi to treba da vratite u parama. To nije nikakva pomoć. I treba znati da je opredeljenje većine građana ove zemlje je za pridruživanje EU – ukazao je Čanak objašnjavajući da toj tezi u prilog ide činjenica da predstavnici partija koje participiraju na vlasti i u republičkom parlamentu to potvrđuju.

- U prošlom sazivu ste imali jednog poslanika Skupštine Srbije koji je bio protiv, u ovom u najviše 20, što ne predstavlja ni 10 odsto saziva. Parlament predstavlja volju građana, a saziv se opredelio za EU. U proteklih pet godina otvoreno je 12 od 35 poglavlja, mi imamo šansu da u narednih nekoliko godina priđemo EU i da kao zemlja kandidat crpimo sredstva iz fondova EU sa kojima ćemo se razvijati i da umesto da nam deca idu u Evropu, Evropu dovedemo ovamo – kaže Čanak.

Problem granica

On je objasnio i da je EU pooštrila mere za pridruživanje nakon grešaka koje su se desile sa ulaskom Rumunije i Bugarske. Kako je rekao, EU nema mehanizme kojima bi ispravljao „grbavo rođeno“ te se zato sada vodi računa da se isti propusti ne ponove, kao i da pre pridruživanja Srbija mora da reši nesporazume koje ima sa susedima. Tome u prilog naveo je da postoji problem u vidu nerazjašnjene granice sa Republikom Hrvatskom.

- Nas neće primiti dok ne rešimo pitanje granica. Oni ne žele nesporazume koje mi imamo sa Hrvatskom. A o tome se vrlo malo zna. Granica nije na Dunavu, već je granica staro korito Dunava. Kada je pravljena granica, Dunav je meandrirao, a u međuvremenu je promenio svoje korito i produžio, što bi se reklo, sekući te meandre. I sada postoje poluostrvca sa obe strane, i u Srbije i u Hrvatskoj, i tako praktično imate delove teritorije susedne države. Isto važi i za pitanje Kosova. Ono mora da se razjasni, to ne znači priznanje, to znači pravno obavezujući obostrani odnos – objasnio je Čanak.

Razlozi za destabilizaciju

Kako je rekao, sve navedeno su pokušaji destabilizacije Balkana, podsećajući i na pokušaj državnog udara u Crnoj Gori.

- Taj državni udar trebalo je da se završi ubistvom Mila Đukanovića i preuzimanjem vlasti. Međutim, ekipa koja je to trebalo da uradi to nije uradila dovoljno profesionalno. Što ne znači da treba nipodaštavati nameru. Zašto Crna Gora, pa zato, jer njenim ulaskom u NATO, što se desilo nekoliko dana kasnije, ta država je postala poslednja koja je mogla da bude ruska ispostava na Jadranskom moru – ocenio je Čanak dodajući da su „sada ostale samo Srbija i Republika Srpska.

- Zar nije indikativno da se stvara i tkz. humanitarna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Srbska čast“ u Banja Luci, gde su se humanitarci slikali u vojnim uniformama sa beretkama i koji su prošli trening, koji nije za humanitarni rad već za direktne oružane sukobe, i to u humanitarnom centru u Nišu. Ako ćemo da žmurimo i da se pravimo glupi pred tim, mi možemo, ali cena će biti velika – istakao je Čanak.

Žetoni za međunarodnu političku igru

On je ponovi i da ne insinuira, već iznsim činjenice i povlači istorijske paralele.

- Ako se nastavi ovim putem meni se čini da će Srbija i Republika Srpska biti samo žetoni u međunarodnoj igri, ti meni ja tebi, pa nećemo imati moleban za Kosovo, već Kosovo za Krim. Jer administraciju ruske federacije uopšte neinteresuje ovaj deo sveta, već njihove granice. Pa oni mogu da istrguju i istrgovaće. Na isti takav način se trgovalo i u toku, ali i posle Drugog svetskog rata – istakao je Čanak.

Lider LSV je istakao i da Srbiji, u kojoj su jedino Beograd i donekle Novi Sad razvijeni, Rusija ne pomaže da ekonomski ojača, ali traži diplomatski status za, navodno, humanitarni centar u Nišu. On je upitao i koja humanitarna organizacija ima takav status, pa čak ni najstarija – Crveni krst nigde u svetu ne uživa tu povlasticu.

-  Zašto je bitan da ruski centar u Nišu dobije diplomatski status, pa zato što bi timeRusija dobila deo teritorije Srbijekoja ne bi imala suverenu vlast. Pa ako možete da posedujete pušku u diplomatskom predstavništvu možete da posedujete i nešto drugo – rekao je Čanak.

Kako je rekao, stalno se pravi privid kako „braći Rusima nešto ne damo, a ovima kojima su nas bombardovali damo“, a sve to materijalno nije istina.

- Netoleranstnost i nerazumevanje zapada za strateške interese ruske federacije na koje su upozoravani i ta bahatost, jer je pao komunizam pa možemo šta hoćemo, je dovelo do toga da se podigne jedan reflekst u Rusiji koji vodi ovome što sada gledamo. Ono što je moja briga je to kako da ovaj put izbegnemo da budemo moneta za potkusurivanje – ističe Čanak.

Poseta Kosovu

Na pitanje kako ocenjuje posetu predsednika Srbije Kosovu, Čanak je kazao da razume zašto je Aleksandar Vučić otišao tamo i razgovarao sa građanima, kao i da razume i zašto je po prvi put rekao, ono što svi znamo, da Srbija  kao država nema ingerencije na Kosovu.

- Kao ni nad njegovim severnim delom, te tako ne može biti saodgovorna, a kamoli odgovorna za ono što se tamo događa. Ono što je meni veće pitanje je ko je odgovoran, ne može biti da niko nije. Organizovanje profesionalnog ubistva sa šest metaka, a da nijedan ne promaši, da se posle toga ukradeno vozilo zapali kako bi se uništili svi tragovi, a sve se dešava na, kamerama obezbeđenom, prostoru, jasno govori da je to vrhunski profesionalno urađeno – ocenio je Čanak.

Na pitanje šta misli on unutrašnjem dijalogu na temu Kosova, Čanak je rekao da je bio zaprepašćen kada je video da taj dijalog traje.

- Na istim učestvuju pravnici, fakultetski radnici, Matica srpska ... a niko od njih ne ide na izbore. A to je poitičko pitanje koje moraju rešavati političke stranke. Kosovo i Metohija nije pitanje jedne stranke, već svih političkih partija, odnosno građana ove zemlje, jer je ono važno zbog evrointegracija, pa samim tim i ukupnog razvoja države – ukazao je Čanak.

On je ocenio i da je neophodno otvoriti pitanja operativnih koraka među kojima su problemi u vezi sa dokumentima, granicama i sl. Ali je bolje i 10 godina razgovarati, nego 10 minuta ratovati. Čanak podseća da problem KiM nije od juče i nastao je usled činjenice da se zaboravilo da u Srbiji žive ljudi različitih nacionalnosti i vera.

- Onog trenutka kada se dozvolilo da školstvo ne bude državno uređeno i kada su gurnuli čitavu jednu etničku populaciju izvan sistema, bilo je jasno da će kad tad tražiti svoju državu. I došli smo do toga da predsednik Srbije mora da traži dozvolu da bi otišao na Kosovo -  zaključio je Čanak i ponovio da dogod se ne napravi jasan prekid sa

Prošlošću, koja „nas je“ i dovela dovde, dotle se Srbija smiriti neće.

(BILSV, 24.01.2018)