BEOGRAD – Dva peta oktobra 1988. i 2000. godine su prilično odredila moj put, ali je peti oktobar 2004. godine, kada su dvojica gardista ubijena na stražarskom mestu u mirnodopskoj Srbiji, a ubice nikad nisu pronađene, najviše uticao na moju političku angažovanost danas, ocenio je večeras predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.



U intervjuu u emisji „OKO“ na Radio televiziji Srbije, Čanak je ukazao da se 1988. godine još nije bavio politikom, dok je peti oktobar 2000. godne samo bio odbrana rezultata izbora 24. septembra 2000. godine

– Kompletan moj politički angažman od 1990. do 2000. godine je bio vezan za to da se promeni nešto u zemlji, da dođe do demokratizacije, decentralizacije, da se nekako popravi situacija, da ratovi stanu, da mržnja prestane, da ljudi počnu da žive normalno. Verovali smo da je 2000. godina početak svega toga. Nažalost, taj 5. oktobar 2004. kada su ubijena ova dva momka je bio dan kada sam shvatio da to ne da se nije desilo, nego da je čak i pitanje tog 5. oktobra iz 2000. godine, te velike narodne revolucije, da li je to stvarno bila revolucija, ili je to samo bilo skidanje maske da bi se navukle druge – istakao je Čanak, dodajući da u Srbiji revolucija ne može da prođe bez krvi do pojasa.

U Srbiji revolucija ne uspeva

– Uzgred budi rečeno, u Srbiji nijedna revolucija nije uspela, mada su mnoge pokušale da se napravi da je kao nešto bilo – rekao je Čanak. Na pitanje ima li danas nostalgije za tim vremenom borbe za slobodu, lider LSV je rekao da nema nostalgiju za tim da guta suzavac, „da nas bije policija, da svaki drugi dan sedim pred policijom u kojoj su nam nekog odveli ili da neko sedi pred policijom jer su mene odveli“.

– Nemam nikakvu nostalgiju za vremenima kad se benzin kupovao u plastičnim flašama, a ljudi ubijali na ulici da se nikad ne nađe ko im je opalio metak u glavu - od Zorana Todorovića Kundaka pa do Slavka Ćuruvije. O čemu mi razgovaramo? To su bila zla vremena, ne povratilo se – istakao je on. Na opasku da je u tih nekoliko oktobarskih dana predvodio protestante, Čanak je podsetio da su demonstracije u Novom Sadu trajale permanetno od završetka bombardovanja 1999. godine. 

– Od 1999. kada su prve demonstracije, kojima je nasolv bio "Dole Milošević", održane u Novom Sadu, do 5. oktobra u kontinuitetu je stalno Novi Sad ključao. I moram reći - Niš, dok je Beograd, tu i tamo se pokazivao, ali ne baš uvek– istakao je Čanak. 

Jedino političari abolirani

Dodao je da se lako sad praviti pametan, ali da je shvatio da nešto jako neće valjati negde polovinom oktobra 2000. godine, kada je Zoranu Đinđiću predložio da pod hitno zabrani Srpsku radikalnu stranku, Socijalističku partiju srbije, Stranku srpskog jedinstva i Jugoslovensku levicu i lustrira njihova rukovodstva, na šta mu je Đinđić odgovorio:

– Ajde molim te Nenade, ti bi samo zabranjivao. Ne pravi se demokratija tako što se zabranjuju stranke. 

Čanak kaže i da je Đinđiću skrenuo pažnju da u pitanju nisu stranke već zločinačke organizacije u kojima su pojedinci odgovorni za more krvi, za more raseljenih, stotine hiljada mrtvih, za upropaštene sudbine. 

– Lekar, ako ubije pacijenta, njemu se zabrani da se bavi medicinom. Oficir, ako ne ispuni naređenje, njemu se oduzimaju činovi on više nije oficir, bez obzira na školovanje. Jedino političar može koliko god hoće puta da se vrati i svaki put kaže: Ja sam uvideo svoju grešku. I ako sam ja uvideo svoju grešku, nemojmo gledati u nazad, hajde da gledamo unapred. Pa, zar nije to prava rečenica za svakog lopova? To sam krao, nemojmo sad na to da gledamo, hajde da gledamo u napred – naveo je Čanak. A na pitanje kako bi izgledala ova zemlja da su te stranke bile zabranjene a njihova rukovodstva lustrirana, Čanak kaže da bi izgledala sasvim sigurno bolje, jer ne bi smo imali situaciju da se Nikola Šainović, koji je osuđen za ratne zločine, vrati u Srbiju i dok još nije otpakovao kofer, postane član najvišeg organa jedne od dve najjače stranke u Srbiji.

