BEOGRAD - "Poruka Sretenja, kao dvostrukog praznika - ustanka i ustavnosti, je potpuno drugačija od one kakvom je sadašnja vlast tumači. Prava poruka je emancipacija, oslobođenje, sloboda, i to ne samo ka spolja, nego i unutrašnja, od lične vlasti i autoritarizma", izjavio je istoričar Milivoj Bešlin.

U emisiji N1  „Iza vesti“ Bešlin, na pitanje znamo li šta hoćemo od Sretenja, kaže:

„Tradicije se izmišljaju, danas je čitava klima drugačija nego 2002. godine, kada je to krenulo da se slavi. Uvek iz prošlosti morate da birate šta ćete da slavite, i onda gledate šta je poruka za javnost. Nisu to loši datumi, ali se oni danas tumače pogrešno“, smatra Bešlin.

A koja je poruka prava?

„Poruka Sretenja, mi slavimo dvostruku, jer je Sretenje i srpska revolucija, početak Prvog srpskog ustanka, pitanje slobode, a druga stvar je Ustav, ograničavanje lične vlasti vladara i snaženje instutucija. Poruka Sretenja, dakle, i ustanak i ustavnost, je emancipacija, oslobođenje, sloboda, ne samo spoljna, nego i unutrašnja, od lične vlasti i autoritarizma“, naglašava Bešlin.

I zato, dodaje, kada današnja vlast kaže „jaka Srbija“, oni misle „jak Vučić, jaka lična vlast“. „To nije poruka Sretenja, ona je suprotna od toga“, rekao je istoričar.

Prema njegovim rečima, ideale iz Sretenjskog ustava, mi do danas nismo ostvarili.

„Nije se primilo ni tada, a bojim se da se danas sve teže prima, jer je karakter vlasti takav da mi moramo da težimo idealima Sretenjskog ustava. I vrlo je licemerno kada se neko poziva na to i interpretira stvari drugačije“, poručio je Bešlin.

Poruka Sretenja, pojašnjava, je unutrašnja sloboda od nasilničke, autoritarne vlasti.

„Do tog Sretenjskog ustava smo i došli kroz pobune protiv Miloša Obrenovića“, kaže.

Naš problem je, priča Bešlin, što nismo definisali šta je država.

„Mi nemamo definiciju granica, borimo se između dva koncepta – između realne države i ove mentalne, svesrpske države. Mi ne pričamo kako ćemo urediti Srbiju, nego da su Srbi van Srbije ugroženi, a štitićemo ih tako što ćemo proširiti teritorije“, ocenio je gost „Iza vesti“.

O pregovorima sa Prištinom i rešavanju kosovskog problema, Bešlin kaže da je sigurno da – Vučić ne štiti Srbiju.

„Mi ne znamo šta Vučić misli, ono što je on sam rekao – da će nas obavestiti kako je odlučio u vrlo transparentnoj procedurti – to je samo po sebi kontradiktorno. Ne može štititi državu onaj koji se zalaže za zamrznuti konflikt“, izjavio je istoričar.

I stalno se spominju neprijatelji države.

„Narativ o ugroženosti karakteriše svaku nacionalističku i desničarsku ideologiju, pa vam to daje opravdanje da radite razne stvari. Ako je Srbija stvarno ugrožena, treba pitati Vučića: a šta si radio 10 godina? Zašto su razrušene institucije, zaustavljene evropske integracije, kako je država došla u podanički odnos prema Putinovom režimu? Da li neko zaista misli da je Vučić štitio državu“, upitao je Bešlin.

Prema njegovom mišljenju, Vučićev neuspeh su 10 propuštenih godina.

„Čak i ako prihvati plan za Kosovo, mi smo izgubili 10 dragocenih godina tokom kojih se nismo bavili razvojem društva, a ljudi masovno odlaze iz zemlje. To je njegov neuspeh. Prave posledice 10 godina naprednjačke vlasti osećaćemo narednih decenija“, smatra Bešlin.

Trenutno, dodaje, Srbija ne snosi nikakve konsekvence svojih izbora, ni po pitanju Kosova, ni po pitanju neuvođenja sankcija Rusiji.

„Srbiji je dopušteno, i Vučiću je dopušteno da ne odabere stranu, da jedini radi ovo što radi i da nema posledice. Zašto mislite da će to da traje dugo? Posledice će biti strašne i bolne i plaćaćamo decenijama ako postanemo crna rupa u Evropi. Za sada se Vučiću daje široko vreme da pomera Srbiju u proevropskom smeru. Ali, ja nisam optimista“, zaključio je Bešlin.