NOVI SAD – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da se međunarodno javno mnjenje sve više okreće protiv Rusije i sada se oštrim pogledom gleda ko je s koje strane. Prema njegovim rečima, Aleksandar Vučić ne sme da rizikuje da ostane sam sa Rusijom jer će biti udavljen.

- Ako je Rusija uspela da u političkom smislu udavi Belorusiju - šta tek može da uradi Srbiji. Mislim da to je potpuno jasno. I zato će Vučić morati da se oslobodi svih onih koji su u vezi ili na vezi sa aktualnim režimom u Rusiji. Tu pre svega mislim na Ivicu Dačića i Socijalističku partiju Srbije. Na osnovu toga kakvu će poziciju oni zauzimati u budućoj vlasti tačno ćemo znati kakvu će politiku Vučić voditi u odnosu na Rusiju i Evropsku uniju – ocenio je Čanak u emisiji „Most“ Radija Slobodna Evropa.

Čanak je rekao i da će se Vučić sam distancirati od Milorada Dodika zato što više ne može da bude neutralan kad je u pitanju agresija Ruske Federacije na Ukrajinu. 

Gost emisije bio je i predsednik Partije demokratskog progresa iz Republike Srpske Branislav Borenović.

Deo razgovora sa Nenadom Čankom je u nastavku.

Vučić će se nakon izbora suočiti sa pritiskom Evropske unije da uvede sankcije Rusiji. Ti pritisci su praktično već krenuli. Da li će mu u takvoj situaciji Milorad Dodik, koji je otvoreni saveznik Rusije, predstavljati teret?

- Milorad Dodik je dosta nesamostalan u donošenju odluka. Njegove odluke zavise od onih koji upravljaju njime. Mislim da će on insistirati da se ne uvedu sankcije Rusiji jer se oslanja na režim Vladimira Vladimiroviča Putina, pa će doći do određenog zahlađenja između administracije Milorada Dodika i njegove infrastrukture u Srbiji.

Šta podrazumevate pod Dodikovom infrastrukturom u Srbiji?

Radi se o tome da je on razvio veoma široku mrežu raznih poslovnih i drugih kontakata. Imate ogromnu količinu raznih infrastrukturalnih projekata, mislim na građevinu i ostale tipove pranja para koje Dodik sprovodi u Srbiji. Sve bi to moglo da bude ugroženo ako Vučić odluči da se suprotstavi Putinu i samim tim zakači i Dodika.

Gospodin Branislav Borenović, predsednik Partije demokratskog progresa iz Republike Srpske kaže da je Dodik proredio posete Beogradu i Srbiji. Čini mi se da nije učestvovao ni u ovogodišnjoj Vučićevoj predizbornoj kampanji kao ranijih godina. Samo mu je uputio pismo u kome mu je izrazio, kako je rekao, svoju neupitnu podršku. Pismo, koje je u celini objavila agencija Republike Srpske Srna, potpisao je sa - tvoj prijatelj Dodik.

- Koliko se sećam, Milorad Dodik je do sada učestvovao u svim predsedničkim kampanjama u Srbiji. On je učestovao i u predsedničkoj kampanji Borisa Tadića. Nije to nikakav poseban odnos prema Aleksandru Vučiću. Ne verujem u neku njegovu veliku iskrenost. Dodik ne sme da napravi bilo kakav veći iskorak dok ne dobije zeleno svetlo iz Moskve. U stvari, čitava priča o Dodiku je priča o Moskvi i korupciji. A Rusija se sada nalazi u jako lošem položaju zbog politike Vladimira Vladimiroviča Putina. Ovaj rat sa Ukrajinom potpuno je okrenuo svetsko javno mnjenje protiv Rusije.

Čini mi se da na Zapadu vlada uverenje, pogotovo u Evropskoj uniji, da jedino Vučić može disciplinovati Dodika. Mislite da će Zapad vršiti pritisak na Vučića da utiče na Dodika?

