Zakon o finansiranju Vojvodine ustavna obaveza države Srbije

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Iz medija | Sreda, 13. 03. 2019. | Komentara: 0

Zakon o finansiranju Vojvodine ustavna obaveza države Srbije

NOVI SAD - Ako je Vojvodina ekonomski jača, i Srbija je jača. Ne može jaka Vojvodina da oslabi Srbiju, jednostavno svi građani imaju korist - rekao je za Radio021 generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš. Kako dodaje, Zakonom o finansiranju Vojvodine će se konačno ustanoviti šta su izvorni prihodi i sredstva Vojvodine, čime će Vojvodina biti manje zavisna od Republike i moći će da ostvari svoju autonomiju u celini.

LSV

Naime, Predlog zakona o finansiranju Vojvodine, zajedno sa predlogom rezolucije Skupštine Srbije o Vojvodini, naći će se pred poslanicima republičkog parlamenta na narednoj sednici, 20. marta. Predloge ova dva akta podnela su tri poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine - Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić, a u nameri da se, kako se navodi u tekstu predloga, konačno ispoštuje ustavna obaveza finansijskog uređenja funkcionisanja Vojvodine i potencijal da Pokrajina ostvari svoju punu autonomiju.

Kostreš je kazao između ostalog da ligaši nisu naročito zadovoljni predlogom zakona koji su ponudili, ali da on predstavlja "zlatnu sredinu" kojom bi mogla da bude zadovoljna i naprednjačka vlast, ali i građani.  Tri poslanika LSV zahtevaju da se zakon i rezolucija usvoje po hitnom postupku kako bi što pre počela primena - tačnije, od 1. januara 2020. godine.
 
Samim zakonom uređuje se sa koliko novca i čijim novcem raspolaže APV, a prema ovom predlogu, budžet Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike. Osnovicu za utvrđivanje budžeta Vojvodine predstavljaće iznos ukupnih rashoda i izdataka planiranih budžetom Srbije, a tri sedmine budžeta APV koristi se za finansiranje kapitalnih rashoda. Na pitanje da li Vojvodina trenutno raspolaže sa pomenutih sedam odsto, Kostreš kaže da zavisi od ugla posmatranja. Pre svega treba pitati, kaže on, zbog čega baš sedam odsto, a ne više.
 
- Zašto baš sedam odsto kad Vojvodina, grubo govoreći, čini 25 odsto teritorije Srbije, trećinu stanovništva, a kad je dobra godina sačinjava i više od 40 odsto BDP. Od momenta kad je Ustav donet 2006. godine, to je bilo pitanje svih pitanja, jer ako pogledate nacrt Ustava, nije se uopšte govorilo o procentima, već o izvornim prihodima Vojvodine. To sada aktuelizujemo. Nikada nije tačno definisano kako se obračunava tih sedam odsto, čak i kada su Liga i demokrate bili na vlasti. Nominalno je budžet sedam odsto ako računate transferna sredstva koja samo prolaze kroz pokrajinski budžet za neke namene, ali suštinski tih sedam odsto nikada nije bilo - istakao je Kostreš.
 
Republika je, prema ovom nacrtu, dužna da prilikom prebacivanja neke odgovornosti ili poslova Vojvodini obezbedi i novac za to u vidu transfernih sredstava. Prihodi budžeta Vojvodine su svi prihodi koji se naplate na teritoriji Pokrajine (sa par izuzetaka), a nakon dostizanja nivoa ostvarenja budžeta Vojvodine od najmanje sedam odsto, sav prihod od naplate PDV-a i akciza usmerava se budžetu Republike. Kostreš napominje da je ovo jedan od kompromisa u sadržaju zakona. Ovim zakonom se obrazuje i Poreska uprava Vojvodine i ona će se od 1. januara 2020. baviti naplatom i kontrolom javnih prihoda na teritoriji Pokrajine. Poreska uprava Vojvodine preuzeće deo zaposlenih, opremu, arhivu, prostorije i softver iz republičke poreske uprave i lokalnih poreskih uprava.
 
Vlada Srbije se ovim zakonom obavezuje da obrazuje komisiju za praćenje primene, a činiće je predstavnici organa Republike i Vojvodine.
 
Rok za donošenje Zakona o finansiranju Vojvodine istekao je 31. decembra 2008. godine. Njega je najavljivao predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović po dolasku SNS na vlast 2016. godine, ali do danas Pokrajina nije ni inicirala njegovo donošenje, iako je imala ingerencije. Mirović je, gostujući na RTS, nedavno izjavio da je više puta pitao Vladu Srbije zašto se ne donosi ovaj zakon, ali je dobio odgovor "da to nije prioritet u ovoj godini". On je dodao da je sa sadašnjim izdvajanjem iz budžeta od sedam odsto Vojvodina zadovoljna. Na ove tvrdnje Mirovića, Kostreš odgovara da premijer Vojvodine suštinski ne razume šta znači autonomija.
 
