NOVI SAD – Ponašanje pojedinih lokalnih ogranaka Srpske napredne stranke u dobroj meri je napravilo antireklamu SNS-u i zato se išlo i za raspisivanjem republičkih izbora, kako bi se, uz širu sliku kakvu daju republički izbori, umanjila moguća šteta na drugim izbornim nivoima – ocenjuje u intervjuu „Dnevniku” lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.

– Recimo, u Beloj Crkvi je SNS 2012. osvojila dva odbornička mesta, a danas je zahvaljujući raznim oblicima manipulacija i pritisaka na njihovoj strani preko 20 odbornika. Takvi primeri, a ima ih još, govore da su neki ljudi iz lokalnih odbora SNS pokazali izuzetno rigidan stav i visok stepen agresivnosti. To na građane ne ostavlja dobar utisak i zbog toga bi se njihov rezultat na lokalnom i pokrajinskom nivou mogao pokazati dosta drugačijim, nego što je to bio slučaj na republičkim izborima 2014. godine – pojašnjava Čanak. 

– Verujem da je upravo zbog toga procena u vrhu SNS da bi raspisivanje republičkih izbora, gde bi listu nosio naravno Aleksandar Vučić koji, šta god ko mislio, neupitno uživa podršku velikog broja građana, moglo da povuče i popravi rezultate njihovih lokalnih lista i pokrajinske liste.

Hoće li biti uslova za fer i poštene izbore?

– To zavisi od mnogo faktora. Najpre, kako će se vlast odnositi prema onima koji su onemogućavali fer i poštene izbore i u prošlosti. Nemojte zaboraviti da vi imate ljude u Novom Sadu iz tzv. Pokreta 3D koji su na sudu, optuženi za krađu izbora, za potplaćivanje ljudi da glasaju za njih, a istovremeno su u gradskoj vlasti izgurali čitav mandat i još nisu osuđeni?! Dakle: kupili su glasove i tako dobili odbornike, što im je omogućilo da zaposednu pojedina gradska preduzeća iz kojih izvlače novac da bi ponovo kupovali glasove?! Upravo zato je LSV u Novom Sadu nedavno od načelnika policije blagovremeno zatražila da policija dežura na dan izbora na zakonom propisanoj udaljenosti od birališta i da se spreči da se Novom Sadu ponovi takva sramota i takvo ubijanje demokratije. I, nije to od juče, sličnih stvari je bilo i ranije. Ne treba zaboraviti da je i sam Ustav Srbije donet na način koji je bio nekorektan. Setite se: referendum je trajao dva dana, uz čitavu jednu noć nezaštićenih kutija... Dakle, u jednom takvom kontinuumu izbornih manipulacija, bilo bi budalasto verovati da će ovi izbori proći bez ikakvih trzavica.

Opozicija još duma u koliko će kolona da izađe na izbore. Da li je realno da to bude jedinstvena lista i ako nije, zbog čega?

– Nije realno da bude jedinstvena lista, iz jednostavnog razloga što se sa druge strane ovog trenutka ne nalazi Slobodan Milošević. Oko Miloševića se posle 12 godina vladavine 2000. godine okupila i fokusirala svest da on mora da ode i tako je nastao DOS. Ovde sada imamo nekoliko godina vladavine SNS, ali su još uvek sveža sećanja na dugi niz godina vladavine DS i niz razočarenja koje je ta vladavina donela.

Koliko se onda dobija, a koliko gubi sa dve kolone?

– Kao što rekoh, situacija nije tako jednostavna kao 2000. godine i upravo zbog toga se mora ići sa daleko profilisanijom idejom o tome šta da se radi, a ne isključivo da se ide protiv trenutnog stanja. Više kolona daje šansu da se više neopredeljenih građana uveri da imaju izbor da će glasati najzad za nešto, a ne protiv nečega.

Šta to opozicija može da ponudi u smislu programa, a da nije samo „Dole Vučić“?

