NOVI SAD – Pod hitno treba doneti novi zakon o poljoprivrednom zemljištu koji će na celoviti način razmatrati svo poljoprivredno zemljište, dok u predloženim izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu eventualno mogu da ostanu odredbe koje će uvesti disciplinu kod lokalnih samouprava i sprečiti uzurpaciju zemljišta, a Republika Srbija konačno treba i da popiše šta je njeno vlasništvo i zavede reda, istakao je juče pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški.



Gostujući u emisiji “Sučeljavanje“ na Radio-televiziji Vojvodine, Bogaroški je naveo i da je u tom novom zakonu neophodno doneti jasna pravila koja će postaviti zapreke za strance i sprečiti katastrofu koja bi mogla da nastane 1. septembra 2017. godine, kada će i stranci moći da pod istim uslovima kao naši državljani, kupuju i poljoprivredno zemljište. 

Spremno dočekati konkurenciju

Bogaroški je podsetio i da je Pokrajinska vlada, kada se taj zakon pojavio u javnosti, tražila da se on povuče iz procedure, a tek pošto nije bilo reakcije na taj zahtev, usvojeno je šest amdnamana, od čega su tri napisana sa idejom popravke teksta, a tri, suštinska, za cilj imaju brisanje spornih odredbi koje su i izazvale trenutne proteste poljoprivrednika. 

– Bitno je da budu usvojeni suštinski amandmani, a to su amandmani koji zabranjuju prodaju državnog zemljišta, koji zabranjuju izdavanje u zakup isključivo pravnim licima na 30 godina 30 posto državnog zemljišta. Ili da se povuče kompletan zakon, što mislim da je mnogo bolje, da se sedne zajednički i napravi jedan zakon koj će zaštititi našu poljoprivredu, a omogućiti investiranje i da se pripremimo za konkurenciju iz EU – istakao je pokrajinski sekretar. Kaže i da su nesporna stremljenja ka Evropskoj uniji, te da treba iskoristiti sredstva iz EU, ali da će biti potrebno mnogo vremena da se prilagodimo konkurenciji koja će nam doći. 

– Ako se u jednom momentu otvorimo i pustimo da nas stihija nosi, onda će nam se desiti druga privatizacija. Ono što se desilo s privatizacijom sada će nam se desiti po pitanju državnog zemljišta, dobićemo more nezaposlenih koji ne znaju šta da rade sa sobom – kazao je Bogaroški. 

Opravdani protesti paora

Govoreći o kontradiktornim informacijama koje stižu iz republičke i pokrajinske vlade, kao i pojedinih udruženja poljprivrednika po pitanju izmena zakona, Bogaroški je ocenio da je reč o jako jednostavnom dokumentu koji može da se čita samo na jedan način. Potvrdio je i da su udruženja paora koji su trenutno u protestima tokom ove godine bila u razgovorima sa ministarstvom. 

– Da su se ti ljudi dogovorili sa ministarstvom, oni ne bi danas bili na ulici. Reći da se neko dogovorio i onda iz nepoznatog razloga stoji na -1 već drugi dan, tako što mu došlo da tako nešto uradi mimo svih dogovora, mislim da je, onako, poprilično neozbiljno – rekao je Bogaroški. Naveo je da i ti poljoprivrednici, kao i Pokrajinska vlada, potenciraju kao najveći problem davanje do 30 posto državnog zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi direktnom pogodbom sa ministarstvom, na 30 godina, isključivo pravnim licima. 

– Vi ste u ovoj zemlji do sada imali mnogo slučajeva zloupotreba i precizinijih zakonskih odredbi nego što je ova. Ovde vi nemate ni preradnih kapaciteta, ni ulaganje po hektaru, ni obaveze zapošljavanja određenog broja ljudi i tako dalje i tako dalje. Imate samo određeno da komisija ministarstva treba da odobri. Na osnovu kojih kriterijuma? Šta da odobri? Da zatim pošalje lokalnoj samoupravi, a ako lokalna samouprava ne odluči u roku od 30 dana, ministarstvo će odlučiti umesto lokalne samouprave – kaže Bogaroški navodeći da je sporno to što trenutno tu zemlju licitiraju naši poljoprivrednici. Istakao je i da član 87. Ustava Republike Srbije ne dozvoljava da se kriterijumi za dugoročno korišćenje sredstava u svojini Republike Srbije, pogotovo ako je to opšte dobro kao što je poljoprivredno zemljište, određuju podzakonskim aktima, već u zakonu mora biti precizirano ko, kako i zašto ima pravo na takav zakup, dodajući da sa tog zemljišta ne smeju biti isključeni naši poljoprivrednici.

Država nije pomogla paorima

Pokrajinski sekretar se složio sa ocenom savetnika premijera Srbije i bivšeg ministra poljoprivrede Dragana Glamočića, koji je gostovaso u istoj emisiji, da je naša poljoprivreda nespremna za konkurenciju, ali je dodao da se Republika Srbija nije ni potrudila da paorima omogući da krenu u isplatljivije kulture. 

– Mislite da ti koji su na barikadama trenutno ne znaju da je bolje imati hektar jabuka nego 10 hektara kukuruza? Da li znate da poljoprivrednici nemaju pristup Razvojnom fondu Republike Srbije – zapitao je on podsećajući da AP Vojvodina ima svoj razvojni fond, koji je bitno manji, i koji daje kredite sa kamatom od jedan ili dva posto, ali koji se ne koriste u dovoljnoj meri. 

– Mi smo u pokrajini uspeli da, u poslednje četiri godine, dovedemo do toga da smo po modernim plantažama jabuka, kao region, prvi u Republici Srbiji. Zašto? Zato što se snažno stimulisala ta vrsta proizvodnje, pa sad imate ljude koji mogu odlično da žive sa dva hektara jabuka – rekao je on. Komentarišući navode da postoji mnogo slučajeva uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta, zbog čega državni budžet ima gubitke, Bogaroški je podsetio da postoji inspekcija na republičkom nivou koja treba da kažnjava uzurpatore, a da to do sada nije funkcionisalo.

– Republika Stbija nije sposobvna ni danas, kao što nije bila pre 4, 5 ili 6 godina da iskontroliše da li se zemlja uzurpira i nije sposobna da reši problem svinjske kuge. I onda ćemo dati 30 posto našeg poljoprivednog zemljišta stranom investitoru ili nekoj velikoj firmi ili domaćem tajkunu i onda problemi rešiti sami od sebe? A dotle oni koji su to zemljište obrađivali treba da rade šta? Da sviraju u prste – zapitao je Bogaroški sagovornika.

(BILSV, 26. 11. 2015)