- A to nije samo njegova mana. I (bivši premijer APV) Bojan Pajtić bio je u istoj situaciji. Umesto da, kao premijeri, donosite odluke o raspolaganju resursima, vi idete u Beograd po mišljenje. Pretpostavljam da je Mirović hteo da kaže da je sada pala 'zla vlada' koju su činili LSV-DS-SVM pa će sad oni bolje i više raditi. Ali nismo još uvek dobili tunel kroz Frušku goru, nije urađen nijedan ozbiljniji kapitalni projekat, nismo suštinski videli nikakav ozbiljniji napredak. Generalno je sistem loš i sa ovakvim opstrukcijama iz Beograda, ni premijer iz Lige ne bi mogao mnogo da uradi - ocenio je generalni sekretar LSV.
 
Rezolucija o Vojvodini

 
Drugi akt na dnevnom redu sednice je rezolucija, opšti akt u kojem se navodi, između ostalog, da Republika prihvata i poštuje vojvođansku multinacionalnu, multikonfesionalnu, multikulturnu i tradicionalno tolerantnu sredinu, antifašističku istoriju nastajanja i želju građana da žive u ispunjenoj autonomiji. Bojan Kostreš kaže za 021 da Vojvodina i dalje želi da bude deo Srbije i da to niko ne spori, osim nekoliko ekstremnih i zanemarljivih pojedinaca.
 
- Svi nacionalisti govori da je Vojvodina Srbija - niko to ne spori. Ali stalno zaboravljaju činjenicu da je Vojvodina odlučila da hoće da se konstituiše kao politički entitet i potom da želi da bude deo Srbije. Samo želimo da upravljamo našim resursima, novcem i sudbinama. Kad god pitamo gde su naše pare, mi smo separatisti. Dođemo u situaciju da vojvođansku zastavu i nacionalisti i vlast, ali i predstavnici građanske opozicije iz Beograda nazivaju separatističkom. Ta zastava je posledica primene Ustava Srbije gde piše da Vojvodina ima grb i zastavu koja je definisana skupštinskom odlukom. Ta zastava Vojvodine predstavlja deo Srbije - nazivati je separatističkom govori da ili ne razumete šta govorite ili ste vrlo zlonamerni - naglašava Kostreš dodajući  da nema očekivanja od sednice skupštine Srbije.
 
- Naprednjačka vlast nema blagonaklono gledanje prema LSV i vojvođanskoj autonomiji. Videćemo i kako će se ponašati neke naše koleginice i kolege koje su iz Vojvodine i kunu se u nju. Da li će doći u salu da pomognu - zaključuje Kostreš.

 
(SzILSV, 13.03.2019)




Iz medija | Ponedeljak, 17. 06. 2019. | Komentara: 0

Čanak: Crnoj Gori vratiti imovinu otetu 1918. godine

Činjenica je da je poslije 1918. godine praktično kompletna imovina Crnogorske pravoslavne crkve postala imovina SPC. Upravo iz tog razloga, ne vratiti Crnoj Gori imovinu iz 1918. godine bila bi istorijska nepravda", kaže u razgovoru za Dnevne novine Nenad Čanak, predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Iz medija | Nedelja, 16. 06. 2019. | Komentara: 0

Intervju Milivoj Bešlin: Istorijsku istinu ne bi trebalo da utvrđuje sud

"Svedočim pred Višim sudom u Valjevu. Tužiteljka se žalila na rešenje o rehabilitaciji. Sudija je korektan i profesionalan. Iako me satima ispituje, često i na okolnosti koje nisu relevantne ili se meni tako čini, trudi se da pokaže širinu. Advokat predlagača Kalabićeve rehabilitacije u jednom trenutku me pita mislim li zaista da su svedoci 1945. pred Državnom komisijom mogli da se sećaju šta se dogodilo dve ili tri godine ranije", počinje priču o svom svedočenju u procesu za rehabilitaciju Nikole Kalabića istoričar Milivoj Bešlin.
Iz medija | Nedelja, 02. 06. 2019. | Komentara: 0

Skuplje je snimiti Igru prestola nego izazvati rat na Balkanu

Kosovo je 1912. ušlo u sastav Srbije ratom i voljom velikih sila. Izašlo je iz Srbije 1999., takođe ratom i voljom velikih sila. Zato ne vidim neki veliki manevarski prostor. Kraj priče će biti proglašenje pobede pre nego što se pobegne, a potom i priznanje Kosova. Gde Srbija jedino neće priznati da je priznala Kosovo



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook