NOVI SAD – Komentarišući opaske opozicionih poslanika da Skupština AP Vojvodine nema nadležnost na „Elektrovojvodinom“, a samim tim ni nadležnost da raspravlja o sudbini tog preduzeća, potpredsednik Pokrajinske vlade Branislav Bogaroški ukazao je danas, tokom rasprave o Informaciji o restruktuiranju JP “Elektroprivreda Srbije“ da te nadležnosti nije bilo ni 2012. kada je gotovo jednoglasno usvojen stav kojim se parlament protivi najavljenom restrukturiranju.



Bogaroški je ukazao da je i tada, kao i danas, preovladalo mišljenje da pokrajinska skupština mora da zauzme stav o pitanju koje je za nju krucijalno iz više razloga.

 – Ne zato što se to zove Elektrovojvodina, ne zato što će doći do otpuštanja radnika, nego što je to energetski sektor koji jeste osnova razvoja AP Vojvodine. Svako od ovih privrednih društava jeste osnova razvoja regiona u kojem posluje. I od toga da li će poslovati na ovaj ili onaj način zavisi da li ćemo mi kao region moći da se razvijamo u punom smislu i na pravi način – istakao je Bogaroški. Dodao je da je Pokrajinska vlada u ovom slučaju vođena idejom da postoje interesi razvoja AP Vojvodine koji prevazilaze ovlašćenja pokrajine iz Statuta ili zakona.  – Mi smo dužni, pre svega vi kao poslanici u Skupštini AP Vojvodine, da vodimo računa šta su posledice poteza koji će biti povučeni u smislu ove reorganizacije. A te posledice neće biti dobre za nas, te posledice neće biti lako ispravljive – upozorio je Bogaroški. 

Loš model

Potpredsednik Pokrajinske vlade je ukazao i da veliki kupci električne energije već imaju mogućnost izbora distributera, zbog čega nije svejedno da li će im električnu energiju nuditi privredno društvo sa poslovnim rezultatom kakve sada ima Elektrovojvodina ili jedan mastodont, uprosečen, koji radi na nuli, koji ima stravične gubitke u distribuciji i koji neće već pri prvim nabavkama struje moći da izdrži privatnu konkurenciju.

– Mogu da shvatim potrebu da EPS kao celina mora da bude efikasniji i to je nesumnjivo. Ali zašto ostala privredna društva, koja se sad spajaju u jedinstveni sistem prvo nisu dovedena do nivoa Elektrovojvodine, pa da onda pravimo jedan centralizovani sistem – zapitao je Bogaroški. On je podsetio da je reč o modelu koji je funkcionisao u ne tako dalekoj prošlosti.

– Imali ste u socijalizmu sistem da kada nešto škripi, uzmete jednog dobrog, uzmete tri loša i napravite jednog srednjeg. Pa onda sledeći put ponovo, pa ponovo, pa ponovo dok vam se čitav privredni sistem ne raspadne. Ovo što se sada radi sa distributivnim sistemom nije ništa drugo nego uprosečavanje nekoga ko ne može da se stara o sebi sa nekim ko pravi dobre rezultate. Znači, ovo je kažnjavanje onoga ko pravi dobre rezultate – zaključio je Bogaroški.

Nisu svi gubitaši

On je upitao i zašto se, ako stvarno postoji dobra namera i ako je ideja bila da se napravi efikasniji sistem, prvo nije rešila situacija u društvima koja prave gubitke, jer nisu svi gubitaši.

– Pogledajte podatke iz informacije i videćete da postoje na teritoriji centralne Srbije dva privredna društva koja posluju solidno, za razliku od Elektrodistribucije Beograd koja će sad biti centar okupljanja svega. I koja će svoj sistem rada, pretpostavljam, preneti na ostale distributere – upozorio je Bogaroški. Ocenio je da je ostalo još dovoljno vremena da se, ukoliko postoji volja sa druge strane, sedne i razgovara na ovu temu i nađe drugačije rešenje.

– Ukoliko se to ne desi, bojim se da idemo u nekom bespovratnom procesu koji će nas verovatno dovesti do toga da za godinu ili dve dana pričamo o tome kako nemamo više ništa od energetskog sektora na teritoriji Republike Srbije. To su, dakle, motivi – istakao je Bogaroški. Na opasku da Radna grupa nije uradila dovoljno, Bogaroški je upitao da li je u pokrajinsku skupštinu stigao bilo kakav odgovor na inicijativu iz 2012. godine.

– Da li se iko oglasio iz ministarstva, iz republičke vlade? Da li nas je obavestio makar o tome da je naše zaključke primio i da ih smatra neprihvatljivim iz ovog ili onog razloga? Zato nemojmo da tražimo opravdanje za loš model restrukturiranja ovih preduzeća u tome da Radna grupa nije uspela da uspostavi kontakt s ministarstvom. Jer, da je bilo volje od strane ministarstva onda bi se, valjda, kontakt uspostavio i onda bi dobili argumentaciju ako grešimo, gde grešimo – naveo je Bogaroški.

(BILSV, 26. 05. 2015)