BEOGRAD - Po aktivnostima Lige socijaldemokrata Vojvodine, kao i intenzivnoj kampanji Vojvođanskog fronta, koji već mesecima organizuje tribine po Vojvodini, može se pretpostaviti da će Vojvođanski front izaći na predstojeće izbore, navodi Novi magazin. Kako ističu, bile su zapažene i izjave rukovodilaca LSV-a da je matematički dokazano da se bojkotom izbora Srpskoj naprednoj stranci daje mnogo veća vlast nego što bi ta stranka dobila kada bi ljudi izašli na izbore. Zbog svega toga pitanje za generalnog sekretara LSV Bojana Kostreša jeste da li sve to zajedno znači da je LSV doneo odluku o izlasku na izbore. 

Ili je bolje da pitamo da li je Vojvođanski front doneo odluku o izlasku na izbore? 

- U toku prethodnih godinu dana obišli smo mnogo mesta u Vojvodini ne samo zato što želimo da razgovaramo s ljudima i da im kažemo šta ujedinjene vojvođanske snage u Vojvođanskom frontu žele da postignu već i da ih pitamo s kojim problemima se susreću naše građanke i građani. Ne vidim ove aktivnosti Vojvođanskog fronta kao predizborne već kao rad na stvaranju politike za koju želimo da se borimo zajedničkim snagama. Da li će Liga socijaldemokrata Vojvodine izaći na izbore ili ne, o tome će odlučiti Glavni odbor kada izbori budu raspisani. Isto tako očekujem da će članice Vojvođanskog fronta prvo pojedinačno, a zatim i zajednički doneti odluku kako želimo da nastavimo borbu za bolju Vojvodinu i evropsku Srbiju. Lično mislim da bojkot izbora nije dobro rešenje i da ukoliko želimo nešto da promenimo moramo da izađemo na izbore i da se borimo protiv režima Aleksandra Vučića. U političkoj istoriji Srbije bojkot izbora nikada nije dao dobre rezultate. Podsetiću vas da režim Slobodana Miloševića nije srušio bojkot iz 1997. već mobilizacija opozicionih birača i izlazak na izbore 24. septembra 2000. godine. Protiv bojkota govore i računice koje jasno pokazuju da bojkot opoziciono nastrojenih birača pogoduje Aleksandru Vučiću jer će birači Srpske napredne stranke, koji su svakako visoko motivisani, izaći na izbore, a neizlaskom opozicionih birača mi dolazimo u situaciju da će broj mandata SNSa biti veći jer će imati veći procenat glasova među izašlima. Dakle, bojkot će direktno omogućiti veći broj poslaničkih mesta i samim tim pomoći Aleksandru Vučiću da nesmetano vlada još četiri godine. 

Šta je sa argumentima koje navodi Savez za Srbiju da uslova za izbore nema, da je sve neregulamo i da na izbore izlaze samo oni koji su spremni na blisku saradnju s režimom? 

- Apsolutno se slažem s konstatacijama da su izborni uslovi veoma loši i da nisu u skladu sa evropskim standardima. Takođe, ne mogu da govorim o izborima, a da ne primetim da su izborni uslovi u Srbiji uvek bili manje ili više loši, a nikada potpuno demokratski. Međutim, važnije je pitanje šta ćemo raditi ako ne izađemo na izbore. Znači li to da se posle bojkota izbora planiraju sukobi s režimom na ulici? Naivno je verovati da će se Aleksandar Vučić probuditi jednog dana i reći „deo opozicije je bojkotovao izbore i ja ću sada da ih ponovim“, a još je naivnije verovati da Evropska unija neće priznati izborne rezultate. Pogledajte samo šta se dogodilo u Albaniji! Dakle, ako želimo da se suprotstavimo režimu Aleksandra Vučića moramo izaći na izbore jer izborni uslovi, koliko god bili loši, nisu lošiji od izbornih uslova 2000, a tada smo pobedili. 

Na inicijalnom sastanku u Kragujevcu u okviru Evropskog bloka okupilo se nekoliko stranaka/organizacija, među kojima su bili i predstavnid Vojvođanskog fronta, Stranke moderne Srbije, Građanskog demokratskog foruma i nekoliko manjih lokalnih pokreta. Cilj je da se Srbija ozbiljnije usmeri ka evropskim integracijama. Koje stranke, organizacije i pokrete, pored nabrojanih, vidite kao poželjne partnere za ulazak u Evropski blok? Računate li na Srbiju 21, Novu stranku, LDP...? 

- Evropski blok bi trebalo da bude savez svih političkih organizacija koje kao svoj prioritet u političkom delovanju vide evropske integracije. U ovom momentu ne bih licitirao s tim ko može, a ko ne može da bude deo evropskog bloka, niti bih unapred nekoga favorizovao ili isključivao. Mogu samo da kažem da se razgovori vode veoma intenzivno i da sam po prirodi optimista. Vojvođanski front u svakom slučaju želi da pronađe partnere u Beogradu i centralnoj Srbiji jer samo zajedno možemo da se izborimo za bolju Srbiju i samo zajedno možemo da izgradimo alternativu nacionalističkom i centralističkom režimu Aleksandra Vučića, kao i nacionalističkoj, centralističkoj i proruskoj samoproklamovanoj pravoj opoziciji. 

