NOVI SAD – Pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić u intervjuu za specijalno izdanje Sportskog žurnala "Vojvođanski sportski pregled" govori o aktivnostima i planovima sekretarijata za narednu godinu.



Kakav ste utisak stekli o stanju sporta u AP Vojvodini po stupanju na funkciju pokrajinske sekretarke za sport i omladinu pre nešto više od godinu dana?
- Iako Pokrajinski sekretarijat nije borilište već izvršni organ koji brine o sportu u našoj Vojvodini, prvi zadatak mi jeste bio svojevrsna borba za veći budžet Sekretarijata, kako bismo, s jedne strane, pojačali već postojeće našee konkurse, ali i radili na novim programima koji su se, uvidom u trenutno stanje, nametnuli kao prioritet. Pri tom, suočavanje sa činjenicom da veliki broj naših reprezentativnih klubova, naročito u loptaškim sportovima, već godinama ne može da "proveri" sebe i svoj kvalitet u evropskim ligama, jer naprosto ne mogu da plate ni učešće, zaista je poražavajuće ako znamo koliko svi, a naročito političari, vole da se "kite" njihovim medaljama, imenima i fotografijama, a kada, s druge strane, odlučuju o javnim budžetima za sport, onda je to najsporednija stvar na svetu. Moram tome da dodam i neslavnu činjenicu da je ulaganje u razvoj vrhunskog sporta u Vojvodini naročito oštećeno gušenjem Lutrije Vojvodine, iz čijih se prihoda od igara na sreću nekada mahom finansirao upravo vrhunski sport. Danas je situacija takva da svi eksterni prihodi namenjeni vrhunskom sportu, a obezbeđeni po Zakonu o igrama na sreću, idu isključivo republičkom Ministarstvu omladine i sporta, a nijedan deo u Vojvodinu, iako smo uvereni da se bar trećina prihoda od igara na sreću, a naročito sportskih kladionica, ubere na teritoriji AP Vojvodine. Ipak, stupivši na čelo Sekretarijata tačno na sredini prošle godine, nisam imala vremena da žalim za prosutim mlekom, već sam morala da se "naoružam" novim programima i idejama, kako bismo koliko-toliko bar počeli da vraćamo stvari na svoje mesto, pa ako se samo na nacionalnom nivou opredeljuju tolika sredstva za vrhunski sport, onda on treba o tome priroritetno i da brine, a mi ćemo naš fokus usmeriti na ono što zapravo život znači, zbog čega sport i rekreacija i fizičko vaspitanje uopšte i postoje, pa i na putu stvaranja vrhunskih rezultata. Zbog toga sam i sebi, kao i kolegama, zadala kao prioritet razvoj i unapređenje školskog sporta u AP Vojvodini, stipendiranje kadeta i juniora u novom olimpijskom ciklusu, unapređenje prvenstveno školske sportske infrastrukture, ali zarad đaka koji pohađaju te škole i kojima one treba da budu druga kuća, a ne zarad izdavanja komercijalnih klupskih termina zbog kojih se đaci isteruju iz sala, naročito oni koji ne mogu da plate članarinu.

