Pre više od dve godine redakcija lista "Dnevnik" pokrenula je akciju da se obnovi Sportska olimpijada školske omladine Vojvodine (SOŠOV). Ideja je bila da sportske aktivnosti u osnovnim i srednjim školama ponovo dobiju na popularnosti i da se učenicima pruži dodatna motivacija za aktivno bavljenje sportom.



Tada je predlog iznet i Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu, ali je trebalo malo više vremena da do realizacije ove inicijative i dođe. Marinika Čobanu, pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, istakla je da će prioritet Sekretarijata u narednom periodu biti upravo razvoj školskog sporta i povratak SOŠOV-a, kao i jačanje tzv. omladinskog sektora.
- U osnovi školarcima danas nije omogućeno da se bave sportskim sadržajima, jer su praktično svi termini u školskim salama, koje su dobro opremljene, izdati klubovima. To opet znači da deca koja nisu u mogućnosti da plate treninge i ne mogu da se bave sportom. Profesori fizičkog vaspitanja su plaćeni za dodatni rad, koji ulazi u kvotu časova, ali nema slobodnih termina u školama. Mi želimo to da promenimo. Ima mesta i za klubove, ali tek kada se iscrpe svi termini i potrebe školske dece - kaže Marinika Čobanu za naš list.
Nažalost, činjenica je i da je sve više dece, naročito srednjoškolskog uzrasta, nezainteresovano za sport, navodi sagovornica „Dnevnika".
- Analize su pokazale da se drastično povećala gojaznost kod dece i razni deformiteti kičme i stopala. Zato ćemo se potruditi da se što kvalitetnije radi sa decom, naročito onom najmlađom, kako bismo podigli nivo svesti o važnosti bavljenja sportom. Cilj školskog sporta je prvenstveno da se svoj deci omoguće sportske aktivnosti, a da pri tom ne moraju da postanu vrhunski sportisti. Održali smo i prvi sastanak inicijativnog odbora tima buduće radne grupe koja će imati zadatak da do decembra pripremi, ako ne celu strategiju, a ono bar nacrt dokumenta razvoja školskog sporta na teritoriji AP Vojvodine - kaže na početku razgovora Marinika Čobanu.

Šta sledi posle toga?
- Sledi rad na terenu, obilazak opština i gradova u pokrajini, a to je neophodno kako bismo važan dokument stavili na javnu raspravu. Naravno, u taj će posao biti uključeni i oni koji su odgovorni za nastavu fizičkog vaspitanja. Sve ovo radimo s krajnjim ciljem da obnovimo i nekadašnji SOŠOV. Od 1989, kada je održana poslednja Sportska olimpijada školske omladine Vojvodine, deca iz naše pokrajine takmiče se po drugačijem principu na Olimpijskim sportskim igrama učenika Republike Srbije. Tu se susrećemo s obiljem problema, koji nisu postojali za vreme SOŠOV-a, tako da verujemo da ćemo povratkom na stari sistem moći mnogo bolje da organizujemo školski sport.

Kada se može očekivati prva obnovljena Školska olimpijada?
- Cilj nam je proleće 2014. godine. Za sve je potrebno vreme, ali smatramo da ćemo do tada uspeti da osposobimo sve naše školske lige kako bi na najbolji mogući način školarci učestvovali na obnovljenoj školskoj olimpijadi. Želimo da opet dobijemo vojvođanske olimpijske prvake. Nekadašnji SOŠOV je okupljao na stotine hiljada dečaka i devojčica i motivisao ih da se bave sportom, i to u kontinuitetu, a pri tom su ostvarivali i nezaboravna druženja. Želja nam je da to vratimo, da deca, pored bavljenja sportom i druženja, osete i pripadnost ekipi i školi. Naravno, pri tome osnovna maksima ostaje da je važno učestvovati, a ne pobediti, jer cilj školskog sporta i jeste masovnost. Za sada najbolje razvijen školski sport u Vojvodini imaju sremske opštine i težićemo da i ostatak Pokrajine dostigne taj nivo.

Da li će se vratiti i testiranja školske dece, koja su se nekada obavljala?
- To bi trebalo da bude aktivnost Zavoda za sport i medicinu sporta. Resornim zakonom smo u nadležnost dobili i medicinu sporta, a taj deo posla treba da obavlja institucija sa stručno osposobljenim ljudima i opremljenom laboratorijom. Zato moramo dobro da opremimo Zavod koji će izvršiti sva neophodna merenja i testiranja dece.

Bez dobrog školskog sporta nema ni prave baze za takmičarski i vrhunski sport. Da li će Sekretarijat voditi brigu i o tom segmentu?
- Posao Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, po mom mišljenju, nije da se bavi vrhunskim sportom. Vrhunskim sportom treba da se bavi država, tim pre što ima daleko veći budžet za to. Naravno, mi ćemo nastaviti da pomažemo vrhunski sport, ali, ponavljam, to nam nije prioritet. Jer, da bismo uopšte došli do vrhunskog sporta, prevashodno smo dužni da obezbedimo uslove deci da vežbaju.

