SUBOTICA - Predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju Skupštine AP Vojvodine i članica Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine mr Maja Sedlarević dala je intervju nedeljniku “Hrvatska riječ”, koji u nastavku prenosimo u celini:

Uloga žena u procesu demokratizacije našeg društva ne samo da trenutno nije na odgovarajući način tretirana, nego će ona tek biti predmet objektivne analize budućih generacija. Ovo se posebno odnosi na situacije kada je izbor jednostavan: pokazati hrabrost ili se uplašiti. A takvih situacija, od ratova devedesetih, preko antirežimskih protesta ili zaštite komšija druge nacionalnosti ili vere u poslednjih je četvrt veka na ovim prostorima bilo i previše za prosečan život običnog građanina. Od Žena u crnom, preko Jukoma, Helsinškog odbora za ljudska prava i Inicijative mladih za ljudska prava, pa do Maje Sedlarević veliki je broj žena koje svakodnevno daju ogroman doprinos u borbi za ljudska prava i ravnopravnost građana. Jedan od posljednjih primera svakako je bila i nedavna tribina u Beogradu pod nazivom "Otpor ekstremizmu" na kom je učestvovala i predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju, te zamenica šefa poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Vojvodine Maja Sedlarević. U njenoj biografiji navodi se kako se aktivno uključila u Studentski protest 1996-97. da bi se, kao dvadesetogodišnjakinja, 1997. učlanila u LSV. Diploma profesorke srpskog jezika i književnosti, te završetak postdiplomskih studija Univerziteta u Novom Sadu, na odseku za rodne studije, usko su povezani s njenim političkim angažmanom, kako ranije u okviru Foruma žena Lige socijaldemokrata Vojvodine tako i kasnije kada je god reč o rodnoj ravnopravnosti. Ipak, razgovor s Majom Sedlarević, započeli smo temom koja joj je, po mestu rođenja (Sremska Mitrovica) i po političkom opredjeljenju, veoma bliska.

Najveći deo medija slavi "pobedu" Šešelja nad Haškim tribunalom, zanemarujući pri tom teške optužbe zbog kojih je tamo otišao. Smatrate li da oni (takvi mediji) zapravo samo verno odslikavaju raspoloženje najvećeg dela javnosti spram pitanja sopstvene odgovornosti za učinjene zločine u ime države i nacije?

- Činjenica je da se većina medija pre dolaska Šešelja u Beograd drastično više bavila njegovim boravkom tamo i trenutnim zdravstvenim stanjem, ali je takođe činjenica i da apsolutno ne smeju biti zaboravljeni i zanemareni razlozi zbog kojih je on otišao i zbog kojih treba biti osuđen pred Haškim tribunalom. Ipak, podrška veoma malog broja ljudi koja se pokazala i pri dočeku i na mitingu koji je SRS organizovala, pokazuje da Šešeljeve ideje nemaju ni jako, niti ozbiljno uporište medu građanima Srbije. Zemlja iz koje je Šešelj otišao, nije ista zemlja u koju se vratio. On toga očigledno nije svestan.

 

S druge strane, imamo ignorantsku reakciju vladajućih struktura i negativnu propagandnu retoriku "javnog servisa" spram Šešeljevog povratka. Podseća li Vas (i) to na devedesete?

- Šešeljeva retorika je apsolutno nedopustiva i samo nas podseća zašto je i poslat u Hag. Ja to nikad nisam ni zaboravila. Jako se dobro sećam kako su moje komšije bile primorane menjati kuće i iseljavati se u Hrvatsku i jako se dobro sećam kako su ligašice i ligaši čuvali komšije u Hrtkovcima i Sremskoj Mitrovici. S druge strane, očekujem da nadležni preispitaju njegove izjave date po dolasku u Beograd i da za njih bude odgovarajuće sankcionisan. Što se odnosa vladajućih struktura tiče, one su apsolutno očekivane. Ljudi koji su ispratili Šešelja, sada ga izbegavaju sve ne bi li se zaboravila njihova uloga u mračnim devedesetima.

Kako u svetlu nedavnih ponovljenih napada na objekte čiji su vlasnici Albanci i džamije u Vojvodini gledate na ovo društvo: je li bliže ultraradikalnoj ili umerenonacionalističkoj opciji; ili je to, zapravo, isto?

