NOVI SAD - Predsednik radne grupe za izradu zakona o imovini i prihodima AP Vojvodine i lokalnih samouprava Bojan Kostreš izjavio je ta Dnevnik da je na prekjučerašnjem sastanku te komisije konstatovano da je nacrt zakona o javnoj svojini, koji je sačinilo Minstarstvo finansija, polazna osnova za utvrđivanje konačnog predloga, ali i da bi on trebalo da bude korigovan u neki odredbama.

"Konstatovali smo da je taj nacrt u skladu s Ustavom te da nije protiv evropskih standarda. Takođe, član radne grupe Nikola Novaković i ja ocenili smo da bi taj akt morao da se koriguje jer su postojeće nadležnosti, kad je reč o imovini lokalnih samouprava i Pokrajine, minimalističke. Ipak, verujem da se ti nedostaci mogu ispraviti i da je ovaj nacrt ipak korektna osnova " rekao je Kostreš, koji je zamenik predsednika LSV i republički poslanik.

On je dodao i da bi bez određenih korekcija, taj akt za LSV bio neprihvatljiv. Ipak je uveren u to da će biti postignut dogovor o korekcijama postojećeg teksta, dodavši da će radna grupa Vladi Srbije u tom pogledu preporučiti i prihvatanje sugestija predstavnika Saveta Evrope, koji su takođe prisustvovali sednici ovog tela u utorak. A sugestije iz SE-a, kako je naveo, mnogo su liberalnije od predloženih rešenja, jer "daju mnog više mogućnosti i lokalnim samoupravama i AP Vojvodini".

"Mislim da ćemo uvažiti bar deo tih sugestija, što je, inače, važno i za proces kandidature Srbije za članstvo u EU. Zato predstavnike SE-a treba da koristimo kao saveznike " smatra Kostreš. On je rekao i da je zadovoljan zbog toga što se i Unija regiona Srbije, ali i predstavnici Vlade Vojvodine u radnoj grupi, takođe zalažu za to "da se što više imovine vrati lokalnim samoupravama i Pokrajini". Na pitanje u čemu je konkretno problem i kako je moguće da se ipak pokušava zaobići vraćanje imovine lokalnim samoupravama i Pokrajini Kostreš je kazao da u izradi ovog akta postoji "dosta pravnih začkoljica" te da je jedna od dilema i to da li vlasništvo nad imovinom treba definisati prema korisniku ili onom ko je tu imovinu izgradio.

"Ukoliko bi se vlasništvo nad imovinom definisalo prema korisniku, onda bi, na primer, pola zgrade Banovine (Pokrajinske vlade), pripalo Vladi Srbije, s obzirom na to da brojne republičke službe takođe koriste prostor u toj zgradi " naveo je on.

(BILSV, 12.05.2011.)