BEOGRAD – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i nekadašnji član predsedništva Demokratske opozicije Srbije Nenad Čanak gostujući u Jutarnjem programu televizije Pink, rekao je da bi Srbija danas izgledala drugačije da pre 15 godina nije ubijen tadašnji premijer Zoran Đinđić.

- Ne bih da cenjkam oko toga, ali činjenica je da bi stvari izgledale mnogo drugačije. Prvo, Zoran Đinđić je bio čovek sa kojim sam ja stalno bio u sukobu i mi smo stalno imali nesporazume oko toga kuda treba da se ide, ali je upravo to bio glavni kvalitet, to što smo mogli kroz stalne varnice, koje su bile konstruktivne, da dođemo do boljih rešenja – rekao je Čanak.

On je dodao i da bi Đinđić, da je živ, bio izložen ogromnim napadima, jer se već tada videlo da se spremaju orkestrirani napadi na njega, kao i na celu proevropsku ideju.

- Nemojte zaboraviti da je to još uvek bilo sve sveže. Sve što se dešavalo devedesetih je bilo sveže. Ljudi živi tu u punoj snazi. Jedne večeri pre ovog tragičnog događaja, mi smo imali sastanak predsedništva DOS-a u Moroviću. Na tom sastanku je tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović rekao Zoranu: „Zorane postoji zavera da se ubiješ ti i da se ubijaju po dva lidera DOS-a svakoga dana da bi se izazvao haos u zemlji, da se napravi državni udar. Imamo o tome, obaveštajne informacije“.  Na šta je Zoran rekao: „Ma ajde Duško opet preteruješ“. On to nikada nije shvatao ozbiljno, da to stvarno može da se desi, jer jednostavno nije mogao da veruje da može da ode u taj tip ekstremizma, da je neko spreman da gurne Srbiju u takav haos kakav je bio predviđen – podsetio je Čanak.

Govoreći o dešavanjima u javnosti nakon ubistva Đinđića, lider LSV je istakao da je 2003. „demokratska akademska javnost“ peticijom zahtevala da Koštunica dr Vojislav ne svedoči na sudu o svojim saznanjima.

- Niko od njega nije tražio ništa osim da svedoči. Da, da iskaz. A onda su svi legalisti, demokrate, humanisti... najedanput rekli kako je to kršenje njegovih prava i Koštunica dr Vojislav nije dao izjavu, nije saslušan u policiji u vezi sa ubistvom predsednika vlade, zato što se pobunila nekakva javnost predvođena Amfilohijem Radovićem, Matijom Bećkovićem itd. Pa zar onda nije sasvim jasno da svi ti koji se zagrću nekim velikim ljudskim pravima iz tog korpusa naše države, služe i rade na tome da se drže Pašićeve: „Zakoni su za protivnici“ – ocenio je Čanak i dodao da se tom analogijom onda zakoni primenjuju samo na protivnike, a da svi ostali imaju ljudska prava, dok protivnici to nemaju.

- A Zoran nije imao pravo čak ni na život. E onda ja postavljam pitanje, ako je njegovo pravo na život bilo ugroženo, zašto je ispod časti nekome da bar kaže svoja saznanja o tome da se rasvetli cela priča o tome. Da je on (Koštunica) legalista, to su priče za malu decu. Jer bi svaki legalista otišao sam da se prijavi, da da iskaz da se pomogne istrazi. Nije to učinjeno i zato sada imamo 1000 teorija i stalne pokušaje da se ta vlada tadašnja proglasi za korumpiranu, da se celo to vreme proglasi za tragično itd – smatra Čanak.

Prema njegovim rečima, kada čuje da nikada nije bilo gore nego danas, da je ono vreme bilo užasno, a ovo je još užasnije, onda mora da podseti na šta su ta vremena ličila, koliko je glava izgubljeno koliko je ljudi otišlo, kroz kakve paklove smo sve prolazili tih godina.

-  Zoran Đinđić je jedan kamen međaš u istoriji Srbije koji mora da se obeleži, njegova razmišljanja je nešto što je izuzetno značajno, slagao se sa njima neko ili ne. Ali ako počnemo da se bacamo blatom na apsolutno sve u našoj istoriji onda ćemo doći u poziciju da živimo u 14, osmom ili šestom veku, ali u 21. nikada stići nećemo – zaključio je Čanak.

Lider LSV ukazao je i da je DOS tada imao pripremljen tekst Ustava koji je mogao biti usvojen da se nije desio atentat.

- Mi smo imali gotov Ustav. Ja sam tada bio predsednik Ustavne potkomisije za decentralizaciju i regionalna pitanja, a Vladan Batić je bio predsednik Ustavne komisije. Mi smo Venecijanskoj komisiji izneli taj predlog Ustava i dobili smo najviše ocene za taj njega. Sve je bilo pripremljeno da se jednom raskrsti  sa prošlošću – predočio je Nenad Čanak.