Koji su to projekti i akcije koje je Sekretarijat imao prethodnih godina, a koje će nastaviti i dalje?
- Gotovo pola budžeta za sport Sekretarijata namenjeno je indirektim korisnicima, a to je Sportski savez Vojvodine sa svim ostalim granskim savezima koji imaju sedište na teritoriji Pokrajine, kao i Zavod za sport i medicinu sporta. Ostala sredstva su predviđena za projekte i finansiranje po zahtevima. Pri tome su sva konkursna dokumentacija i neophodni formulari dostupni na našem sajtu.
Nastavićemo sa opremanjem, sanacijom i adaptacijom školskih dvorana, sportskih terena mesnih zajednica, opština i gradova, a tu su i aktivnosti klubova koji su od značaja za AP Vojvodinu. Drugu go-dinu za redom ići će i konkurs za olimpijske nade, koji će biti otvoren u decembru. Nadam se da ćemo 50 mladih sportskih talenata stipendirati i naredne godine, zajedno sa njihovim trenerima. Tu su i godišnje nagrade, pa ćemo tako u utorak nagraditi najbolje sportiste i trenere u Vojvodini za ovu godinu. Isto ćemo u decembru nagraditi i mlade talente u sektoru za omladinu.

Nove kapitalne programe ste predvideli upravo u sektoru za omladinu. Koji su to programi?
- Kada sam preuzela ovu funkciju, nisam znala da postoji veliki disbalans između sektora sporta i omladine, i to ne samo u budžetskom, već i u programskom smislu. Zato smo odlučili da pojačamo omladinski sektor. Prvi put je, na primer, raspisan Konkurs za realizaciju akcionog plana za borbu protiv droga u AP Vojvodini. Završen je pre desetak dana, a pristiglo je 68 projekata o kojima će sutra odluči-vati komisija. Budžet za ovu akciju iznosi pet miliona dinara. Period realizacije biće u narednih godinu dana, tako da ćemo za godinu dana ponovo raspisati konkurs.

Ponovo se govori i o potrebi uvođenja seksualnog obrazovanja u vojvođanske škole?
- Drugi kapitalni projekat u okviru sektora omladine bilo bi upravo uvođenje novog predmeta u škole, i to pod radnim naslovom 'reproduktivno zdravlje i seksualno obrazovanje'. Zato smo pre mesec dana formirali radnu grupu koju čine najeminentniji stručnjaci iz oblasti medicine, psihologije, pedagogije i svih onih koji se tiču adolescentske populacije, a vezani su za polna pitanja. Odlučili smo da ovaj predmet bude u školskoj 2013/14. godini zastupljen po oglednom principu u reprezentativnim školama u šest gradova i deset opština u Vojvodini.
Ukoliko se ispostavi da je to dobar put, zatražićemo podršku i od Skupštine Vojvodine, da bi se taj predlog uputio Skupštini Srbije sa zahtevom da se izmeni Zakon o obrazovanju i da se ovaj predmet uvrsti bar kao izborni. Razloga je puno, a prvi je taj što su mlađe uzrasne kategorije usmerene na pedijatrijska odeljenja, a istraživanja su pokazala da se adolescenti ne obraćaju pedijatrima kada je u pitanju priča o njihovoj polnoj zrelosti ili bolestima. Tek na studentskoj poliklinici oni imaju kome da se obrate. Znači postoji vakuum u kojem srednjoškolci i srednjoškolke zapravo nemaju kome da se obrate za svoje probleme. Zbog toga moramo da radimo na prevenciji.

Koliko će sve to koštati?
- Koštaće mnogo manje od troškova lečenja dece, jer je ulaganje u prevenciju najkvalitetnija dugoročna investicija. Smatrali smo da ovo mora sistemski da se reši. Veliki broj nevladinih organizacija, stručnih zavoda, bolnica i savetovališta radi ove programe, ali ne unifikovano. Imate gradove koji odlično ovo rade, ali i male sredine u koje niko nikada nije kročio da razgovara sa decom. Zato je važno da tamo gde su deca na domaćem terenu, a to su škole, kroz timsku edukaciju njima ovi sadržaji budu dostupni u svakom trenutku.


Olimpijada školske omladine Vojvodine
Ako pitate nekoga malo starijeg, pogotovo ako se taj bavio sportom u mladosti, sigurno će znati šta skraćenica SOŠOV znači, a onda će vam, iako to niste tražili, početi da priča svoje doživljaje. Sportska olimpijada školske omladine Vojvodine nastala je sa ciljem što šireg obuhvatanja i angažovanja školske dece i omladine sportskim aktivnostima. Prvi SOŠOV je održan 1970. godine u Novom Sadu, sa preko 4.500 učesnika u 11 sportova, a poslednji, šesti, je bio 1989. u Somboru, pošto ga je Vlada Srbije ukinula. Kroz kvalifikacije za prvu Sportsku olimpijadu školske omladine Vojvodine, prošlo je čak 279.076 učenika iz 503 vojvođanske škole. Otprilike u ovom periodu Vojvodina je u tadašnjoj Jugoslaviji prednjačila u svemu, pa i u sportu i njegovom organizovanju.
Olimpijski komitet Italije je svojevremeno poslao posmatrače na SOŠOV, a oni su po povratku u Rim doslovno napisali: „Prisustvovali smo manifestaciji iz koje možemo mnogo naučiti. S malo priče, mnogo rada i mnogo većom efikasnošću nego kod nas, iako je Vojvodina mala regija u odnosu na Italiju, ovde se krenulo od osnova i stiglo do takmičenja na najvišem nivou angažovanjem mladih od 11 do 18 godina u čijem je uzrastu sport odlučujući za formiranje fizički i psihički zdrave ličnosti".