– Pre svega, morate mi dati tačan odgovor šta to vi smatrate opozicijom? Jer, kada kažete opozicija, nekako kod velikog broja ljudi to znači LSV, otprilike DS i još nekoliko stranaka. A opoziciju danas čine, nemojte zaboraviti, i SRS sa Šešeljem na čelu, i DSS, i ko zna koliko tih nekih desničarskih, proruskih i dobro finansiranih grupacija. Dakle, šta opozicija treba da uradi, to nije pitanje za neku apstraktnu opoziciju, nego za konkretne grupacije proevropske i demokratske orijentacije.

I šta treba da uradi?

– Recimo, DS koja je najviše insistirala na toj polarizaciji društva, tipa „mi smo prihvaćeni od strane sveta –oni nisu“, „mi smo za Evropu – oni nisu“, suočila se sa najvećim padom, urušavanjem i cepanjima, nakon izbora 2012. godine, kada su ti „oni“ prešli na ovu stranu. Znate, kad neko ima svoja čvrsta ubeđenja, on je presrećan ako se poveća broj onih koji će ta ubeđenja deliti. Primera radi, ja bih, recimo, lično bio više nego oduševljen kada bi se najednom pojavio ogroman broj ljudi koji veruju da Srbija mora biti duboko decentralizovana, a Vojvodina duboko autonomna. Međutim, kako da budem presrećan kad toga nema?

Ali – da, skratim - upravo zbog toga moramo prvo definisati šta je to opozicija i na koju opoziciju se misli. Ako se misli na proevropsku i demokratski orijentisanu opoziciju, ona prvo mora da razmisli o tome koja su njena istinska ubeđenja i da se preispita da li se njih i koliko drži. Velika je zabluda misliti da se politikom može baviti kao nekom stalnom trgovinom, gde je apsolutno sve na prodaju.

Može li se Vojvodina uopšte nametnuti kao tema, ako u jednom danu budu svi izbori. Na čemu će Liga insistirati u kampanji?

– Vojvodina će, naravno, biti tema koje će biti puna usta kojekakvih predizbornih autonomaša. Ali izbori prođu, a tema Vojvodine ostaje. I daleko je važnije da ona po malo bude tema svakog dana između izbora, nego po ceo dan - ali samo za vreme kampanje.

Preti li Vojvodini opasnost od političkog povratka u devedesete?

– Da, preti. Sa jedne strane, DS koja od 2000. godine ima pokrajinskog premijera i koja je godinama bila dominantna u politici Republike Srbije, nije iskoristila tu poziciju da bi učinila više za bolji položaj Vojvodine i njenu punu autonomiju, a mogla je. Cenu toga plaćamo i plaćaćemo je. Sa druge strane, evo juče je bila dvanaesta godišnjica zastave Vojvodine, a danas je godišnjica Ustava SAP Vojvodine iz 1974. Pogledajte samo odnos prema tim temama? Ustav iz 1974. je bio početak na žalost kratkog, samo četrnaest godina , ali zlatnog doba Vojvodine, kada je Vojvodina upravljala svojim novcem i imovinom i kada su zabeležene najveće investicije i najveći  procvat u Vojvodini. Kada je Vojvodina bila jedna od najrazvijenijih delova bivše Jugoslavije.

Mislim da se namerno sve to sada gura pod tepih, isto kao što se pričom o nekakvim tradicionalnim simbolima pokušava umanjiti značaj zastave Vojvodine. Znate šta, ako je tradicija nešto što najduže traje, onda je to upravo ova zastava Vojvodine koja je usvojena pre dvanaest godina u Skupštini AP Vojvodine. Jer, nijedna druga zastava Vojvodine nije toliko dugo trajala niti je bila zastava svih građana Vojvodine bez obzira na njihovu nacionalnu, versku ili političku pripadnost. Niti je bila šire prihvaćena. Ili, evo, pogledajte samo koliko dugo Evropska komisija upozorava vlasti u Srbiji da se mora doneti zakon o finansiranju nadležnosti Vojvodine? Godinama. Zaključak koji se nameće jeste da je vlast u Srbiji spremna da na pitanju autonomije Vojvodine i krši sopstveni Ustav i da dobija packe od EU. I to je ono što je zajedničko i ovoj i prošlim republičkim vladama.