NOVI SAD –  Predsednik poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški, upitao je danas zašto se među važnim datumima u istoriji Vojvodine izostavlja 31. jul 1945. godine, kada se Skupština izaslanika naroda Vojvodine odlučila da AP Vojvodina uđe u sastav Republike Srbije.

Podsetimo, danas je u Novom Sadu, u zgradi Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, održana javna rasprava o Nacrtu odluke kojom je predloženo da se 25. novembar obeležava kao Dan Vojvodine, povodom Velike narodne skupštine u Novom Sadu 1918. godine, a kao ostali značajni datumi značajni obeležavali bi se i 15. maj povodom Majske skupštine 1848. godine, i 10. decembar, datum kada je 1948. godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.

 - U Nacrtu odluke su deklarativno predloženi datumi koji su značajni, i istorijski i politički, i mogu se složiti sa tim da su neki od njih od nacionalnog značaja – rekao je Branislav Bogaroški, a objavio Radio 021.

- Postavlja se pitanje šta je sa trećim datumom koji bi eventualno mogao da bude stavljen u neku vrstu ravni sa prethodna dva datuma, a radi se o Skupštini izaslanika naroda Vojvodine, koja se takođe bavila pitanjima konstituisanja Vojvodine kao autonomne pokrajine, iz čega crpi legitimitet do današnjeg dana. S druge strane, to je i donošenje odluke o prisajedinjenju Srbiji u nekim drugačijim istorijskim okolnostima. To na neki način jeste bila i kruna antifašističke borbe koja se vodila tokom Drugog svetskog rata - poručio je Bogaroški, dodavši da očekuje odgovor kako rasprava ne bi izgubila smisao.

Branislav Bogaroški je upozorio i na to da Poslovnik Vlade Vojvodine, kao ni Statut AP Vojvodine, ne može da bude pravni osnov da se donese odluka o obeležavanju 25. novembra kao Dana Vojvodine.

Po njegovim rečima, Ustavni sud je prilikom razmatranja pitanja ustavnosti Statuta Vojvodine zauzeo restriktivan stav po kojem sve što nije striktno navedeno kao nadležnost Pokrajine, ne može da različitim tumačenjem to postane.

Radio 021 je u izveštaju sa današnje javne rasprave objavio i sledeće detalje:

“Kada je već delovalo da diskusije na javnoj raspravi u suštini neće ni biti, da će sve biti svedeno na tumačenje istorijskih datuma od značaja za narode u Vojvodini, kao i da će se govoriti o tome da bi 25. novembar trebalo da se obeležava kao državni praznik, pitanje koje je izazvalo reakcije u Muzeju postavio je poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Vojvodine Branislav Bogaroški.Nakon pitanja, Drago Njegovan je poručio da će se o tome svakako razgovarati i na Skupštini, te da "misli da ne moraju da odgovaraju na ovo pitanje, ali će ga evidentirati u izveštaju". Bogaroški je potom ukazao na to da bi trebalo da se odgovori, jer bi, u suprotnom, rasprava izgubila smisao. Mala "scena" je izbila kada se istoričar Dejan Mikavica zapitao zbog čega bi taj događaj uopšte bio značajan, počevši da spominje komuniste. On je izašao za govornicu da priča o tome, ali je nakon reakcije i Bogaroškog i govornika odustao od svog izlaganja”.

Radio 021 je danas podsetio i na to da su, posle prve najave o osnivanju Muzeja Prisajedinjenja Vojvodine i obeležavanje Dana Vojvodine, pojedini istoričari i političari imali bojazan da bi antifašistička tradicija u Vojvodini, mogla da se previdi, ukazivajući na to istorija Vojvodine ne počinje, niti se završava, 1918. godinom.

Tako je pre više od godinu dana istoričar Milivoj Bešlin rekao da događaj iz 1945. godine ne sme da bude dovođen u pitanje, jer je i on predstavljao prisajedinjenje Vojvodine, kao autonomne pokrajine, Srbiji.