Čini se da Srbija intenzivno „naginje“ udesno, sa očitim jačanjem neofašističkih snaga. Hoće li uvođenje cenzusa od tri odsto omogućiti da upravo predstavnici ovih organizacija uđu u skupštine na svim nivoima? 

- Nije pitanje da li će neonacisti ući u skupštine zbog toga što je cenzus smanjen sa pet na tri odsto nego je osnovno pitanje zašto ih država toleriše. Onog dana kada je zakon prekršen neoduzimanjem poslaničkog mandata osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju bilo je jasno da je samo pitanje momenta i na koji način će nasilje postati legitiman način političke komunikacije u Srbiji. Kada država sebi dozvoli luksuz da ne osudi Gorana Davidovića Firera i dozvoli Miši Vaciću da radi sve ono što je radio, onda je sasvim jasno da ako delovi državnog aparata ne podržavaju ovakve pojave, onda ih sasvim sigurno tolerišu. 

Nasilje koje vrše partijski gaulajteri iz Srpske napredne stranke još je jedan oblik nasilja u našem društvu. Naročito treba obratiti pažnju šta Branko Malović radi u Beloj Crkvi. Nažalost, ni samoproglašena prava opozicija nije odustala od primene nasilja u politici. Setite se samo upada Boška Obradovića u RTS ili pokušaj nasilnog ulaska u Skupštinu, gde je kopljem od zastave pokušavao da provali skupštinska vrata... 

Dakle, prihvatanje nasilja kao oblika komunikacije u politici i neadekvatna reakcija državnih organa kao posledicu će imati rast ekstremne desnice i njihov ulazak u parlament bez obzira na cenzus. 

Iako je decentralizacija Srbije jedan od ključnih stavova u Deklaradji Fronta, Liga nije to ozbiljnije postavljala kao zahtev poslednjih godina, a mogla je. Sve do ovih izbora nije postavljeno ni pitanje Vojvodine kao jedne izborne jedinice, tako da sada ponovo imamo situaciju da građani i građanke iz Vojvodine, ali i iz mnogih drugih delova Srbije, u republičkom parlamentu neće moći da imaju svoje, neposredno izglasane predstavnike. 

- Ova tvrdnja apsolutno nije tačna jer je Liga socijaldemokrata Vojvodine u više navrata u poslednjih nekoliko godina izlazila s predlozima reforme političkog sistema u Srbiji. Lično sam učestvovao u radu radne grupe za promenu političkog sistema Narodne skupštine Republike Srbije 2014, kada smo predlagali ne samo organizaciju Srbije u četiri pokrajine - Vojvodina, Beograd, Šumadija i zapadna Srbija, sa sedištem u Kragujevcu, i južna i jugoistočna Srbija, sa sedištem u Nišu - nego smo zahtevali i formiranje više izbornih jedinica, od kojih bi Vojvodina bila jedna. Ove zahteve ponovili smo nekoliko puta, uključujući i skupštinsku raspravu koja je održana pre nekoliko dana. To što ne postoji razumevanje nijedne partije sa centralom u Beogradu da je bolje za čitavu Srbiju da ima ravnomerno raspoređene poslanike iz svih delova Srbije, a ne kao što je to slučaj danas da više od devedeset poslanika dolazi iz Beograda, to je drugi par rukava. Mi ligaši smo uporni i nikada nećemo odustati od borbe za prava Vojvodine, ali i za pravo svih drugih regiona u Srbiji na veći stepen autonomije jer, jednostavno rečeno, ne žive ljudi samo u Beogradu. 

Kada je krajem prošlog meseca održana trlbina Vojvođanskog fronta u Novom Sadu, Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, izjavio je da su Hrvati u Srbiji „najomraženija“ nacionalna manjina, po čemu su pretekli Albance. Da li Vojvodanski front nudi rešenja za bolji položaj nacionalnih manjina u Vojvodini? 

- Svaki put kada se iz raznih interesa usijava srpski nacionalizam, on kao jednu od svojih direktnih posledica ima ugrožavanje prava manjinskih grupa. Ne bih rekao da su u pitanju samo ugrožena prava nacionalnih manjina nego pod udar najekstremnijih nacionalista potpadaju i seksualne, političke, rasne i svake druge manjine. Prosto, Srbija nije uspela nikada da stvori sistem koji bi garantovao prava manjinskim grupama bez obzira na okolnosti u društvu. Setite se samo koliko je teško bilo organizovati prajd u Srbiji ili neke druge manifestacije. 

