NOVI SAD - Demokratska opozicija Srbije bila je formirana da bi ispunila jedan zadatak, a to je da sruši diktatora. I ona je taj zadatak i ispunila. Prema  prvobitnim planovima u roku od godinu dana od rušenja Miloševića trebalo je da se oslobode mediji i da se raspišu novi demokratski izbori.



Na žalost, to se nije desilo jer su posle rušenja Miloševića na dnevni red dolazili novi i novi poslovi koji su trebali biti urađeni. Svako od nas ko se borio protiv Miloševića je projektovao u tom 5. oktobru neke svoje vizije budućnosti demokratske Srbije koje se, realno, nisu ostvarile ali se neće ni  ostvariti ukoliko svi mi koji smo tada šetali i oni koji tada nisu šetali zajedničkim snagama ne budemo radili na istinskim promenama i reformama u Srbiji. Jer, bez promena i reformi, zajedničkog delovanja po tom pitanju, 5. oktobar će ostati samo nedosanjani san - istakao je u današnjem intervjuu Dnevniku zamenik predsedika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš.

 

Ovih dana aktivisti LSVdele u gradovima i opštinama širom Vojvodine materijal koji podseća na 5. oktobar ali 1988. godine, kada je tzv. jogurt revolucijom srušen Ustav SAPV, odnosno podseća na to kako se u pokrajini živelodok je imala zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast, pravo na imovinu i prihode?

- Znate, kada se zna i razume šta je Vojvodina imala i uspela za manje od deceniju i po pune autonomije, onda je jasno zašto mi, ligašice i ligaši, ne prestajemo da insistiramo da se Vojvodini sve oduzeto vrati. Mi smo jasno rekli da ne zagovaramo vraćanje Ustava iz 1974. godine, nego hoćemo rešenje za Vojvodinu u 21. veku, a ovim materijalom ukazujemo kako je to izgledalo dok je Vojvodina imala punu autonomiju, a imala je dok taj Ustav nije srušen na ulici. Mi hoćemo da Vojvođanke i Vojvođani upravljaju vojvođanskim resursima. I osam godina govorimo da je ovaj Ustav Srbije loš, da se mora menjati i da u njemu treba precizno definisati položaj Vojvodine u skladu sa stečenim pravima i evropskim standardima, a sada smo tu temu i otvorili u Skupštini AP Vojvodine.

U međuvremenu, dok se Ustav ne promeni, mora konačno što pre biti završen zakon o finansiranju nadležnosti Vojvodine. Mora biti zastavljena dugogodišnja praksa da se nadležnosti Vojvodine sve više krune, a vraćaju samo one za koje se ne da novac. I mora biti sproveden u potpunosti Zakon o javnoj svojini, koji se godinama unazad ne sprovodi u delu koji se odnosi na AP Vojvodinu.

 

Slažete li se sa ocenom Gorana Kneževića da “Vojvodina danas proživljava najtežu političku, ekonomsku i socijalnu krizu u poslednjim decenijama i da se nešto hitno mora preduzeti kako ne bi ispaštale generacije”?

-  Sigurno je da se i Vojvodina i Srbija nalaze u teškoj situaciji i sigurno je da moramo uraditi nešto da bi svi živeli bolje. Da je u najgoroj situaciji u poslednjem periodu ne bih se složio iz prostog razloga što su devedesete godine sankcija, ratova, nasilnog mobilisanja Vojvođana, bacanja bombi na kuće ljudima samo zato što su druge vere ili nacije, i sve ono što je ostalo za nama, godine koje ne treba da se povrate, a ne treba ni da ih zaboravimo. Ali svakako se slažem sa gospodinom Kneževićem da je situacija teška i da treba raditi na boljem i kvalitetnijem  životu građanki i građana, ne samo u Vojvodini, nego u čitavoj Srbiji.

 

DS i NDS su prihvatili stav LSV kada je u pitanju zahtev za izmenom Ustava. Da li je to bio samo jednokratni dogovor, potvrdjen glasanjem o Deklaraciji na sednici Skupštine 23. septembra, ili se ipak odmaklo i na planu rekonstrukcije Pokrajinske vlade?

- Liga socijaldemokrata Vojvodine ima svoje jasne političke ciljeve i mi smo spremni da u realizaciji tih ciljeva sarađujemo sa mnogim strankama. Naravno, prvo i pre svega sa Demokratskom strankom i Novom demokratskom strankom. Da li će se pozitivan primer saradnje nastaviti i u budućnosti vreme će pokazati. Ja se nadam da hoće.

 

Da li LSV ostaje pri stavu da za pojedince – u prvom redu profesora Petrovića -  nema mesta u vladi čiju bi okosnicu činili DS, LSV i NDS?

