NOVI SAD - Predsednik radne grupe za izradu zakona o imovini i prihodima AP Vojvodine i lokalnih samouprava Bojan Kostreš izjavio je za dnašnji Dnevnik da očekuje da će do kraja ove nedelje biti okončane konsultacije o radnom tekstu zakona o javnoj svojini, te da bi potom za svega nekoliko dana mogao biti sačinjen tekst koji će biti prosleđen u proceduru.
Juče je, naime, radna grupa imala konsultacije s predstavnicima Demokratske stranke, G17 plus, Srpskog pokreta obnove i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Kostreš, koji je i zamenik predsednika LSV, izjavio je za Dnevnik nakon tog sastanka da je "blagi optimista" u pogledu postizanja političkog konsenzusa o modelu vraćanja imovine Pokrajini i opštinama i gradovima.
Ove nedelje usaglašavanja
" Plan je da tokom ove nedelje obavimo poslednja usaglašavanja s predstavnicima političkih stranaka, Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), te administracije AP Vojvodine i grada Beograda. Verzija zakona koja je pred nama je već izanalizirana i insistiraćemo na tome da se sve konsultacije završe ove nedelje te da se naredne sedmice usaglasimo o tekstu. I ukoliko ta saglasnost bude postignuta, za tri do četiri dana možemo pripremiti zakonski predlog, koji bi ubrzo mogao ući u proceduru " kazao je Kostreš. Na pitanje da li je zadovoljan dosadašnjim stepenom saglasnosti, s obzirom na to da je i sam imao primedbe na delove radne verzije zakona kojima se ograničava pravo svojine APV i lokalnih samouprava, on je rekao da se "stvari polako menjaju u pozitivnom pravcu".
" Naravno da ne mogu biti apsolutno zadovoljan, s obzirom na to da je Liga imala maksimalističke zahteve kad je reč o vraćanju imovine Vojvodini. Međutim, mislim da ipak sad u radnoj grupi ima više razumevanja, naročito posle ranijeg sastanka koji smo imali s predstavnicima Saveta Evrope, a čiji saveti su bili u pravcu jačanja prava nižih nivoa vlasti " ocenio je Kostreš.
Naći srednje rešenje
U razgovoru za Blic, Kostreš kaže da se jedan od najvećih sporova unutar radne grupe vodi oko toga da li imovinu treba tretirati kao vlasništvo osnivača ili korisnika koji se u njoj trenutno nalazi.
- Primer je zgrada Vlade Vojvodine. Zgradu je gradila Pokrajina, na prvom spratu nalaze se republički organi, na drugom pokrajinski. Liga socijaldemokrata Vojvodine je stava da je sva imovina u tom slučaju vojvođanska, dok većina naših sagovornika zastupa mišljenje da imovina treba da pripadne po pola Republici i Pokrajini - kaže Kostreš. Još jedna prepreka na putu do konačnog Predloga zakona je godina od koje je potrebno izvršiti povraćaj imovine. LSV smatra da Vojvodini treba vratiti sve čime je raspolagala do Miloševićevog puča 1988. godine, a to podrazumeva javna preduzeća poput pošte, elektroprivrede, železnice, telekomunikacionih sistema, puteva, dok sve druge stranke u radnoj grupi smatraju da je potrebno vratiti imovinu oduzetu takozvanim Šešeljevim zakonom iz 1995. godine.
- Pokušavamo da nađemo srednje rešenje, da to ne bude nijedna od dve pomenute godine već neka između, kaže Kostreš i objašnjava da je nivo imovine koju treba vratiti takođe tačka sporenja. Kao primer, on navodi Javno preduzeće "Čistoća" u Zrenjaninu. Dok jedna strana smatra da tom preduzeću treba da pripadnu osim kamiona, cisterni, traktora i sitnog inventara i zgrade i zemljište koje koriste, druga struja zastupa mišljenje da zemljište i zgrada treba da pripadnu osnivaču, u ovom slučaju gradu Zrenjaninu.
Ne razumem Pastora
Komentarišući sumnjičavost lidera Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora u pogledu očekivanih učinaka radne grupe za izradu zakona o imovini i prihodima APV, Kostreš je za Dnevnik kazao da mu takvo razmišljanje nije jasno.
" Nije mi jasno zašto su u SVM-u tako antiraspoloženi kad je u pitanju Vojvodina. Jer, ne čine ništa na postizanju konsenzusa o ovom pitanju već samo kritikuju. Mogu jedino da pretpostavim da su se već dogovorili o saradnji s naprednjacima pa im je svejedno šta će se desiti s ovim zakonima " rekao je Kostreš.
Lider SVM-a nedavno je u izjavi našem listu ocenio da bi bilo bolje za Vojvodinu da zakon o vraćanju imovine, koji čeka već više od 15 godina, ne dobije ni sad pošto predložena rešenja nisu u interesu Pokrajine.
(BILSV, 24.05.2011.)