Dakle, naš stav je vrlo jednostavan. Svi ljudi moraju imati jednaka prava i jednake obaveze, bez obzira na veru, naciju, zavičajnu, rasnu, seksualnu ili bilo koju drugu pripadnost i nevoljnu razliku. Još kada je Ustav donošen mi smo nedvosmisleno rekli da je on pogrešan jer definiše Srbiju kao državu srpskog naroda i drugih. Ako imate u Ustavu takvu rečenicu, onda segregacija po mnogim osnovama nije nešto što nas treba čuditi. 

Da li je činjenica što je Liga u koaliciji sa SNS-om na lokalnom nivou dovoljan razlog da LSV ne reaguje i ćuti na brojne probleme u Novom Sadu? Građani i građanke Novog Sada se samoorganizuju kako bi reagovali na sve brojnije poteze lokalne vlasti, koji mogu biti pogubni za razvoj grada. Trenutno je najaktuelniji konflikt građana i lokalne vlasti koji je nastao povodom najave izgradnje tzv. Novog Sada na vodi. 

- Nikad nisam čuo za taj projekat i nije mi jasno gde su svi ti Novosađani koji se samoorganizuju. Svaka građanska inicijativa ima svoju, zakonom definisanu proceduru koja je vrlo jasna i lako i jednostavno može doći u priliku da bude razmatrana na Skupštini grada Novog Sada. Dosad nisam čuo da se tako nešto dogodilo. 

No, ja nisam Novosađanin. Ja sam Zrenjaninac i možda ne poznajem dovoljno sve prilike u Novom Sadu. Ono što znam jeste to da je Liga socijaldemokrata Vojvodine učešćem u gradskoj vlasti uspela da se izbori da Novi Sad bude evropska prestonica kulture, evropska prestonica mladih i da se, recimo, rekonstruiše Podgrađe. Moram da primetim da je učešćem u komunalnoj koaliciji Lige socijaldemokrata Vojvodine u Novom Sadu onemogućeno da ekstremne grupacije u Srpskoj naprednoj stranci i oko nje rade sve ono što su radile u prethodnom periodu. Podsetiću vas samo na osveštavanje vode iz vodovoda i na podmetanje bombe ispod automobila gradskim funkcionerima. Na kraju, svi oni koji misle da treba da se bore za interese grada Novog Sada treba da izađu na izbore i da na izborima kažu šta misle. Sedeći kod kuće i pišući komentare na društvenim mrežama ništa neće postići. Mi u Zrenjaninu spremni smo da izađemo na izbore, da se borimo za to da Zrenjanin konačno dobije pijaću vodu, da se u Zrenjaninu zatvori kafilerija i da ne dozvolimo da kineska gumara bude još jedan od zagađivača u našem gradu. 

Ne potcenjujte ljude 

Da izborna koalicija, u kojoj će, izgleda, biti mnogo subjekata, moći svojim rezultatom na izborima da omogući ulazak bar jednog predstavnika svake organizacije/stranke u republički parlament? Ili to ne smatrate važnim? 

- Nemojte potcenjivati evropski opredeljene glasače u Srbiji. Siguran sam da postoji veliki broj građanki i građana Srbije kojima je dosta nacionalizma rusofilije i stalnog ekonomskog poniranja Svi oni bi mogli podržati Evropski blok. Cilj nam je formiranje koalicije koja će biti glas svih demokratskih, građanskih i proevropskih stanovnika nase zemlje i osvajanje dovoljno glasova za formiranje druge po veličini poslaničke grupe u Narodnoj skupštini.

Gorući problemi Vojvodine 

Koji su, po vašem mišljenju, „gorući“ problemi u Vojvodini? 

 

- Nemanje političkih alata kojima bi vojvođanska administracija bila u prilici da upravlja resursima i politikom Vojvodine svakako je jedan od najvećih problema. Sve administracije u pokrajini od Miloševićevog puča do danas manje ili više zavise od dobre volje centralnih vlasti. 

Nijednom dosad nije u potpunosti i na pravi način poštovan Ustav Republike Srbije i nikada Vojvodina nije u potpunosti ostvarila sedam procenata budžeta. Zbog toga svaka pokrajinska administracija ne funkcioniše punim kapacitetom i ne može da postigne značajnije rezultate. Istini za volju, mnoge administracije nisu ni pokušale da se izbore za te alate. Sve ovo dovelo nas je u situaciju da je Vojvodina od jedne od najrazvijenijih regija u bivšoj Jugoslaviji došla u situaciju da bude nerazvijeni deo slabo razvijene Srbije. 

Zbog besperspektivnosti, ali i mnogo boljih životnih i radnih uslova u zemljama EU, veliki broj Ijudi napušta Vojvodinu. Ako svemu ovome dodamo podatak da je vojvođansko stanovništvo jedno od najstarijih u Evropi, onda će slika naših problema biti potpunija. Upravo to je jedan od glavnih razloga formiranja Vojvođanskog fronta i ujedinjavanja svih političkih snaga koje žele da se iskreno bore za autonomiju Vojvodine.

(SzILSV, 20.02.2020)