- Ne verujem da će biti nekih direktnih pritisaka. Vučić će sam da se distancira od Dodika zato što više ne može da bude neutralan kad je u pitanju agresija Ruske Federacije na Ukrajinu. Sve te njegove priče kako hoćemo da ostanemo u dobrim odnosima sa Rusijom i da istovremeno nastavimo evropskim putem jako teško prolaze jer se otkrivaju strašni ratni zločini koje ruska vojska čini po Ukrajini.

Međunarodno javno mnjenje se sve više okreće protiv Rusije i sada se oštrim pogledom gleda ko je s koje strane. Vučić ne sme da rizikuje da ostane sam sa Rusijom jer će biti udavljen. Ako je Rusija uspela da u političkom smislu udavi Belorusiju - šta tek može da uradi Srbiji. Mislim da to je potpuno jasno. I zato će Vučić morati da se oslobodi svih onih koji su u vezi ili na vezi sa aktualnim režimom u Rusiji. Tu pre svega mislim na Ivicu Dačića i Socijalističku partiju Srbije. Na osnovu toga kakvu će poziciju oni zauzimati u budućoj vlasti tačno ćemo znati kakvu će politiku Vučić voditi u odnosu na Rusiju i Evropsku uniju.

Ruska baza na jugu

Mislite li da se je Dodik konsultovao sa Vučićem pre nego što je Narodna skupština Republike Srpske donela odluku o prenošenju ključnih nadležnosti sa države Bosne i Hercegovine na Republiku Srpsku što je sada veliki problem. Reč je o odbrani, pravosuđu i porezu. Da li je to Dodik uradio na svoju ruku?

- Ne verujem da je to uradio na svoju ruku, ali ne mislim da se konsultovao u Beogradu već u Moskvi. To je potpuno druga priča. Kad pogledate mapu Evrope, vidite da Rusija čini istočni deo Evrope i da na severu ima deo svoje teritorije koji izlazi na Baltik, to je Kalinjingrad. Fali joj uporište na jugu. To je trebalo da bude Crna Gora. Zato je 2016. organizovan pokušaj državnog udara u Crnoj Gori. Onda je bio pokušaj da se uz pomoć Srpske pravoslavne crkve i litija napravi nekakva proruska vlada. Plan bi uspeo da Crna Gora u međuvremenu nije ušla u NATO.

Rusiji sada ostaju Srbija i Republika Srpska kao šansa za pravljenje nepotopivog ruskog nosača aviona na jugu Evrope. Ta projekcija podrazumeva da Milorad Dodik po nagovoru Kremlja krene u dekompoziciju Bosne i Hercegovine kao države. Ne zato što on ima nameru da pravi neku nezavisnu državu nego zato da bi zbog nervoznih reakcija okruženja mogao da Rusiju pozove u pomoć. To je bio formalni način kojim je Rusija opravdala svoju agresiju na Ukrajinu. Jer nakon što su Luganjsk i Donjeck proglasili da su nezavisne države, sutradan su pozvale Rusiju u pomoć i ona je u roku od 24 sata napala Ukrajinu sa tri strane.

U slučaju Republike Srpske ideje je da se, igrajući na strah od okruženja, Rusija pozove u pomoć, pa da onda napravi bazu u Republici Srpskoj čime bi se ostvario geopolitički plan Rusije koja bi nagradila Dodika time što ga niko ne bi proganjao za sve što je opljačkao u proteklom periodu. Inače, Dodikovo glasanje na nedavno održanim izborima u Beogradu bilo je vrhunski cinizam.

Nikad i nigde u istoriji nije se desilo da predsednik jedne države, u ovom slučaju član Predsedništva, glasa na izborima u drugoj državi. To je zaista uvreda ne samo za zdrav razum nego i za dobar ukus. To je nepojamno. Zbog toga sam izjavio da ćemo mi iz Vojvodine napraviti konvoj autobusa, pa ćemo na prvim sledećim izborima doći u Banjaluku da pitamo gde je naše biračko mesto i gde možemo da glasamo. Jer ako Milorad Dodik može da dođe da glasa u Beogradu, onda i mi iz Novog Sada možemo da glasamo u Banjaluci.

