NOVI SAD/LABIN  - Vojvođanski sekretar za kulturu Slaviša Grujić izjavio je danas da je došlo vreme da se uredi kvalitetan projekat zaštite bivšeg rudnika uglja u Vrdniku, koji je zatvoren još 1967. godine i koji se može urediti po ugledu na nekadašnji rudnik uglja u Labinu, u Istri,  koji je u proteklih 20 godina postao "rudnik kulture".



– Sada je vreme da se uradi kvalitetan projekat zaštite industrijskog nasleđa u Vrdniku, naročito što će 2015. godina biti u znaku kulturnog nasleđa – poručio je Grujić prilikom posete Labinu. Objasnio je da Vrdnik, pored rudnika iz kojeg je potekla geotermalna voda i od tih godina nastala banja Termal, ima još nekoliko kulturnih mapa, poput manastira Ravanice, kuće pesnikinje Milice Stojadinović-Srpkinje, Vrdničke kule, kao i jedinstvene rudarske kolonije, gde su živele rudarske porodice. Grujić je kazao da je za Vojvodinu važno iskustvo Labina, pogotovo pri konkurisanju za sredstva iz fondova EU i partnerske pomoći pri realizaciji projekta.

– Cela ova priča je u vezi sa kreativnom ekonomijom, koja za krajnji cilj ima samoodrživost i umrežavanje kulturnih mapa, a u ovom slučaju to bi bila saradnja Labina,Vrdnika, Idrije, Senjskih rudnika, kao i rudnika u Crnoj Gori i Makedoniji – rekao je Slaviša Grujić. Nekadašnji rudnik u Labinu postao je "rudnik kulture", Muzej rudarstva i industrije, kao i naučno-umetnička akademija. Mletačka Republika je 1626. godine dodelila prvu koncesiju za vađenje ugljena u blizini Labina, da bi 1785. godine počela kontinuirana eksploatacija uglja na "Labinštini", kako se nekada zvao, i trajala je sve do 1999. godine, kada je Labinski rudnik zatvoren.

Labinjani su sa željom da očuvaju industrijsko nasleđe, koje je obeležilo 214 godina rada rudnika, napravili projekat "Undeground city XXI - Reality Utopia" čime je postavljen temelj i platforma interdisciplinarnoj zaštiti rudnika.