BEOGRAD - Donošenje Nacionalne strategije za decentralizaciju ima smisla samo ukoliko je moguća i njena realizacija – izjavila je za današnji list Danas zamenica direktorke Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Marinka Čobanu.
Ona kaže da je decentralizacija veoma komplikovan, zahtevan i dugotrajan proces, koji je potrebno pažljivo planirati, jer se radi o interesima svakog građanina.
- Kako je donet niz zakonskih rešenja iz oblasti lokalne samouprave, zatim AP Vojvodine, ali za koju i dalje nema zakona o finansiranju, potrebne su analize koje će pomoći da se strategija što kompetentnije oblikuje. U tom smislu, Kancelarija Saveta realizuje niz projekata, koji će biti u funkciji izrade nacionalne strategije decentralizacije - navodi Čobanu. Prema njenim rečima, nakon susreta članova Saveta ispostavilo se da ne postoji „čak ni relevantna analiza trenutnog preseka stanja u pogledu podele nadležnosti, a kamoli funkcionalne analize stanja po sektorima“.
- Članovi Saveta i stručnjaci su tražili izradu nekoliko ključnih studija koje će predstavljati polaznu osnovu za dalje političko usaglašavanje u vezi s konkretnim modelima, dinamike i stepena decentralizacije koji su najpogodniji za Srbiju. Iskreno se nadam da ćemo sve ove konkretne odgovore moći da stavimo pred članove Saveta i javnost pre isteka naredne godine, budući da je za istraživanja i izradu ovih studija potrebno još najmanje šest do osam meseci – rekla je ona. Na pitanje šta misli o izjavama nekih stručnjaka da decentralizaciju ne žele političari zbog mogućnosti podele moći, Čobanu odgovara da ne postoji ozbiljna stranka koja se već nije izjasnila o decentralizaciji.
- S druge strane, budući da decentralizacija znači, najgrublje rečeno, raspodelu moći, razumljivo je da onaj ko je ima, ne želi da je se odrekne, a to su političke partije. No, nije na meni da sudim koja je partija iskrena u toj nameri ili nije - navodi Čobanu. Ona dodaje da bi decentralizacija građanima Srbije donela veće učešće u procesima odlučivanja i veće nadležnosti na lokalnom i pokrajinskom nivou.
- Decentralizovana država je, po definiciji, bolja, stabilnija, manje korumpirana, sa više radnih mesta i sa većom energijom za tržišnu utakmicu od centralizovane i upravo zbog toga svaka demokratska zemlja teži decentralizaciji, teži tome da se vlast i odlučivanje spuste na nivo mnogo bliži građanima - zaključuje Marinika Čobanu.
Kako je rekla u toku je i promocija „Pojmovnika decentralizacije“, prvog svojevrsnog rečnika svih termina koji u politikološkom, ekonomskom, pravnom i sociološkom kontekstu tiču decentralizacije, koji je u izdanju Kancelarije Saveta objavljen pre dve sedmice.
- Takođe, aktivno radimo na tome da se na temeljima egzaktnim „kost-benefit“ analiza različitih modela decentralizacije uspostavi platforma za političke razgovore i javnu raspravu o tome kako ćemo decentralizovati našu državu, pre svega u cilju poboljšanja njene efikasnosti u pružanju usluga građanima i poboljšanja njenih performansi za proces evropskih integracija - navodi Marinika Čobanu.
(BILSV, 05.12.2011.)