BEOGRAD – Ideje i predloži o ukidanju Autonomne Pokrajine Vojvodina (APV) predstavljaju antiustavno delovanje koje pokazuje suštinsko nerazumevanje potreba građana Vojvodine i suštine Vojvodine, naglašava u intervjuu za "Svedok" Aleksandra Jerkov, šef poslaničkog kluba Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije.



Šta je sporno u budžetu Vojvodine kada je i Bojan Pajtić rekao da je zadovoljena ustavna garancija od 7 odsto republičkog budžeta?
– Sporna je sama činjenica da AP Vojvodina svake godine mora na ovakav način da se bori za svoja Ustavom garantovana prava. Ovogodišnji budžet Vojvodine usvojen je na Vladi tek pre neki dan i videćemo šta ga sve čini. Ne čine sva sredstva koja odlaze na teritoriju Vojvodine budžet Vojvodine, a Ustav je tu veoma jasan.

Zašto bi samo Vojvodina dobijala 7 odsto? Zašto to ne bi dobijali i drugi krajevi Srbije i da li biste to podržali?
– Zato što su AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija jedine dve pokrajine u Srbiji, i zato što Ustav propisuje da Vojvodina dobija 7 odsto. Podržaćemo svakoga ko se bude zauzimao da ista prava dobiju i ostali deovi Srbije. Uostalom, LSV je prva i izašla sa platformom koja je predviđala opštu regionalizaciju Srbije.

APV ima 27 odsto stanovištva, a učestvuje sa 26 odsto BDP-a, dok Beograd, prema kojem je usmerena glavna oštrica autonomaških kritika, ima 23 odsto stanovništva a učestvuje sa 40 odsto u BDP-a zemlje. Čini se da je teza "Vojvodina radi, Beograd se gradi" zapravo obrnuta?
– Sami ste rekli u čemu je srž problema. Stvar je u tome koliko se kome vraća. Ako 27 odsto stanovništva dobija 7 odsto budžeta, to je suštinski nepravedno. Uostalom, nije tačan podatak da Vojvodina učestvuje sa 26 odsto BDP-a, učestvuje sa mnogo više, a kada je u pitanju struktura tih 40 odsto sa kojima Beograd učestvuje u republičkom BDP-u, videće se da veliki deo toga čine firme čija su sedišta iz drugih delova Srbije, najpre iz Vojvodine, preneta u Beograd.

Sa koliko procenata Vojvodina učestvuje u BDP?
– To se menja od godine do godine jer Vojvodina dosta zavisi od poljoprivrede, pa kada je godina loša, onda je i učešće manje. Kada je godina bolja, onda Vojvodina učestvuje čak i sa 55 odsto. Sve zavisi od poljoprivrednih prihoda.

Ali kada se raspoređuje budžet Srbije, on se raspoređuje na celu državu. Vojvodina preko toga dobija još 7 odsto?!
– Pazite, kada govorite o raspoređivanju para iz republičkog budžeta, treba da znate da recimo ona sredstva koja dolaze u Vojvodinu, a Vojvodina njima ne raspolaže, ne čine budžet APV. Recimo, plate radnika MUP-a sa teritorije Vojvodine su deo budžeta Srbije, a ne APV. Sa druge strane, u tih 7 odsto koji pripadaju Vojvodini na osnovu Ustava, tri sedmine je namenjeno kapitalnim investicijama, a veliki deo čine transferna sredstva, na primer, plate prosvetara, koja samo prođu kroz račun ne zadržavajući se duže od 24 sata.

Ali to znači da stanovnici severa Srbije dobijaju ista sredstva kao i građani u drugim krajevima i preko toga još 7 odsto?!
– Nije tačno, jer Republika često čini nepravdu prema građanima Vojvodine da kada se oni obraćaju za neke republičke fondove, po pravilu dobijaju odgovor da imaju budžet Vojvodine i da se na njih to ne odnosi. Tako proizilazi da građanima Vojvodine pripada samo tih 7 odsto, što je nepravedno.

Stalno se govori o tome da bi APV trebalo da dobije veće nadležnosti. Sa druge strane, upitna je i efikasnost pokrajinske administracije. Vojvođanska skupština, koja se predstavlja kao jedan od najhitnijih stubova vojvođanske autonomije i za koju se shodno tome traže što veće nadležnosti, u 2011. godini zasedala je svega 6 puta?!
– Jedna od osnovnih kritika LSV na rad Pokrajinske skupštine u prethodnom periodu upravo je bila ta da se Skupština Vojvodine mora češće sastajati, što je odluka predsednika Skupštine. Vlada Vojvodine, s druge strane, bila je vrlo efikasna u svom radu. Ipak, treba imati u vidu i da Skupština Vojvodine, zbog mailh nadležnosti Pokrajine, ne odlučuje o mnogo čemu. Kad bi bilo više nadležnosti, ona bi se češće sastajala.