- To što se desilo našim sugrađanima je užasno i nedopustivo. Ravnopravnost i sigurnost građana ne smeu nikada biti ugroženi. Dobra je reakcija policije, a iskreno se nadam da neće izostati ni efikasna reakcija pravosudnih organa i da će svi oni koji su napali objekte naših sugrađana, biti najstrože sankcionisani. Da će to biti lekcija za sve. Ja bih najviše volela da zemlju u kojoj živim, vidim i doživljavam kao građansko društvo. Za to se i borim.

Čini li Vam se realnim ostvarenje Šešeljeve najave vanrednih izbora naredne godine?

- Ne.

 

Vidite li, u tom kontekstu, i prevremene izbore u Vojvodini?

- Ne.

 

Kako biste ocenili ulogu Saveza vojvođanskih Mađara u celoj ovoj priči: savezništvo s naprednjacima na republičkoj i lokalnim nivoima, te kakvo-takvo u vladajućoj koaliciji u Skupštini Vojvodine?

- Savez vojvođanskih Mađara se mora odrediti na kojoj strani će biti. Krajnje je nedopustivo ponašanje Istvana Pastora, predsednika SVM-a, ali i Skupštine AP Vojvodine, u poslednje vreme. On pokazuje, s jedne strane, nepoštovanje prema vojvođanskom parlamentu i svima nama koji smo ga izabrali za predsednika, a s druge strane, pokazuje da mu je svejedno s kim je u vlasti. Ja to ne razumem. Svedoci smo činjenice da je na posleđnjih nekoliko skupštinskih zasedanja Pastorov SVM odbio glasati za nekoliko inicijativa koje su suštinski važne za Vojvodinu. To će morati objasniti svojim dugogodišnjim koalicionim partnerima, ali mnogo više - svojim biračima.

 

Kako biste opisali ponašanje Lige socijaldemokrata nakon raskola u Demokratskoj stranci: je li vam bliži Tadić ili Pajtić; ili je i to, zapravo, pitanje budućnosti?

- Nama je bitan i važan samo program Lige socijaldemokrata Vojvodine. Svako ko želi razgovarati o njemu, s naglaskom na promeni Ustava Republike Srbije i preciziranju položaja AP Vojvodine, biće naš sagovornik.

 

Koliko je danas realna programska ideja stranke čija ste članica o Vojvodini Republici, uključujući i njen Ustav?

- Liga će uskoro napuniti i 25 godina postojanja i rada. I, ne postoji nijedno slovo u našim programskim dokumentima ili političkim principima iza kojih i danas ne možemo stati. Retke su stranke i pojedinci koji se time mogu pohvaliti. Program Vojvodina Republika je programski dokument LSV-a još iz 1999. godine. Najveći problem onih koji ga pominju je što na žalost nisu otišli dalje od naslova. Jer, da jesu i da je taj program primenjen, Srbija bi danas izgledala potpuno drugačije. Ovaj dokument je lako dostupan, na sajtu je naše stranke i svako ko želi, može ga pročitati.

 

S obzirom na to da ste predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu suradnju, koliko se o položaju Vojvodine i njenom budućem položaju govori u tim krugovima?

- Od momenta kada je ušla u porodicu europskih regija, Vojvodina jeste i biće tema Europe. Vojvodina je jedan od ključnih aktera u procesu europskih integracija Republike Srbije. Zbog svog geografskog, istorijskog i ekonomskog položaja, ali i evropskih vrednosti koje promovšemo kao Evropa u malom. Podsetiću Vas da je u Vojvodini šest jezika u službenoj upotrebi, recimo hrvatski je "najmlađi", u službenoj upotrebi je od 2002. godine, Odlukom Skupštine AP Vojvodine kojom je tada predsedavao Nenad Čanak. S druge strane, neprecizno su definisane nadležnosti AP Vojvodine u Ustavu Republike Srbije i to će biti jedna od stvari zbog kojih će Ustav morati biti menjan na putu ka Evropskoj uniji. Izveštaj Evropske komisije svake godine dokazuje s kolikom pažnjom prate odnos centralnih vlasti prema autonomiji Vojvodine.

 

Kako gledate na konstantnu slabost opozicije da se ujedini, pogotovo na one stranke koje su idejno i programski vrlo slične? Pre svega tu mislim na Liberalno-demokratsku partiju i Vojvođanski pokret.

- Mi smo prije izbora, uputili poziv svim građanskim strankama da sednemo za isti sto, da se napravi građanski blok kao alternativa SNS-u. Žao mi je što se tada LDP nije odazvao, jer bi situacija danas u Skupštini Srbije bila značajno drugačija.

(BILSV, 01. 12. 2014)