Borenović ističe da je na prošlim izborima u Bosni i Hercegovini glasalo 40.000 ljudi iz Srbije, te da ne veruje da 11.000 registrovanih glasača iz Republike Srpske može napraviti neku veliku promenu na izborima u Srbiji. Smatra da ljudima, koji imaju dvojno državljanstvo, treba omogućiti da glasaju, ali da se tu radi o jako malim brojevima.

- Nije u pitanju broj ljudi koji su glasali. Na izborima se biraju narodni predstavnici koji čine skupštinu. Oni biraju vladu, a vlada onda raspoređuje budžet. Dakle, vladu biraju građani koji plaćaju porez i time pune budžet. Ne možete glasati na dva mesta, a na jednom plaćati porez. Mislim da je to suština priče. Ne može neko samo zbog etničke pripadnosti da ima pravo da odlučuje o novcu koji se troši drugoj državi. Jedno je srpski narod kao istorijska, jezičko-kulturna zajednica, a potpuno drugo su države u kojima srpski narod živi.

U ovom slučaju živi u Bosni i Hercegovini zato što je Republika Srpska severoistočna Bosna i Hercegovina, a glavni grad Republike Srpske je Sarajevo. Milorad Dodik se oslanja na Moskvu. Imam hiljadu primedbi na politiku aktuelnog Beograda, ali je činjenica da je on samostalniji u donošenju odluka od Dodika.

Vila na Dedinju

Gospodine Čanak, zanimljivo je da se tužioci, koji istražuju Dodikov slučaj, žale da od Beograda nikako ne mogu da dobiju dokumentaciju o njegovoj vili. Mislite li da neko u Beogradu pomaže Dodiku da slučaj sa vilom ne dođe do suda? Jer ako nema dokumentacije, onda slučaj ne može doći na sud. Da li je to ona Dodikova infrastruktura u Beogradu o kojoj ste govorili?

- Apsolutno, zato što je više nego jasno da Dodik ovde ima infrastrukturu koja mu pere pare. On se pripremio beg iz Bosne i Hercegovine i iz Republike Srpske za trenutak kad počne da puca njegova veštačka tvorevina. Sve više ljudi iz Bosne i Hercegovine zbog loše situacije traži sreću na Zapadu. I dok se to dešava - mi se pitamo da li treba stati na stranu Istoka ili Zapada. Pa čekajte, koliko je ljudi otišlo da traži sreću na Istoku, u Rusiju. Da li se tamo bolje živi nego u Bosni i Hercegovini? Nikom ne pada na pamet da tamo ide.

A kada se pitamo da li očigledno totalitarnom režimu treba uvesti sankcije, onda se odjedanput kolebamo. Zato što smo, bože moj, emotivno vezani za Ruse. Pa, ja sam više emotivan za svog sina nego za Ruse i, ako mu se ne sviđa u Srbiji, ne verujem da bi otišao da traži sreću na Istoku već na Zapadu. Rusko rukovodstvo je, umesto da ulaže u sopstvenu državu, ulagalo u mega jahte koje sada po morima jure da ih zaplene. Ako jahta, koja se pripisuje Putinu, košta 700 miliona dolara, a takvih jahti, čiji su vlasnici ruski oligarsi, ima nebrojeno - kakva je to korupcija, kakva je to pljačka. Koga mi to štedimo od sankcija?

Puštanje niz vodu

U zaključku, mislite li da bi Vučić mogao da Dodika pusti niz vodu?

- Mislim da bi Vučić mogao Dodika pustiti niz vodu jer je potpuno jasno da se više ne može biti neutralan. Kao što sam rekao, na osnovu toga kakva će biti pozicija Ivice Dačića znaćemo kakav je odnos Srbije sprema Moskvi. Odnos prema Moskvi će u velikoj meri značiti i odnos prema Miloradu Dodiku.

Međutim, može Dodik sutra da ode u političku penziju, ali ako u političku penziju ne ode metod vladavine koji je on inaugurisao u entitetu Republika Srpska, odnosno u severoistočnom delu Bosne i Hercegovine, ako u istoriju ne odu klijentelizam i dogovorna politika u najgorem smislu te reči koju primenjuju političari u Bosni i Hercegovini, onda nisam veliki optimista u pogledu budućnosti Bosne i Hercegovine kao države. 

(SzILSV, 11.04.2022)