NOVI SAD – Generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš istakao je da razlika između tri odsto, koliko NIS u Srbiji plaća naknadu na ime rudne rente, i zakonski propisanih sedam procenata za period od deset godina (od 2013. do 2023) iznosi 360 miliona dolara. On je u svom reagovanju na tekst koji je objavljen 6. maja u listu Danas, a koji je danas objavio ovaj beogradski list, istakao da LSV traži način za reviziju Međudržavnog sporazuma i da će to pitanje pokrenuti pred nadležnim organima i poslanicima.

- Mislim da Republika Srbija nema novca niti resursa na poklanjanje. Ne boli pljačka i otimanje manje ako pljačka i otima ruska kompanija. Republika Srbija mora da štiti sebe, svoje građane i budućnost svoje dece. Ne kažem da će biti lako, ali revizija ugovora i povećanje rudne rente neće biti mogući ili će izgubiti svaku svrhu ako se sa time ne krene što pre – naveo je Kostreš.

Tekst objavljen u listu Danas prenosimo u celosti.

Poštovana redakcijo Danasa, 

U rubrici „Pitanje & odgovor“, u subotu 6. maja, objavili ste komentare Vojislava Vuletića, Branka Pavlovića i Mahmuta Bušatlije na moju izjavu da „Rusi nemilosrdno eksploatišu rezerve nafte i gasa u Srbiji“, datu dan ranije, kada sam ukazao da se naši energenti vade po nezamislivo niskoj rudnoj renti. U vezi sa tim, zamolio bih da, zarad vaših čitalaca, objavite moj odgovor, ako nikako drugačije, onda makar u vidu reagovanja, u komentarima. 

Najpre, gospodin Vuletić poredi prodaju NIS-a sa kupovinom na pijaci, uz konstataciju da se ne može pregovarati o nečemu što je kupljeno po određenoj ceni, a da je rudna renta definisana međudržavnim sporazumom. On bi, siguran sam, morao znati da iznos od 3% rudne rente nije definisan ni međudržavnim sporazumom ni Ugovorom o prodaji NIS-a, već je to slobodno tumačenje ruske strane. Isto tako, kao čovek koji se profesionalno bavi prirodnim gasom, treba da zna da su tržišta energije, a pogotovo prirodnog gasa, mnogo ozbiljnija od trgovine na pijaci. Ja ne bih poredio prodaju NIS-a sa sve bušotinama nafte i gasa sa prodajom na pijaci, naročito sada, u svetlu najave obustave isporuke gasa preko Ukrajine. Na pijaci se ispod cene kupuje roba koja je kvarljiva i čija je vrednost manja, što ovde nije bio slučaj. Oni su dobili NIS procenjen na 2,2 milijarde evra za 400 miliona evra, uz puna usta obećanja o Južnom toku i tvrdnjama da Kosovo neće biti nezavisno. Nijedno od ta dva nije ispunjeno. 

Sa druge strane, primetićete da sam najavio da tražimo način za reviziju Međudržavnog sporazuma i da ćemo to pitanje pokrenuti pred nadležnim organima i poslanicima, baš zato što mislimo da ima načina da se izmene odredbe koje idu na štetu Srbije. Zašto da ljudima u Vojvodini pucaju kuće i zašto da se izvlači nešto što treba da bude zaloga za budućnost naše dece za bednu nadoknadu? Da li bi našoj zemlji to neko dopustio? Zašto bismo se pomirili sa time da rudna renta bude tri umesto deset odsto koliko je u okruženju, ili 22 odsto koliko je u Rusiji? Ako je država u stanju da štedi i na penzionerima i na radnicima i na svemu na čemu može da štedi, ne razumem zašto ne bi učinila napor da zaustavi milionsku štetu koju joj nanosi trenutno poslovanje NIS-a.  

Gospodin Branko Pavlović tvrdi da eksploatacija nije nemilosrdna, već da se nafta i gas eksploatišu sa duplo više bušotina nego što je to rađeno u vreme dok je NIS bio u vlasništvu naše države, te da je pitanje niske rudne rente i lošeg ugovora trebalo postaviti onima koji su ga sklapali. Skrenuo bih pažnju na činjenicu da postoji nešto što se zove održivo korišćenje neobnovljivih izvora energije, u koje svakako spadaju nafta i gas, i da ih država sigurno ne bi vadila kao strana kompanija, takvim tempom i na načine o kojima se ovih dana dosta spekuliše. Sama dinamika proizvodnje naravno da zavisi od politike kompanije koja vrši eksploataciju, ali u ovakvim uslovima mora da postoji državna strategija u koju ta kompanija mora da se uklopi.

Kada je reč o postavljanju pitanja lošeg ugovora, podsetio bih samo na to da se LSV protivila pre Energetskog sporazuma, a da je protestovala i ukazivala da je ugovor loš svih ovih godina. Samo u 2008. smo organizovali pet protesta, 37 puta zahtevali da se Skupština Vojvodine izjasni o toj prodaji i obeštećenju Vojvodine sve dok se to na kraju nije dogodilo, a nastupe poslanika i poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije da ni ne brajam. Niti smo glasali za Energetski sporazum, niti smo ikada prestali da postavljamo pitanje lošeg ugovora. 

To je ujedno i odgovor na tvrdnju Mahmuta Bušatlije da takva pitanja nismo postavljali koalicionim partnerima. Naprotiv. Spreman sam da mu ponudim čitav dnevnik naših istupa i zahteva svih ovih godina koji to potvrđuju, što će ga, verujem, uveriti da ovo pitanje ne pokrećemo tek sada, niti to činimo iz političkih razloga. Ne bih se složio sa njime ni u oceni da je razlika između tri odsto i zakonski propisanih sedam (a ne šest kako on tvrdi) mala. Reč je o razlici koja prema nekim računicama tokom deset godina (od 2013. do 2023) iznosi 360 miliona dolara. Mislim da Republika Srbija nema novca niti resursa na poklanjanje. Ne boli pljačka i otimanje manje ako pljačka i otima ruska kompanija. Republika Srbija mora da štiti sebe, svoje građane i budućnost svoje dece. Ne kažem da će biti lako, ali revizija ugovora i povećanje rudne rente neće biti mogući ili će izgubiti svaku svrhu ako se sa time ne krene što pre.

Bojan Kostreš,

generalni sekretar 

Lige socijaldemokrata Vojvodine

 (BILSV, 09.05.2017)