– Jednostavno, jednom broju ljudi je moralo da se zabrani bavljenje politikom, jer su svojim političkim angažmanom doveli toliki broj ljudi u poziciju ili da poginu, ili da se isele, ili da ostanu bez ičega, ili da postanu beda i sirotinja. To nije dopustivo – istakao je on.

Smena zbog zapitkivanja

Čanak je podsetio i da se nije mirio s takvom situacijom, kao što se nije mirio ni sa privatizacijama koje su se sprovodile potpuno nakaradno. A na opasku što se nije bunio tada, kada je pljačkaška privatizacija sprovođena, Čanak je rekao: 

– To što ste sada rekli ću prihvatiti dobronamerno sa vaše strane, jer ste mlad čovek. I sasvim sigurno niste pratili moje delovanje od pre 25 godina, a ni pre 15 godina. Pre 15 godina sam bio prvi koji je govorio i to i prvi koji je govorio o klerofašizaciji društva.

Podsetio je da je upravo zbog toga, već u oktobru 2001. trebalo da bude smenjen sa mesta predsednika Skupštine AP Vojvodine, po nalogu Zorana Đinđića. 

Pobeda je bila u septembru

Na pitanje da li su iznevereni snovi petog oktobra, lider LSV kaže da to nije pitanje snova petog oktobra već snova devedesetih kada smo pod restrikcijama, sankcijama, očekivali da će doći vreme kada će se živeti normalno. 

– Pobeda je bila septembra, a ne oktobra. Jer, septembra su građani zaokružili listiće, a 5. oktobra su samo branili svoju volju. I to je cela priča. Ono što je tu iznevereno, izneverena su nadanja, ali kad malo bolje pogledate ko je izneverio ta nadanja, onda stvari počinju da se potpuno kazuju u drugom svetlu – kaže Čanak. Na opasku da su od lidera tadašnjeg DOS-a jedino on, Rasim Ljajić i Velimir Ilić politički "preživeli" lider LSV kaže da je to zbog toga što njih trojica imala određenu autentiku. 

– Ja se sa Ilić mr Velimirom u nizu stvari ne slažem. Imam milion primedbi na njega. Milijardu. Ali, Ilić mr Velimir, pre nego što je postao magistar, je bio Velja ilić. Velja Ilić je bio pravi opozicionar koji je imao ekipu koja je za njim išla i u vatru i u vodu, ako treba. A tada je to bilo važno – navodi Čanak dodajući da je i sam imao nekoliko drugara koji su bili uz njega bez obzira na cenu.

S Koštuncom lakše nego s Đinđićem

Na pitanje da li je zadovoljan onim što je za autonomiju Vojvodine urađeno u proteklih 15 godina, Nenad Čanak kaže da nije, s tim što je s Vojislavom Koštunicom bilo lakše nego sa Zoranom Đinđićem. 

– On je čovek klerofašista, ima svoje stanovište, priča sa sovama, ne veruje nikome i to je to i sa njim nije bilo iznenađenja. Zoran Đinđić je tu bio mnogo kompleksniji igrač i on se pravio da je, kao, za neke stvari, a u stvari se trudio da se neke stvari ne dese – navodi Čanak ukazujući da se u tom slučaju sve svodilo na igru mačke i miša, odnosno šta može da se izbori a šta ne. Tu je podsetio na primer Omnibus zakona kojim je trebalo da se Vojvodini vrati deo ukinutih nadležnosti, a koji je amandmanima Vlade Srbije, koje je prihvatio potpredsednik Skupštine AP Vojvodine iz redova DS, zbog Čankovog izostanka sa sednice iz zdravstvenih razloga, u potpunosti obesmišljen.