Nedavno je NVO "Napredni klub" izašao sa predlogom regionalizacije koji predviđa ukidanje APV. Bilo je i drugih incijativa. Postoje mišljenja da je APV birokratska tvorevina koja nema nikakvih osnova i da samo utiče na trošak građana.
– To je antiustavno delovanje koje pokazuje suštinsko nerazumevanje potreba građana Vojvodine i suštine Vojvodine. Što se tiče troškova, najjeftinije državno uređenje bila bi faraonska država. Sve drugo košta.
Kako može biti antiustavno ako Ustav u članu 182. predviđa formiranje i ukidanje autonomnih pokrajina?
– Zato što je drugim članovima Ustava definisano da Srbija ima dve autonomne pokrajine od kojih je jedna Vojvodina. Zahtev za ukidanje Vojvodine je isto tako nelegitiman kao i zahtev za otcepljenje Vojvodine. Oni koji se zaklinju u ustavnost ne bi smeli to sebi da dozvole. Vojvodina je ustavna kategorija.

Kada se govori o regionalizaciji, ispostavlja se da se uvek regionalizuje Šumadija. Zašto se ne bi i Vojvodina podelila na Srem, Banat i Bačku?
– Vojvodina je pre svega istorijska pokrajina, koja je sa svojom autonomijom ušla u sastav Srbije. Ovolika kolika je, sasvim je prikladna i za veličinu Srbije, a i kompatibilna je sa ostalim evropskim regionima, pa nema ni razloga da se deli na manje entitete. Na kraju, ni Ustav to ne dozvoljava.

Zbog čega je Vojvodina nedeljiva? U čemu je vojvođanski identitet veći od identiteta Banaćana, Sremaca.. ?
– Ukoliko se dogovorimo da Srbija bude regionalizovana tako da u okviru Vojvodine postoje tri subregiona koji imaju posebne interese, mi nemamo ništa protiv. Ali Vojvodina je kao jedan entitet svojevoljno ušla u Republiku Srbiju, kao već formirana političko-istorijska regija. Da se prave tri regije samo da bi se razbijala Vojvodina - ne vidim svrhu. Vojvodina je za teritoriju Srbije sasvim prikladne veličine.

Ima ideja da prestonica Srbije izmesti u Kragujevac, u Niš, ili u Novi Sad. Da li mislite da je za razvoj Srbije bolje da administrativni centar bude van Beograda?
–  Nije stvar u izmeštanju administracije, nego u decentralizaciji donošenja odluka i prenošenju nivoa odlučivanja na niži nivo. Ukoliko bi se samo table sa nazivima institucija premestile negde drugde, a sve ostalo isto, ne bi se ništa postiglo.

Da li mislite da će u prekomponovanjima na političkoj sceni na red doći i Beograd i pokrajinska Vlada?
– Očigledno je da stranke koje učestvuju u prekomponovanju ne pridaju nikakvu pažnju rezultatima izbora, tako da me ne bi čudilo da pokušaju i ovako nešto.

Nenad Čanak, lider LSV, rekao je da prekomponovanje vlasti u Pokrajini svakog časa može rezultirati "udarom na Vojvodinu". Šta se podrazumeva pod "udarom" i kako bi to moglo da izgleda?
– Iz prethodnih nekoliko pitanja i sami možete doći do odgovora na to pitanje. Očigledno je da neko pokušava da građane Vojvodine prikaže kao neprijatelje ostalih građana Srbije koji pokušavaju da dobiju od Republike novac koji im ne pripada.

U javnosti se stvara pritisak takozvanih Vojvođana, a prema nedavno objavljenim rezultatima popisa u Srbiji iz 2011, pod stavkom "regionalna pripadnost", pod čim su podvedeni i oni koji su se izjasnili kao "Vojvođani" ima svega oko 31.000 ljudi, ili 1.47 odsto ukupnog stanovništva Srbije. Dakle, da li je ovde reč o političkim igrama ili o nečemu drugom?!
– Pravo svakog građanina da se izjasni kako god želi ne treba dovoditi u pitanje, a posebno ne osporavati ga zbog toga što neko smatra da je broj pripadnika te grupe mali. To je jedno od osnovnih ljudskih prava koje niko nema pravo da uskraćuje ljudima. Posebno je Interesantno da ne možemo dobiti podatak koliko se ljudi izjasnilo zasebno kao Vojvođani.