Na samom početku mandata inicirali ste nekoliko novih programa/projekata. O kojim je programima reč?
- Ovu, 2013. Godinu, usmerili smo, najšire govoreći, na brigu o zdravlju mladih u oba sektora - sportskom i omladinskom. Tako smo, uz pomoć dve sektorske stručne radne grupe, godinu dana pripremali dva nova programa i strateška pravca - Strategiju razvoja školskog sporta u AP Vojvodini i pilot projekat "Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju" . Oba su jedinstvena ne samo u Vojvodini i ne samo u Srbiji, već i u širem regionu, pa smo stoga privukli pažnju i više susednih država i njihovih tela, koji nam se javljaju, sa željom da primene naše programe u svojim sredinama, prepoznajući da smo, kako su nam rekli, probleme "pogodili u glavu".
Naime, Strategija školskog sporta u AP Vojvodini usvojena je 5. decembra u Skupštini AP Vojvodine, i to od strane svih poslaničkih grupa, što je, priznaćete, više nego redak slučaj. Osnovni cilj joj je unapređenje i poboljšanje nastave fizičkog vaspitanja i vannastavnih aktivnosti, odnosno reafirmacija školskih sportskih sekcija pre svega, kao i sistema školskih sportskih takmičenja u osnovnim školama. Vežbanje ne sme da bude privilegija i socijalna kategorija, već pravo svakog deteta da zdravo odrasta, jer će sutra biti oslonac našeg društva.
Zato je, po nama, školski sport pitanje javnog zdravlja, stvaranja zdravog, radno sposobnog i mentalno stabilnog stanovništva, a ne olimpijske medalje. Naravno da se ova dva cilja međusobno ne isključuju, naprotiv, što je šira baza sa sistematskim i kontinuiranim radom sa školskom decom već od nižeg školskog uzrasta, rezultat će biti bolji za sve.
Kada je reč o omladinskom sektoru, nešto ranije, u septembru, postali smo ponosni inicijatori i nosioci jedinstvenog projekta "Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju", jedinstvenog ne samo u Vojvodini, već i u celoj Srbiji, u okviru kojeg 1.200 srednjoškolaca u 40 odeljenja deset vojvođanskih škola uči o svom reproduktivnom zdravlju, ali i o psihološkim i socijalnim aspektima njihovog odrastanja. Napominjem da smo jedini državni organ koji je našao način da se u okviru škola bavi ovom temom izuzetno važnom za našu omladinu, jer smo svedoci da je broj maloletničkih trudnoća, abortusa, među kojima često ima i onih nelegalnih, kao i broj polno prenosivih bolesti veoma porastao u poslednjih nekoliko godina. Polno prenosive bolesti su naročito tabu tema, a posledice mogu biti strašne, od dugogodišnjeg lečenja do neplodnosti, pa i fatalnih ishoda ako znamo da je HPV infekcija najčešći uzročnik raka grlića materice, za koji se vode brojne i paralelne kampanje, umesto da se fokusiramo na edukaciju i prevenciju od najranijih dana. Primetićete da se oba ova programa tiču zdravlja naše dece, pa nije ni čudo što smo ih u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu izdvojili kao prioritet u odnosu na tekuće poslove.
Izdvojila bih i dva nova konkursa, takođe jedinstvena - "Aktivni raspust", namenjen školama i njihovim kreativnim, naučnim i zdravim aktivnostima i tokom letnjeg raspusta, kao i konkurs za prevenciju nasilja i diskriminacije, koji je bio fokusiran na vršnjačko i internet nasilje među mladima do 18 godina. Važno je napomenuti da smo ove godine kroz naš godišnji konkurs opremili i sanirali preko trideset fiskulturnih sala u Vojvodini, a kroz realizaciju Akcionog plana politike za mlade podržali 67 projekata udruženja mladih.

Zašto ste se odlučili baš za izradu "Strategije razvoja školskog sporta u AP Vojvodini", a ne nekog drugog strateškog dokumenta koji se tiče sporta?
- S obzirom na to da problemi školskog sporta nisu počeli prošle godine, oni postoje odavno, ali posledice su postale u jednom trenutku mnogo velike, što pojedinac ne može sam da reši, nego se moraju rešavati sistemski. Tačnije, suočili smo se s tim da je komercijalizacija školskih fiskulturnih sala veća nego ikada, da je svako peto dete gojazno zbog toga što nema dovoljno fizičke aktivnosti, da se često iz javnih budžeta finansiraju paralelni programi raznih udruženja koji se već finansiraju kroz zakonom predviđene obaveze, da je sport za školsku decu postao pitanje ličnog statusa, a ne javnog zdravlja, ali i da je, s druge strane, sport, na žalost, postao socijalna kategorija i da, usled suviše lakog registrovanja klubova u APR-u, imamo invaziju klubova. Suočili smo se i sa tim da se u školski sport uključuju skoro uvek ista deca, koja već treniraju u nekom klubu, da se termini predviđeni za rad školskih sportskih sekcija često zloupotrebljavaju za potrebe baš tih klubova ili rekreativaca, a ona deca čije se zdravlje narušava zbog neaktivnosti ostaju izopštena iz sistema školskog sporta. Upravo zato smo rešili da pripremimo program i plan sistemskog rešavanja svih ovih problema, tačnije da sistem vratimo na svoje mesto. Stoga je ova naša Strategija značajna, pre svega ima za cilj da se poboljša stanje fizičkog vaspitanja u osnovnoškolskim ustanovama, jer za nas bavljenje fizičkom kulturom ne znači stvaranje vrhunskih sportista, već pravilan razvoj i dobro zdravlje naše dece. Namera nam je da, u saradnji sa školama, jedinicama lokalnih samouprava i strukovnim udruženjima, proširimo ponude školskih sekcija, otvorimo ih za što veći broj dece i povećamo ponudu sportskih grana. Nadam se da ćemo, kao i do sada, imati punu podršku resornog sekretarijata za obrazovanje i Pokrajinskog sekretarijata nadležnog za zdravlje i kada je pitanju primena Strategije.
Naravno, još jedan od bitnih razloga za ovu Strategiju jeste i naša namera da u maju 2014. godine vratimo među naše školarce SOŠOV, nekada prvu i najveću školsku sportsku olimpijadu, koja se približila neslavnom jubileju od 25 godina nepostojanja, odnosno od ukidanja. Želimo da ponovo imamo školske vojvođanske olimpijske takmičare i prvake, jer je školski sport i sama nastava fizičkog vaspitanja svoje korene imala upravo u Vojvodini, gde je ovaj predmet, zahvaljujući poznatom pedagogu Đorđu Natoševiću, bio uveden kao obavezan još sredinom šezdesetih godina 19. veka.

