BEOGRAD – Odnos prema antifašizmu aktuelnog režima nije puno različit u odnosu na prethodnu vlast, Demokratske stranke Borisa Tadića, i tu vidimo jedan potpuno fluidni  antifašizam koji gubi svoje esencijalne karakteristike, ocenio je istoričar dr Milivoj Bešlin gostujući u emisiji „360 stepeni“ N1 televizije. On je podsetio da kada je ruski predsednik Dimitrij Medvedev bio u poseti Srbiji, 2009 u Beogradu je održana svečana akademija, a održan je i igrokaz koji je bio vrhunac istorijskog revizionizma u Srbiji.

- Sve tri grane vlasti od 2012. u Srbiji su dali svoj doprinos politici istorijskog revizionizma i političkoj upotrebi prošlosti – zaključio je Bešlin.

Četnički pokret u Srbiji i država na grobu Mihailovića         

Komentarišući fotografiju koja se pojavila na društvenim mrežama, a na kojoj se vidi da vojnici Vojske Srbije polažu venac na grob Draže Mihailovića, Bešlin je rekao da u samom događaju ima više spornih stvari koje treba da se reše.

- Jedna od njih je da li su oni tamo bili ili nisu i ako su bili koga su predstavljali. Mislim da je to jedna velika bruka. Mi moramo i da znamo ko ih je tamo poslao, ako su išli samoinicijativno, da li će neko snositi konsekvence, jer su oni položili vence u ime države, zvanično, na spomenik poraženom u II svetskom ratu – smatra Bešlin.

Govoreći o četničkom pokretu u Srbiji Bešlin je naveo da je isti nepobitno kolaborantski pokret u II svetskom ratu.

- On je nastao kao antiokupatorski u maju 1941. Prvih meseci rata sarađuju sa partizanima, bore se protiv Nemaca, nastavljaju s tradicijom antigermanskih sentimenata srpske vojske iz I svetskog rata. Međutim, vremenom taj pokret postaje kolaborantski zbog snaženja partizanskog pokreta, usled čega kod četnika antikomunizam postaje dominantan. Takođe, četnički pokret nije bio antifašistički, samo antiokupatorski i to samo prvih meseci postojanja. Tu distinkciju vrlo jasno treba praviti – objasnio je Bešlin dodajući da zbog rasta partizanskog pokreta tokom leta u zapadnoj Srbiji na teritoriji onoga što će kasnije biti nazvano Užičkom republikom kod četničkog pokreta antiokupatorski segment njihove ideologije nadvladava antikomunistički.

- I oni zbog toga u oktobru 1941. faktički prelaze na drugu stranu. Već 16. oktobra Draža Mihailović šalje potpukovnika Pantića u Beograd da bi sa okupacionim vlastima stupio u vezu ne bi li se četnici i Nemci zajednički borili protiv partizana. Jasna intencija Mihailovića ka kolaboraciji je došla do izražaja 11. novembra 1941. u selu Divci. Nemci su pravili stenogram sa tog zvaničnog razgovora Draže Mihailovića i nemačkog potpukovnika Rudolfa Kogarda i još nekim nižim predstavnicima Vermahta. Nažalost taj stenogram nije bio dostupan jugoslovenskim vlastima na suđenju Mihailoviću 1946. Njega je 60-tih godina iz arhiva u Vašingtonu doneo istoričar Jovan Marjanović, a gde se vidi da Mihailović nudi saradnju, da je želi, da traži  od Nemaca oružje kako bi se borio protiv partizana i obećava da ono neće biti okrenuto protiv Nemaca čak i ako bi mu borba protiv njih bila nametnuta – rekao je Bešlin.

On je dodao i da to što Nemci ne pristaju na saradnju u tom trenutku je što nisu dovoljno verovali Mihailoviću i što su očekivali od njega da stupi direktno u kvislinški i podanički odnos na način na koji je to bio Milan Nedić.

-  Mihailović je na to rekao da ne može biti u Nedićevoj poziciji, jer mora da ima dvojstvo. Naposletku ceo pokret završava u okviru Srpskog udarnog korpusa SUK-a koji je zajedno sa snagama Vermarhta ratovao protiv nadirućih snaga Crvene armije i Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije, tako da je kolaboracija četničkog pokreta nepobitna u tom smislu i o tome govori stotine dokumenata – istakao je Bešlin i dodao da to što je četničkog vođu 1946. američki predsednik odlikovao, nije imalo veze sa ratnim dešavanjima, čak toliko ni sa spašavanjem američkih pilota, već sa hladnoratovskom dinamikom u tom trenutku, jer je Tito bio najudarniji sovjetski satelit, koji je iste godine srušio dva američka aviona. 

- Tako da je to bio politički odgovor, nema nikakve veze sa istorijskom interpretacijom – ukazao je Bešlin.

Podeljenost društva

Prema mišljenju Bešlina dobro je da je jedno društvo podeljeno i da se mišljenja razlikuju, ali je ukazao da se ipak moraju poštovati činjenice.