Nije sporno pravo, već je pitanje legitimiteta. Ako imamo manje od 1,47 odsto Vojvođana. onda njihovi stavovi o naglašavanju posebnosti i različitosti Vojvodine ne mogu imati legitimitet kakav im se daje u javnosti.
– Mislim da je važno utvrditi koliko u tom procentu ima onih koji su se izjasnili kao Vojvođani. Pri tom, to nije presudno da bi neko osećao posebnost Vojvodine i potrebu za autonomijom Vojvodine. I Nenad Čanak i Bojan Kostreš su u više navrata javno rekli da su se izjasnili kao Srbi. Kada smo mi govorili o tome, mi smo branili pravo svakoga da se izjasin kako god želi.

Za autonomiiu nije presudno koliko ima Vojvođana prema popisu
- Znamo da u Srbiji ima i džedaja i hobita, ali je vesto zataškan podatak koliko se ljudi izjasnilo kao da su Vojvođani. Ipak, to nije presudno za autonomiju Vojvodine. To što neko ima osećaj regionalne pripadnosti ne znači da je veći ili manji autonomaš od nekoga ko taj osećaj nema. Ali se meni čini da je to pitanje više potencirano od onih koji pokušavaju da rašire strah od nekog vojvođanskog separatizma nego što je to zaista bitno. Reč je o pravu svakoga da se izjasni kako želi.

Kako ocenjujete borbu protiv korupcije koju je pokrenuo Aleksandar Vučić?
– Podržavam svaku borbu protiv korupcije. Sa ovom je problem što je vansistemska, što se vodi u medijima, i zato što se izgleda odnosi samo na one koji su politički suprotstavljeni Srpskoj naprednoj stranci.

Šta Vama govori navodni podatak da su pojedini ministri bili na platnom spisku Miškovića?
– To su veoma ozbiljne stvari, a prisustvujemo vrlo paušalnim ocenama izjavama i licitiranjima u javnosti na tu temu. Informacije koje se pojavljuju u medijima, a odnose se na "izvore iz istrage" ne komentarišem. Nadam se da će istraga nadležnih državnih organa pokazati koji su to ministri i za šta su dobijali novac.

Kako Vam se čim to što su danas glavni tekstovi u medijima potpisani sa nekim ''ekipama'' a glavni informacije im dolaze od ''neimenovanih izvora iz istrage"?
– Ne znam da li je problematičnije to što takvih pojava ima ili što one nikoga ne čude. U oba slučaja izuzetno je opasno da se u medijima vode procesi, crtaju zatvorske ćelije i slično. Izmenama Krivičnog zakona sada se ukida odredba da se u toku procesa u medijima ne sme komentarisati postupak. To sve omogućava da se ovako nakaradno stanje legalizuje. Mislim da je to na štetu toka procesa, da dovodi u pitanje koliko će sudovi biti nezavisni, ali i da nije dobro po medije u Srbiji, a samim tim i društvo u celini.

Da li su političari u Srbiji u sprezi sa kriminalom? Po definiciji, organizovani kriminal podrazumeva spregu politike i mafije.
– Ukoliko ima organizovanog kriminala u Srbiji, onda i država mora učestvovati u tome.

Najavljuje se rasplet afere ''Azotara''. Pominju se i druge sporne privatizacije u Vojvodini. U javnosti se stvara utisak da je na redu istraga u ''Srbijagasu" i da je na udaru jedan od prvih ljudi SPS-a Dušan Bajatović. Da li mislite da ce koalicija na vlasti da ''udari na svoje ljude''?
– Sporne privatizacije nisu samo u Vojvodini. Jedini način da se pokaže da borba protiv korupcije nije selektivna to je da pod nju potpadne i neko iz trenutne vlasti. Ne verujem u borbu protiv korupcije koja se vodi u medijima.
 
Nepravosnažnom presudom oslobođenje Goran Knežević, aktuelni ministar poljoprivrede, Kako objašnjavate činjenicu daje соvек 13 meseci bio, u pritvoru, a da sada ni on nije kriv, niti neko drugi? Ko su ti koji mogu da uhapse bilo kog građanina Srbije i da pošto on bude oslobođen, niko ne odgovara? Knežević je inače, pominjao da su ga Bojan Pajtić i drugi rukovodioci iz Vojvodine smestili u zatvor zarad političkih interesa. Da li to znači da će oni da idu u zatvor?!
– Protiv Gorana Kneževića se vodila istraga kao i protiv drugih ljudi osumnjičenih za slična dela, njegov tretman u tome nije bio specijalan. Ima pravo da traži naknadu od države ukoliko to želi. Sa druge strane, reč je o čoveku koji je vrlo brzo nakon toga otišao u Srpsku naprednu stranku, pa njegove izjave protiv DS u Vojvodini i dojučerašnjih stranačkih kolega treba tako i posmatrati.