Da li ćete kroz primenu "Strategije razvoja školskog sporta u AP Vojvodini" rešiti i problem izdavanja školskih sala?
- Nakon izrade Predloga strategije imali smo javnu raspravu u svim većim gradovima Vojvodine, kadaje jedan od gorućih problema izostajanja školskih sekcija detektovana komercijalizacija fiskulturnih sala. Smatram da, bez obzira što se na ovaj način kompenzuju neki finansijski problemi, da sale koje su pravljene za školsku decu treba da zadovolje sve njihove potrebe i da ćemo primenom Strategije rešiti, po mom mišljenju, rak-ranu mnogih roditelja i profesora fizičkog vaspitanja, ovaj problem. Moram da naglasim da čitavo društvo treba da bude saglasno kada se rešavaju ove i slične stvari, kao i lekarski pregledi koje su o obavezi da obave deca uključena u školski sport (već na nivou same sekcije) po važećem Zakonu o sportu, kod specijaliste sportske medicine dva puta godišnje, uz novčanu naknadu koja dodatno opterećuje porodične budžete. Ukoliko smo se složili da su mladi budućnost našeg društva i da ćemo im obezbediti pristojne uslove za život onda se to, po mom mišljenju, odnosi na sve oblasti i sve nivoe države.

Čini se da ste se, kada ste postavljali prioritete vašeg rada, vodili problemom zdravlja mladih. Da li je tako i kada je "Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju" u pitanju?
- Sumirajući predloge projekata koji nam pristižu na godišnji konkurs u sektoru omladine, kao i predloga projekata koji su nam pristizali za realizaciju "Akcionog plana politike za mlade", primetili smo veliki broj projekata koji se tiču brige o reproduktivnom zdravlju mladih. Međutim, takođe smo primetili da se najveći broj tih projekata odnosio na teritoriju Novog Sada i oko Novog Sada, a meni je bilo bitno da ono što deca imaju priliku da čuju u Novom Sadu, čuju i u Alibunaru, Vršcu, Irigu... Svesni smo da je potreba za ovakvim projektom bila preko potrebna, jer smo videli podatke koji su veoma uznemiravajući kada je reč o broju maloletničkih trudnoća, na smo odlučili da ovaj problem probamo da rešimo sistematski, upravo uvođenjem "Zdravstvenog vaspitanja o reproduktivnom zdravlju" u deset vojvođanskih škola, pet stručnih i pet gimnazija, kako bi đaci drugih razreda imali priliku da tokom čitave školske godine uče, i to ne samo o kontracepciji, već i o tome štaje to zapravo ljubav, kada je u redu reći ne, kada je pravo vreme za zasnivanje porodice.

Da li naše društvo pruža dovoljno podrške mladim talentovanim ljudima, na primer sportistima, naučnicima, muzičarima?
- Naše društvo uglavnom pruža podršku kada ti mladi odrastu. Veoma je važno podršku, ovde ne mislim samo na materijalnu, pružiti u pravo vreme. Tako, na primer, u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu veoma vodimo računa da mladi naučnici, muzičari i likovni talenti budu nagrađeni kroz naš Fond za talente u pravo vreme, odnosno u najranijem dobu, ali i da pomažemo njihovim školama u obezbeđivanju i nabavci instrumenata, opremanju specijalizovanih kabineta, pomoći postdiplomcima i doktorantima koji se usavršavaju u inostranstvu... A otkako regionalni centri za talente ne funkcionišu kako treba, osim pančevačkog, veoma je važno na mlade talente obraćati pažnju kroz institucionalnu podršku.