- Društvo je pluralno, istoriografija ima svoje interpretacije, ona ima svoj metod, koji je vrlo jasan. Problem je što istoričari zanemaruju ono što je istorijski metod – na osnovu dokumentarne građe, arhivskog materijala tek možemo da konstituišemo činjenice i da na osnovu toga, kada to prođe, određenu istorijsku kritiku mi tek onda možemo da imamo autentičnu istorijsku interpretaciju. Nažalost, to vrlo često nije tako, i vrlo često interpretacija ne proizlazi iz činjenica. Ne mislim da je loše što smo podeljeni, jer je podela znak da je jedno društvo pluralno, a pluralnost je, što se mene tiče, dobrodošla. Loše je samo kada se ne barata činjenicama i kada se istoriografija ne drži svojih metoda i principa – smatra Bešlin.

Druga strana

Bešlin navodi i da antifašizam i komunizam u svetu nisu identični pojmovi i da je postojao i antifašizam koji nije bio komunistički.

- U Jugoslaviji je situacija bila specifična. Komunistička partija Jugoslavije jeste bila dominantni istorijski subjekt koji je pokrenuo antifašističku borbu i da su je oni sve vreme vodili i da je to pokret koji je izašao kao pobednički u Jugoslaviji – kazao je Bešlin.

Kada se govori o žrtvama, ukazao je Bešlin, jer se vrlo često provlači teza da partizanima nije bilo stalo do žrtava, četnici su tokom rata, i ne samo oni, nego i nedićevci i ljotićevci, imali retoriku koja je glasila da se u kolaboraciju ulazi da bi se sačuvala "biološka supstanca", da bi se narod, ljudi sačuvali od pogibije.

- Što je naravno bio veliki cinizam. Jer kada pogledate zločine nad civilima koje je četnički pokret načinio u okupiranoj Srbiji posebno od 1942. do 1944. najmarkatniji primeri tog su da je za samo jednu noć zaklano 67 seljaka, civila u Vraniću kod Beograda, od kojih je najmlađa žrtva bila beba u kolevci  od pet meseci, ta kolevka je dugo bila muzejski eksponat, do sela Drugovac kod Smedereva gde su 1944. četnici zaklali 72 ljudi i to nakon Mihailovićeve kritike lokalnim komandantima zbog neaktivnosti. Da ne pričamo o zločinima koji taj pokret čini nad muslimanskim stanovništvom u Sandžaku, i gde postoje na stotine izveštaja koje su komandanti sa terena slali Draži Mihailoviću gde se govori o hiljadama ubijenih – rekao je Bešlin.

Revizionizam

Bešlin je naveo i da može da se složi da svaka generacija piše svoju istoriju.

- Naučni revizionizam je normalan u istoriografiji, ali ovde govorimo o jednoj vrsti nelegitimnog revizionizma, revizionizma koji ima ideološko- političku pozadinu, tako da tu treba praviti jasnu razliku između te dve vrste revizionizna. Između onoga što je kritičko preispitivanje na osnovu metodoloških principa zanata istoričara i onoga što je politička i ideološka upotreba prošlosti – kazao je Bešlin.

On je precizirao da pre svega revizija prošlosti podrazumeva naučna preispitivanja.

- Kod nas kada je u pitanju II svetski rat, 20-ti vek i jugoslovenska istorija reč je o revizionizmu koji je bio ideološko-politički motivisan. Nakon sloma socijalizma krajem 80-tih 20-tog veka u čitavoj Evropi, pa i u Jugoslaviji, dominantna ideološka matrica je u svim istočnoevropskim društvima postao nacionalizam. Nacionalizam je na političkim osnovama hteo da preispita, da izvrši revizionizam prošlosti, da bi čitav onaj predhodni period, znači socijalistički, pokazao kao potpuno nelegitiman – istakao je Bešlin.  

Kako kaže, istorija II svetskog rata je poznata, dokumenti četničkog pokreta su zarobljeni sa Mihailovićem. Četnička arhiva se danas nalazi u Belim vodama u Vojno-istorijskom arhivu i ona je kompatibilna sa nemačkim, američkim, sovjetskim, britanskim dokumentima.

-  Na osnovu tog materijala  može da se vidi da revizija koja je kod nas bila prisutna devedesetih i 2000-tih pre svega ideološki motivisana i da nije donela ništa novo, osim što je poznate činjenice i stare dokumente stavila u novi ideološki kontekst, a to je bio nacionalizam kao nova vladajuća ideologija – ocenio je Bešlin.

Bešlin je izneo sumnju u teoriju da je II svetski rat u Jugoslaviji bio građanski. Kako je kazao, on je imao i elemente građanskog rata, ali se postavlja pitanje ima li građanskog rata uz prisustvo stranih trupa, gde se jedna od strana stavila u službu okupatora. 

Rehabilitacija

Zakon o rehabilitaciji je vrlo sporan, smatra Bešlin, navodeći da se rehabilituju i osobe kojima nije suđeno, navodeći primer kneza Pavla Karađorđevića. 

Komentarišući skup podrške Milanu Nediću održanom u Beogradu, Bešlin je rekao da se postavlja pitanje da li su okupljeni marginalni ili imaju podršku nekih dominantnijih tokova u društvu.

(BILSV, 13.05.2018)