– Znate kako? Tako što su se svi amandmani odnosili na to kada je rok za sprovođenje. I kada vi nemate rok kad će se nešto sprovesti, možete da kažete ja vama dođem što god hoćete i prepisaću vam imovinu i zaveštaću vam organe, ove koji još valjaju i sve što god hoćete, jedino ne piše kad. E tako je Zoran Đinđić vladao Srbijom – zaključio je Čanak. Dodao je i da se LSV ne bori za autonomiju Vojvodine već za demokratizaciju Srbije, jer je veličina autonomije Vojvodine mera demokratije u Srbiji.

Bez blanko podrške ikome

Lider LSV je rekao i da ne zna hoće li biti vanrednih parlamentarnih izbora, jer to zavisi od procene Aleksandra Vučića, a na pitanje hoće li u tom slučaju u koaliciju koju najavljuju Boris Tadić i Čedomir Jovanović, Čanak kaže da prvo Tadić i Čeda treba da se dogovore šta oni misle o tome. 

– U ovoj zemlji je mnogo važnije da li je neko častan čovek i da li drži reč, nego da li se s njim slažeš. Jer ako je častan čovek i drži treč, onda barem nešto možete s njim da uradite. A kada ne drži reč i kada ne možete ništa da se dogovorite, onda je to jedan tip piljarenja u kome ja ne umem da plivam – kaže lider LSV. Na pitanje da li je moguća koalicija s Pajtićem i DS, Čanak je rekao da bi bilo jako zgodno saznati kakav je uopšte odnos Pajtića i DS.

– Meni su najpihvatljiviji oni koji će pljunuti u šake i nešto uraditi na tačkama programa koje smo pripremili za Vojvodinu. Znam samo jedno, mi više nikome na blanko poverenje da dajemo ne možemo. Mi smo na blanko davali poverenje svakom ko je bio protiv Slobodana Miloševića devedesetih, ali smo došli do toga da se to pokazalo kao loša taktika. Sada to više nećemo da radimo – ističe Čanak.

Vučić ima isti problem ko Tadić

Na pitanje da uporedi vreme vladavine Vojislava Koštunice, Borisa Tadića i Aleksandra Vučića, lider LSV je istakao da je Koštunica odgovarao određenom broju službi i Ruskoj federaciji, što je kombinacija koja je ovde uvek dobitna kombinacija na kraći rok.

– Što se tiče  Koštunice, on je bio nakupac tamjana koji je preprodavao te narkotike tamjano-religiozno-tradicionalno-klero-ali-mi-moramo-slušati-mudre-reči-Dimitrija-Ljotića i to je otprilike bila njegova politika – naveo je Članak. Kada je u pitanju Tadićeva vladavina, on ocenjuje da je Tadić čovek nesumnjivo dobrih namera, ali da je imao problem da shvati s kojom količinom konkretnih problema mora da se suoči. 

– To nesuočavanje sa konkretnim problemima je i dovelo dotle da, u pokušaju da intergiše predsednički i premijerski položaj u zemlji u jedno i da napravi praktično, što nije baš sasvim ustavno, predsednički sistem u Srbiji, on je došao do toga da koncentracijom vlasti u svojim rukama napravi uska grla – rekao je Čanak dodajući da su ta uska grla sprečavala normalno  funkcionisanje, od ekonomije do drugih stvari. Za Vučića je takođe rekao da je čovek  nesumnjivo dobrih namera, što je dokazao u sramnim dešavanjima na komemoraciji u Srebrenici. 

– Ja sam, inače, bio u Srebrenici kada se to događalo. Vodio sam delegaciju LSV, nisam imao nikakve veze sa državnom delegacijom, ali sam imao prilike da vidim kako je to izgeldalo. Takvo poniženje kakvom je on bio tamo izložen je neverovatna sramota za domaćina. S druge strane, čovek koji prođe kroz takvog toplog zeca kakav je on prošao tamo i smogne snage u sebi da kaže - moja ruka je još uvek pružena, je čovek s kojim ja mogu da se na milion strana ne slažem, ali ne mogu da kažem da nije pokazao jedan visok stepen ljudskog i državničkog integriteta – naveo je Čanak. Međutim, dodaje da i Vučić ima problem sličan Tadićevom: sužavanje odlučivanja i baze odgovornosti. 

– Broj ljudi koji donose odluke u ovoj zemlji je jako mali. Tako se moglo upravljati Beogradskim pašalukom možda, ali  Srbijom u ovom formatu ne može. I upravo je tu problem – istakao je Čanak. 

(BILSV, 05. 10. 2015)