Da li ste zadovoljni saradnjom sa kolegama iz Ministarstva omladine i sporta, ali i ljudima koji se bave sportom i mladima u lokalnim samoupravama na teritoriji AP Vojvodine?
- Moram priznati da je u mandatu prethodne ministarke Alise Marić bilo samo bočne komunikacije između pojedinih službenika Ministarstva i Sekretarijata, ali i to van svakog vida saradnje, već samo neke elementarne razmene informacija nužne po zakonu. Nakon izbora Vanje Udovičića za ministra, odnosi su se pomerili na bolje, naše kolege učestvuju, pa i koordiniraju radne grupe Ministarstva uoči izrade nove opšte strategije sporta u Republici Srbiji. Lično sam, iz zdravstvenih razloga, bila sprečena da se sretnem sa ministrom prilikom njegove posete Novom Sadu, ali čekamo njegov odgovor na poziv koji smo mu uputili da zajedno organizujemo radnu konferenciju o, između ostalog, primeni Zakona o sportu, sportskom inspekcijskom i stručnom nadzoru i, naravno, školskom sportu. Našu novousvojenu Strategiju razvoja školskog sporta poslala sam ministru odmah po usvajanju, verujući da će mnogi njeni delovi biti izuzetno korisni za opštu strategiju sporta koja je u pripremi.

Planovi za budućnost?
- Proteklih dana smo završili i prateći Akcioni plan za primenu Strategije razvoja školskog sporta, te nam predstoji još finalizacija njegovog planskog budžetiranja u narednih nekoliko dana, kako bismo u narednoj godini mogli da krenemo sa primenom. Predstoji nam mnogo rada po osnovu aktivnosti i ciljeva koje smo predvideli ovim Akcionim planom, ali sam sigurna da ćemo uz pomoć stručne radne grupe Sekretarijata i njenih mini timova, kao i u saradnji sa Savezom za školski sport Vojvodine, školama, jedinicama lokalne samouprave i strukovnim udruženjima opravdati potrebu i ciljeve Strategije školskog sporta.
Na tom putu nas odmah na početku godine očekuje i raspisivanje konkursa za izbor grada domaćina za organizaciju SOŠOV-a 2014. godine, kao i godišnjeg konkursa putem kojeg ćemo pomoći organizovanje manifestacija i jubileja, zatim sanaciju, adaptaciju i opremanje sportskih objekata, a naročito školskih, za koje smo ove godine izdvojili više sredstava.
Pomenula sam i nastavak našeg prošle godine uvedenog programa "Olimpijske nade za Rio", odnosno stipendiranje 50 najperspektivnijih mladih sportista iz Vojvodine, za koje smo već u fazi očekivanja prijava od strane njihovih pokrajinskih granskih saveza. Koristim priliku da ovim putem apelujem na saveze da blagovremeno prijave svoje kandidate, kako se ne bi opet desilo da deca propuste šansu da budu stipendirana samo zbog toga što ih njihovi nadležni savezi nisu prijavili iz nemara ili neaktivnosti.
U prvom kvartalu raspisaćemo i konkurse za program "Aktivni raspust" i za prevenciju nasilja i diskriminacije u školama (vršnjaškog i internet nasilja), a potom i za velike međunarodne sportske manifestacije koje se organizuju u Vojvodini.
Dodatni budžet smo još obezbedili i za proširenje programa "Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju", planirajući da ga sa deset vojvođanskih škola, u isto toliko gradova i opština naredne godine proširimo na sve, ili skoro sve gradove i opštine u Vojvodini. U pripremi je već i pojmovnik, odnosno rečnik o reproduktivnom zdravlju koji planiramo da bude odštampan već za predstojeće drugo polugodište tekuće škoske godine i đake koji sada pohađaju ove sadržaje.
U nadi da će biti prostora za sve koji se obrate za pomoć Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu, dozvolite mi da u svoje lično ime, kao i u ime kolega iz Sekretarijata bez kojih sve ovo ne bi bilo moguće, čestitam sportistima i prijateljima sporta, sportskim radnicima i svim vašim čitaocima srećne božićne i novogodišnje praznike.