- Isluženim kadrovima nema mesta u vladi. Mi moramo da imamo  vladu koju će činiti ljudi sa novom energijom, ljudi sa znanjem, ljudi koji se nisu ogrešili u proteklom periodu ni o međuljudske odnose, niti o neke druge stvari i to je uslov koji LSV više neće spominjati. A više ne želimo da ga pominjemo, ne zato što razmišljamo da od njega odustanemo, nego zato što se on podrazumeva.

 

Kakva je sudbina SVM u tako rekonstruisanoj administraciji? Hoće li biti postavljeno pitanje ostanka Ištvana Pastora na mestu predsednika parlamenta, što je i on sam nagovestio kao mogućnost?

- Savez vojvođanskih Mađara mora da definiše svoje prioritete. I kada budemo znali da li su prioriteti Saveza vojvođanskih Mađara bliski prioritetima LSV, onda možemo da razgovaramo o daljoj saradnji. Liga postoji da bi menjala stvari i da bi služila interesima građanki i građana Vojvodine, a ne da bi pojedinim stranačkim funkcionerima obezbeđivala fotelje. Dakle, ukoliko SVM deli isti sistem vrednosti sa LSV i ukoliko oni smatraju da su pitanja koja postavljamo važna i da na njima možemo da sarađujemo, onda za njih ima mesta. U suprotnom, ne vidim razlog zašto bi SVM bio deo te nove većine i zašto bi Liga bila u koaliciji sa Savezom vojvođanskih Mađara.  

Drugim, rečima, LSV će insistirtati na tome da Ištvan Pastor sprovodi skupštinske odluke. Koliko god se to njemu sviđalo ili ne, doneta je deklaracija o potrebi promene Ustava Srbije i ustavno-pravnog položaja Vojvodine, i na njemu je da taj dokument brani i zastupa. Ukoliko na to nije spreman, onda treba da se povuče sa pozicije predsednika parlamenta ili ćemo ga sa tog mesta mi ukloniti.

Pastor je, s druge strane, najavio nastavak razgovora o prelaznoj vladi, a potpredsednik SNS Goran Knežević je u intervjuu našem listu rekao da će se založiti da u tim razgovorima učestvuje i Liga jer “ima velikopoštovanje prema nekim ljudima u LSV, zna koliko su odgovorni i podržavaju dijalog”? Da li će se ovog puta LSV odazvati pozivu?

- Najpre, Liga je uvek spremna da pomno sasluša ono što Goran Knežević ima da kaže i otvoreni smo da razgovaramo o njegovim predlozima. Sa druge strane,  pitanje svih pitanja je kako će Pastorov poziv glasiti. Mi ne želimo da idemo na sastanke bez dnevnog reda i na sastanke koji nemaju za cilj  ništa drugo sem da se održe. Dakle, spremni smo  da razgovaramo, pokazali smo to u više navrata. Spremni smo da ponesemo i određeni nivo odgovornosti za ono što treba da se uradi jer smo svesni činjenice da je situacija veoma teška. Ali, mi moramo znati, kada smo već pozvani na sastanak šta je cilj tog sastanka, koje su ideje o kojima treba razgovarati. Prosto, neke pričaonice bez dnevnog reda nisu nešto u čemu LSV želi  da učestvuje.

 

Da li bi za LSV u nekoj varijanti ipak bila prihvatljiva prelazna Pokrajinska vlada, čiji bi zadatak bio da do termina redovnih izbora pripremi neke ključne dokumente, poput zakona o finansiranju i zakona o nadležnostima, koji bi mogli da dobiju neophodno zeleno svetlo u republičkom parlamentu?

- To su dve odvojene radnje. Donošenje zakona o finansiranju nadležnosti je više nego važno i iziskuje saradnju vlasti i opozicije i u Pokrajini, i u Republici. To je jedan vrlo kompleksan posao koji moramo uraditi. S druge strane, kako će izgledati većina u Pokrajini, to ne zavisi isključivo od donošenja ovog zakona, nego od postizanja političkih dogovora u kojem pravcu treba da deluje vojvođanska administracija. U svakom slučaju, koncentraciona vlada je jedno od mogućih rešenja, ali ono dolazi na red tek kada se sve druge opcije istroše.

 

Lider LSV Nenad Čanak je jasno poručio da Bojan Pajtić više nema legitimitet da vodi vojvodjansku administraciju. Iz SNS pak stižu poruke da oni nemaju ništa protiv da se nadju u istoj vladi s demokratama, ako na njenom čelu ne bude Pajtić. Znači li to postoji mogućnost za postizanje dogovora ako bi se Pajtić povukao?

- Za Ligu socijaldemokrata Vojvodine prvo i pre svega je važno da se dogovorimo oko programskih ciljeva, pa posle oko kadrovskih rešenja, što govorimo više od dve godine i što smo već nekoliko puta i pokazali. Dakle, prvom moramo da se dogovorimo oko politike, pa ćemo onda razgovarati o kadrovima.