Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da će odluka Ustavnog suda Srbije o uskraćivanju dela nadležnosti AP Vojvodini izazvati tenzije i “vruću jesen u Vojvodini”, ali i tinjanje nezadovoljstva u svim delovima Srbije koji, kako je naveo “ropću pod teretom centralizacije”.



Čanak je u intervjuu za “Dnevnik” upozorio na to da je Srbija time ušla u “igru na oštrici noža” iz koje se može izaći samo hitnim ustavnim promenama koje bi uvažile realnost, odnosno “punu spoznaju složenosti Srbije kao države” i omogućile decentralizaciju vlasti.
– Ove odluke Ustavnog suda zapravo još jednom pokazuju da aktuelna elita u Beogradu ne razume ni Srbiju niti njene istorijske potrebe i biće apsolutno odgovorna za sve ono što će se događati. Ovo je igra na oštrici noža. I svaki pokušaj da se nekom državnom prinudom obore vojvođanske institucije lako se može pretvoriti u ozbiljan međunarodni politički problem. Srbija je posle dobijanja nove Vlade, koju neki zovu “Dučićeva vlada” zato što se ne zna da li je vodi Dačić ili Vučić, pod budnim okom međunarodne zajednice koja posmatra svaki mogući trag koji bi značio povratak u devedesete godine prošlog veka, po zlu zapamćene širom planete. I zato bi bilo kakvo nasilje nad Vojvodinom izazvalo velike probleme. S druge strane, ako se odluke Ustavnog suda budu ignorisale, bez obzira na to što ja mislim da je ovaj Ustav proizvod nedopustivog političkog nagodbenjaštva, otvara se široko polje za delovanje izvršne vlasti, tako da je ovo izuzetno opasna situacija. Jedino suštinsko rešenje je hitna promena Ustava koja bi omogućila nova, moderna i trajna rešenja za položaj Vojvodine, a ne stalno prepisivanje nekakvog devetanestovekovnog hatišerifa – poručio je lider LSV-a.

Koje su mogućnosti vojvođanske administracije s obzirom na to da su odluke Ustavnog suda obavezujuće? Može li ona inicirati takve ustavne promene i da li su one ostvarive?
– Apsolutno je izvesno da će pokrajinska administracija u narednom periodu biti izložena velikim pritiscima i očekujem veoma vruću jesen u tom pogledu. Vojvođanska administracija ima i legitimitet i legalitet, koji su potvrđeni na nedavnim izborima, ali to u aktuelnim političkim odnosima, bojim se, neće biti dovoljno. I baš zato iniciranje promene Ustava jeste moguće, ali ne vidim da bi nečim rezultiralo pošto u ovom trenutku za to ne postoji politička svest u Beogradu. A to odsustvo svesti o potrebi hitne promene Ustava dovešće do toga da ćemo ustavne promene kasnije sprovesti pod mnogo nepovoljnijim uslovima i s mnogo manje uticaja domaćih političkih faktora nego što bi to bilo da im se pristupi sad. I što se pre Ustav dovede u vezu s realnošću, koja podrazumeva punu spoznaju složenosti Srbije kao države, tim pre će Srbija početi da se razvija kao normalna država. A sve ovo što smo imali do sada su privremeni provizorijumi koji služe samo tome da se u tom mutljagu napravi još neka pljačka državne imovine.

Znači li to da smatrate da se internacionalizacija vojvođanskog pitanja ne može izbeći, iako je novi premijer Srbije poručio da to neće dozvoliti?
– Apsolutno je nemoguće izbeći internacionalizaciju. Internacionalizacija se već događa, i to oko gotovo svakog pitanja u ovoj zemlji. Šta drugo predstavljaju aranžmani s MMF-om nego odustajanje od samostalnog odlučivanja o ekonomskim pitanjima, šta su pogodbe s Rusijom, kojoj je poklonjen NIS, odnosno vojvođanski „Naftagas“? Pa NIS je poklonjen Ruskoj Federaciji za iznos koji se ostvari naftom koja se za jednu godinu izuvuče iz vojvođanske zemlje. To je bila politička odluka, a ne ekonomska, a koja znači odustajanje od dela suvereniteta. A isto će se desiti u slučaju da se EPS i Telekom takođe po hitnom postupku poklone Rusiji, čime bi se Srbija pretvorila u koloniju, a što je očigledno i namera određenih krugova u Beogradu. I ako Srbija sama ne odluči da opstane i da se decentralizuje, a to su dve strane istog novčića, ubrzo ćemo gledati vrlo tragične posledice.

