BEOGRAD – Izjava patrijarha Irineja iz januara 2017. da će Srpska pravoslavna crkva plaćati porez za restituisanu imovinu tek kada se u potpunosti ta imovina vrati i kada se izvrši kompenzacija za štetu nastalu njenim korišćenjem za više od četiri decenije, naterala je Ligu socijaldemokrata Vojvodine da ponovo reaguje. Jer, niti je SPC, niti iko iz vlasti, odgovorio na ranija pitanja zašto se Crkvi po ovom, ali i drugim aspektima povlađuje. Naime, osim što SPC ne plaća porez na ime restituisanih komercijalnih objekata, malo-malo pa dobije neku astronomsku budžetsku donaciju. 

Donacija i kredit

- Za izgradnju Hrama Svetog Save država je donirala Crkvi oko 10 miliona evra, dok je Pokrajinska vlada morala da digne kredit u sličnom iznosu, ne bi li opremila Klinički centar Vojvodine - ističe generalni sekretar LSV Bojan Kostreš u izjavi za NIN. 

Osim toga, za taj Hram svaki građanin mora svako malo da plaća doplatnu poštansku markicu za svako pismo, razglednicu ili drugu pošiljku koju pošalje, na konkursima Ministarstva kulture najbolje prolaze projekti podružnica SPC, čiji se programi ne tiču dobrog dela naroda, sve i ako se izjašnjavaju kao vernici. Takođe, sveštenicima i verskim službenicima uplaćuje se penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje.

Kostreš smatra da država ovim čini nepravdu prema građanima. Jer, „država može biti efikasna i prava jedino ako ima iste aršine prema svima“, dok je prećutna dozvola da se SPC definiše kao iznaddržavna institucija – nedopustiva, i u krajnjoj liniji kontraproduktivna za sistem.

- Uostalom, zamislite Crkvu kao firmu, što ona u neku ruku jeste, sa svim tim resursima kojima raspolaže – sa više od 90.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i 58.000 hektara pašnjaka, šuma i poljoprivrednog zemljišta. Kakav bi profit takva firma mogla da ostvari i kakav bi imala zalog za kredit, a ne da traži pomoć od države i građana – pita se Kostreš.

E, sad, zamislite i običnog dužnika, delimično podmirenog restitucijom, koji odbija da plaća porez dok mu sve ne bude vraćeno. Ne bi li takvoj osobi ili firmi na vrata zakucao izvršitelj, potražujući i kamatu i svoju nagradu? – dodaje.

On kaže da nema informacije vezane za ovu problematiku, ali da ima osećaj da se ti računi (za struju, komunalije) ili stavljaju sa strane, ili možda čak i ne izdaju, pa se ne obračunavaju ni porez ni kamate. Ako je to tačno, onda bi to bila potpuna zloupotreba položaja i nanošenje totalne štete državi, izričit je.

- Greška je napravljena još usvajanjem dva zakona o restituciji iz 2006, jednim za građane, a drugim za crkve i verske zajednice, koji se može previše slobodno tumačiti – objašnjava Kostreš.

Uticaj manipulacijom

Prema njegovim rečima, SPC, kao najveća verska zajednica, ali i ostale, imaju uticaj na određeni deo populacije. Uz pomoć tog uticaja manipuliše državom, tj. vlastima. Pa, kad država krene da ozbiljnije pregovara o pitanju Kosova, za vlast je važno da li je Crkva uz njihova rešenja ili protiv. To je vid plaćanja reketa Crkvi za ćutanje ako vlast „prizna realnost“ nezavisnosti ove teritorije, smatra Kostreš.

Ako SPC ima političke pretenzije, onda treba da osnuje svoju partiju i tako zadobije politički uticaj, naglašava on.

- Ovako, na mala vrata se mešati u državne poslove, a sa druge strane trošiti javne resurse, naprosto ne ide. U svakoj takvoj situaciji država je gubitnik, i čitavo društvo, kome se nameće da je izgradnja Hrama preča od lečenja i opremanja bolnica. Ili mu se otima kada komisija Ministarstva kulture i informisanja RS reši da sufinansira digitalizaciju ikonostasa Sabornog hrama u Vranju, prezentaciju digitalne zbirke matičnih knjiga arhiva SPC, mobilni multimedijalni vodič kroz kulturno blago manastira Žiča, a Grad Beograd da podrži svetosavsku „žurku“ u Sava centru, nauštrb odbijenih civilnih projekata. Što su još neke od brojnih privilegija. Možda je, ipak, najstrašnije, moralno govoreći, kad se u tom velelepnom Hramu, „Skadru na Bojani“, postavi kutija za sakupljanje dobrovoljnih priloga za narodne kuhinje. I tu je očigledna zamena prioriteta – kaže Kostreš, jer, „umesto da ulažu u podno grejanje, mogli su da taj novac drugačije preusmere“.

(SzILSV, 03.05.2019)