NOVI SAD – Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić istakao je na konferenciji "Industrijsko nasleđe - revitalizacija u funkciji stvaranja novih kreativnih prostora - izazovi i prakse" da  u Vojvodini postoji 47 bivših industrijskih objekata za koje može da se pronađe nova, održiva namena u funkciji kulture i turizma.



Konferencija je održana u Skupštini AP Vojvodine u Novom Sadu, a bavila se načinima na koji se bivši objekti industrijskih giganata i objekti industrije koji predstavljaju kulturno nasleđe mogu staviti u funkciju kulture i turizma. Grujić je dodao da je pokrajinska administracija pokrenula inicijativu da se u Vrdniku, Novom Miloševu i Malom Staparu postojećim objektima ovog tipa nađe nova namena.
– Imam obaveštenje da su u Kasini u Vrdniku počeli radovi, tako da se taj spisak od oko 47 objekata malo, po malo, na lep način kruni, u pozitivnom smislu reči – rekao je Grujić. On je rekao da ova tema mora da se razvija, odnosno da se ne može sve svesti “na kuknjavu da ne postoje prostori i da se sve zida od temelja”, niti može da se čeka na odluku Vojske o njenim objektima, odnosno na objekte koji su pod restitucijom.
– Poenta je u tome da ono što imamo, a dobro je, da to pokušamo da privedemo nameni i upotrebimo na pravi način. Hajde da računamo na ono što je moguće, što nam stoji pred nosom i prolazimo pored toga svaki dan – rekao je Grujić. Da bi objekti industrijskog nasleđa dobili novu, održivu ulogu, Grujić navodi da je prvo potrebno definisati programe i prostore, pronaći namenu, utvrditi da li je održiva, analizirati troškove i krenuti u traženje izvora finansiranja. Na konferenciji učesvuje više od 120 učesnika iz cele Vojvodine, a biće izneti pozitivni primeri iz prakse regiona, ali i Srbije.
U organizaciji skupa učestvuje i Institut evropskih regija, čiji predsednik Upravnog odbora Franc Šausberger naglašava da je Savet Evrope 2015. proglasio godinom industrijskog nasleđa. Šausberger je naveo niz primera iz zemalja zapadne Evrope, gde su nekadašnji aktivni industrijski objekti, poput rudnika, pivara, nakon zatvaranja gde su radnici ostali bez posla, dobili novu namenu, a ljudi, pogotovo mladi, priliku za zaposlenje, i to bez narušavanja kulturnog i industrijskog nasleđa.
– Imate za primer Rursku regiju u Nemačkoj. Rudnici koji su zatvoreni, gde su hiljade ljudi ostale bez posla, sada se menjaju i umesto za industrijske koriste se u kulturne svrhe. Možete ih koristiti i za turizam, za muzeje…– rekao je Šausberger. On je naglasio da je važno podizanje svesti o značaju ove teme i istakao ulogu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje u iniciranju i podršci planovima renoviranja nekadašnjih objekata.