NOVI SAD – Poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine glasala je danas za izveštaj Fonda za kapitalna ulaganja za 2012. godinu. Uprkos podršci izveštaju, zamenica predsednika poslaničke grupe LSV Maja Sedlarević iznela je tokom današnje rasprave o tom izveštaju veliki broj zamerki, pre svega na odnos republičke vlade prema Pokrajini i uskraćivanje pripadajućih sredstava za kapitalne investicije.



Ona je podsetila da su poslanici LSV 2006. godine, kada je fond osnivan, napustili skupštinsko zasedanje protestujući jer je pokrajinska administracija pristala na spornu odredbu Ustava koja govori da od najmanje sedam odsto koliko treba da iznosi pokrajinski budžet, 3/7 sredstava treba da bude namenjeno kapitalnim ulaganjima.

– Tada ni slutili nismo, a sigurna sam da tada nisu slutili ni oni koji jesu glasali za odluku  o osnivanju Fonda za kapitalna ulaganja, da će nam praksa svih narednih godina pokazati da ni jedne naredne godine, pa sve do danas, nikada nije ispoštovana ni ova ustavna odredba, odnosno ustavni minimum od 3/7 od sedam procenata – istakla je Sedlarevićeva.

Zakidanje od osnivanja Fonda

Ona je kritikovala i to što u izveštaju nedostaje jasna slika o tome šta je za svaku prethodnu godinu bio Ustavom garantovani minimum i šta je bila obaveza države, odnosno koliko je sredstava zakinuto pokrajini na ime kapitalnih ulaganja. Podsetila je da je za 2011. godinu Vojvodina ostala uskraćena za šest od ukupno devet milijardi, koje više nije moguće nadoknaditi.

– Od osnivanja fonda do danas, APV je na ime kapitalnih ulaganja ostala uskraćena za ogromna sredstva. Ovaj izveštaj pokazuje i da je u 2012. godini Fond ostao uskraćen za više od 75 procenata  sredstava koja su Ustavom garantovana. Ustavom su garantovana sredstva u visini od 26 milijardi dinara, a realizovano je projekata za nešto manje od šest milijardi, tačnije pet milijardi 618 miliona. Ako je sa 25 odsto sredstava urađeno sve što jeste, šta bi tek bilo urađeno da je Ustav ispoštovan i da je Fond raspolagao i ostalim sredstvima – upitala je Sedlarevićeva.

Nedostaje preko 100 milijardi dinara

Ona je upozorila i da je razlika između onoga što garantuje Ustav i onoga što je realizovano za kapitalna ulaganja do 2012. godine bilo čak 94 milijarde dinara, a ako se na to doda i 20 milijardi iz 2012. godine dolazi se do cifre od oko 115 milijardi dinara.

– Ovaj iznos je otprilike iznos  dva pokrajinska godišnja budžeta. Ili, primera radi, za ovaj iznos nekoliko puta smo sami mogli da otkupimo Naftnu industriju Srbije, da izgradimo tunel kroz Frušku goru, ili čitavu Banatsku magistralu ili sve ovo komplet da uradimo – istakla je Sedlarevićeva. Govoreći o realizovanom u 2012. godini, ona je izdvojila završetak radova na Dečjoj bolnici u Novom Sadu, Srpskom narodnom pozorištu, Jodnoj banji, kao i fabrikci vode u Apatinu. Na kraju je dodala da je, prema procenama Puteva Srbije, za tunel kroz Frušku goru i kompletni putni pravac Novi Sad - Ruma potrebno ukupno 102 miliona evra.

– Umesto da tražimo investitore i partnere za izgradnju po svetu, mogli smo sami sopstvenim sredstvima izgraditi ovaj tunel. Samo da je ispoštovan ustavni minimum – navela je ona.

Domaćinsko ponašanje

Zapitala je i šta se dešava sa radovima na Internom odeljenju u Zdravstvenom centru Sremska Mitrovica.

– Ovo je jedan od započetih i nezavršenih projekata. Otpočeti su radovi, pa prekinuti, pa ponovo otpočeti i nezavršeni već godinu dana stoje, te me interesuje da li će ovi radovi biti okončani. Jako bih volela da, kada budemo razmatrali izveštaj o radu za 2013. godinu, kao završen kapitalni projekat možemo da izdvojimo Kamenicu 2 jer mislim da je to nešto što svima nama treba da bude prioritet i nešto oko čega treba da se saglasimo da jeste kapitalni projekat koji treba da bude realizovan – navela je ona. Kao pozitivnu stvar, Maja Sedlarević je istakla činjenicu da je cena koštanja administracije Fonda za kapitalna ulaganja, u odnosu na ukupna ulaganja u investicije u jednoj budžetskog godini svega 3 procenta. Ona je upozorila i da je početak smanjenja investicionih ulaganja vezan za drugu polovinu 2011. godine, što je bilo rezultat izmirenja duga prema izvođačima, kojima je tokom 2011. godine dugovano preko šest milijardi dinara.

– Do kraja 2012. godine su ta dugovanja smanjena i dovedena na redovni nivo poslovanja i to je nešto što mora da se pohvali i uzme kao dobar podatak – rekla je Maja Sedlarević.