Kakve posledice i mogu li se u tom pogledu praviti paralele između sadašnje pozicije Vojvodine i one u kojoj se APV našla 1988. godine, kako su to ocenili pojedini analitičari?
– Postoji razlika između dešavanja u Vojvodini 2012. godine i onih iz 1988. godine, zato što su događaji od pre više od dve decenije bili obračun unutar jednopartijskog sistema, tako da tada neka veća podrška delu tog sistema koji je činio Savez komunista Vojvodine nije bila realna. Danas je situacija mnogo drugačija, pre svega zato što se Vojvodina od pre šest godina prvi put u istoriji našla u nezavisnoj državi Srbiji, a Srbija je prvi put u istoriji u prilici da uređuje odnose na svojoj teritoriji, u čemu se, međutim, uopšte ne snalazi. Današnja elita u Beogradu ne razume da mora menjati odnos prema pitanju uređenja države ako želi da država opstane. Centralizam po Garašaninovom Načertaniju, koji je bio dobar za Beogradski pašaluk, nije dobar za Srbiju koja, ipak, nikad nije bila veća u skorijoj istoriji, ako se izuzmu srednjovekovne mitomanije. Nažalost, odluke kao što su ove koje je doneo Ustavni sud o nadležnostima Vojvodine, a kojima se Srbija pokušava sabiti u beogradskopašalučki dahijski sistem, ne idu u prilog pozitivnim promenama već jačanju tenzija. Bila bi velika šteta ako se te tenzije budu zaoštravale između Vojvodine i geografske Srbije zato što tu ne postoji nikakav nesporazum. Jer, kao što pod centralizmom ropće Vojvodina, tako ropću i Niš i Kragujevac i Leskovac… I tu nema nikakve velike razlike, izuzev te što Vojvodina ima iskustvo autonomnosti a druge regije nemaju.

Ako je jedini izlaz u ustavnim promenama, a smatrate da one nisu realne, šta očekujete u pogledu odnosa između Vojvodine i Beograda u narednom periodu?
– Imaćemo krizu, ne samo između Vojvodine i Beograda već permanentno tinjanje nezadovoljstva širom zemlje, zato što je sad već više nego jasno da se iz ekonomske krize ne može izaći bez političkih promena, odnosno promene načina odlučivanja. Ako se i dalje o svemu bude odlučivalo u jednom i po kabinetu u Beogradu, to ne može izaći na dobro jer su ti kabineti udaljeni od stvarnosti i nisu efikasni, i time će se samo nastaviti “metastaziranje” Beograda kao jednog prevelikog potrošača na preslabom telu Srbije. A to jedino može voditi do još dubljih ekonomskih problema pa me ne bi iznenadilo da se zahtevi za autonomiju pojave i tamo gde ih nikad do sad nije bilo. U ovom trenutku to neće biti definisano kao tenzije zbog položaja Vojvodine već prevashodno kao socijalne tenzije, koje će, međutim, sasvim sigurno i zakonomerno dobijati i politički karakter. I to će se desiti vrlo brzo.

Kakav će biti stav LSV-a ukoliko se pokrajinskom parlamentu ispostavi zahtev za usaglašavanje Statuta APV s odlukom Ustavnog suda?
– Mi smo generalno bili protiv Statauta i kad je donošen jer smo smatrali da je uvredljivo za Vojvodinu da se donosi nekav statut, nakon što je njen Ustav ukinut na protivustavan način 1990. godine. Moramo da se zapitamo otkud Vojvodina uopšte u toj situaciji. Otkud Vojvodina u poziciji da se o njoj odlučuje u Beogradu do poslednjeg eksera, a istovremeno, kad su u pitanju suše ili poplave u Vojvodini, solidarnost zataji. Po svemu sudeći, za Beograd Vojvodina je Srbija samo kad od nje treba uzimati, a nije Srbija kad u nju treba investirati i kad joj treba pomoći.

A da li biste podržali eventualnu promenu Statuta APV?
– Apsolutno ne!

Nisam više hteo da učestvujem

Nedavno ste podneli ostavku u Savetu za decentralizaciju. Možete li da objasnite zbog čega taj savet nije sačinio strategiju decentralizacije u prethodnom mandatu, a što mu je bio zadatak? I zbog čega je održao samo jedan sastanak?
– Zato što su ministri koji su bili članovi tog saveta opstruirali njegov rad jer nisu dolazili na sednice pa nismo imali kvorum. A među tim ministrima je i Mlađan Dinkić. Nisam želeo da od toga pravim politički problem, pa smo delovanje usmerili na tehnička pitanja kojima se bavila Kancelarija Saveta za decentralizaciju, koja je uradila veoma mnogo. Donela je pojmovnik decentralizacije i objavila više izdanja časopisa „Decentralizator” u kojem su analizirane i raspravljane teme decentralizacije u Srbiji. I to je, nažalost, najviše što se moglo uraditi u tom periodu. A namera mi je bila da taj savet reaktiviram nakon izbora u eventualno izmenjenim odnosima snaga, ali kad sam video šta se dogodilo nakon izbora, u tome više nisam hteo da učestvujem.